Деобу Украјине започеће Пољска

Фото: Матеуш Влодарчик / Зума/ ТАСС

Сви су изгледи да ће Пољска бити највећи проблем ЕУ у 2016. години - пише аустријски "Стандард".  Странка "Право и правда", која има већину места у Сејму, спроводи државни удар - успоставља контролу над свим државним институцијама, па и Уставним судом. Десничарско-конзервативна оријентација Варшаве подразумева живо сећање на старе пољско-украјинске сукобе и претензије на, историјски пољске, територије западне Украјине. Ради остваривања сопствених интереса, Русија би могла да "усија" ситуацију, а подела Украјине би помогла и Новорусији да се отцепи, да само десетак средишњих области остане под влашћу Кијева.

"Право и правда" на челу са Јарославом Качинским је на власт дошла прошле јесени - потпуно легално, после избора, и са већином места у парламенту, по први пут у новијој пољској историји, формирала једнопартијску владу, без иједног комунисте, социјалисте или каквог другог левичара. И пољски председник Анжеј Дуда је из "Права и правде". Потпуна контрола конзервативаца над законодавном и извршном влашћу допушта им "развој" тријумфа. Према закону који је Сејм одобрио, кворум за Уставни суд је повећан са девет на тринаест судија, а одлуке се више неће доносити простом, већ двотрећинском већином. На тај начин, рад највише правосудне институције практично је парализован.

У "Праву и правди" су такозвани евроскептици. Њихов идеал је јака Пољска без икаквих страних утицаја, ако је могуће, слично ономе што за Француску жели Национални фронт. Али, пољски конзервативци су задрти русофоби. У амбијенту ничим ограничене моћи, десничарска конзервативна идеологија странке ће, не треба сумњати, постати главна линија пољске спољне политике, што значи да ће се покушавати са намиривањем старих историјских рачуна, интереса и потраживања ове некада моћне европске земље. Бивало је тога и раније. И зато, суседи "Великог војводства Пољске" треба да буду опрезни, спремни.

Геополитика се вратила на историјску сцену

Амбиције Пољске су увек биле огромне. О томе сведоче и четири поделе које је ова земља доживела, што је судбина пораженог агресора. Но данас, када се чини да је међународна политичка сцена Пољској прилично наклоњена, треба очекивати неку врсту реваншистичких "гибања" у круговима пољске власти. Пољску подржава "британски свет" предвођен Сједињеним Америчким Државама, којих су Варшава и Лондон (други велики "евроскептик" и критичар ЕУ) лојалне европске марионете. Не желећи да и даље служи немачким интересима, предводник нових, не-војних интеграција, Пољска, снује да истовремено игра улогу једне од водећих европских држава. Одатле вуку корени победе "Права и правде".

У ЕУ то схватају.  Министар спољних послова Луксембурга Жан Аселборн је за оно што се догодило у Пољској  рекао да је "чудно и страшно", јер су, по њему, напади на независност судова и масовне медије, и методи који су у томе примењивани, пљување у лице европским принципима: "Европска унија мора да пољској влади, и то без одлагања, објасни да то не сме да ради." Али како? Како "објаснити" легално изабраној влади? Услови истеривања Пољске из ЕУ нису дефинисани ниједним споразумом о савезништву - како нас подсећа "Стандард", а што значи да су претње бесмислене.

Мора се признати да је "Стратфор" у својој анализи добро предвидео да ће се Варшава упињати да игра све већу улогу у међународним пословима. "Стратфор" је још 2009. године тврдио да ће се Немачка, Турска, Јапан и Пољска пре 2020. године активирати да остваре своје историјске тежње ка проширењу, иако су због њих завршавали као поданици или сателити држава победница. Меркелкине амбиције, политичко лудило Ердогана, нови јапански милитаризам (изражен недавном дозволом да се Одбрамбене снаге Јапана могу употребити и ван земље), и најзад, али не на последњем месту, ултрадесничарска конзервативна Пољска - све су то знаци да је "Стратфорова" прогноза била тачна. Геополитика се вратила на историјску сцену.

Подела  Украјине

Председник Украјине Петро Порошенко и председник Пољске Бронислав Коморовски (Фото: Николај Лазаренко / ТАСС)
 
Пољска ће, наравно, бити антируска а проамеричка. Што је разлог зашто, највероватније, неће бити превише непријатељски настројена према антируском кијевском режиму. Вашингтон тражи исто од обе земље. И за сада је тако, али националистички режими имају сопствену логику. Америчке жеље ће се уважавати само до одређене границе, само док су у складу са пољским интересима. А највећа жеља свих националиста је освајање читавог историјског "животног простора". За пољске националисте, то је западна Украјина. Пре само неколико година, већина аналитичара није могла ни да замисли да ће овако нешто постати стварност. Али, исто важи и за последице Мајдана.

Пољски медији су карту поделе Украјине показали пре више од годину дана. Ми, наравно, нисмо Совинформбиро, не можемо све проверити, као што не можемо ни узимати здраво за готово све што кажу пољски медији, али та карта поделе ипак јесте показатељ правих намера пољских власти и става пољског народа. По схватању пољских националиста, Пољској се морају вратити градови Лавов, Волин, Ивано-Франковск, Тернопољ, Ровно и њихове области. То не изненађује, јер Лавов етнички и јесте пољски, а СССР-у је придодат 1939. године на основу Споразума Молотов-Рибентроп, па иако се број Пољака смањио током свих тих деценија, историјско сећање, нарочито на Пољско-украјински рат (1918-1919), није нестало. Зато Пољска лобира да се у Лавову подигне споменик у знак сећања на тај рат - "Лавовски орлићи". Слично важи и за Волин, због познатог Волинског покоља.

Пољске намере потврђује и масовно коришћење "пољске легитимације" у тим областима. Закон о "пољској легитимацији" је донесен пре осам година, а њоме се олакшава прелаз пољске границе, помоћу ње је лако променити место боравка и уопште, лако "опољачити" њеног власника. У ствари, то је замена за пољски пасош. Кад већ не може да издаје европске пасоше свакоме, Варшава  делује корак по корак - 140,000 Украјинаца већ поседује ову легитимацију. Ако им нешто запрети, Пољска ће имати морално право да реагује.

Снујући "реконкисту" (ослобађање отетог - прим. прев), Пољаци размишљају и о другим земљама и њиховом историјском власништву. Чернивачка област може се дати Румунији, а Закарпатје Мађарској. Русија би повратила читаву Новорусију (Харковску, Дњепропетровску, Доњецку, Луганску, Запорошку, Херсонску, Николајевску и Одеску област - практично пола Украјине), где је становништво већински руско и говори руски, а привреда традиционално веома зависна од руске клијентеле. Самој Украјини би остало девет централних области са Кијевом као престоницом: Житомирска, Хмељницка, Виничка, Кијевска, Чернигивска, Черкаска, Кировградска, Сумска и Полтавска област. То су историјске земље Кијевске Русије. На овај начин, Украјина би задржала све своје територије, осим оних које су јој даровали руски цареви и совјетске вође, толико омражени код украјинских националиста.

Такав развој догађаја за Русију би био повољан, не само зато што би се спасла Новорусија, већ и због локализовања сулудог украјинског национализма у оквиру зацртаних граница. Украјински национализам није могла да искорени ни сурова совјетска власт која се залагала за интернационализам у његовом бољем облику, али је он и сада, после двадесет пет година "независности", мада потпуно без државности, опасан као и увек. Кад би се створила мала украјинска држава у оквиру својих природних граница, љубитељи мове (украјински језик - прим. прев.) и вишиванке би могли, без икакве штете по своје суседе, да се поносе припадношћу украјинској нацији и, ако је ова буде хтела да тегли са собом, Европи.

Услови за реализацију таквог сценарија обећавају. Бујање пољског национализма је од кључног значаја. Уз прави договор са Варшавом (или можда заобилазећи је и директно, као једнак с једнаким, одмах разговарати са САД, да би се уштедело на времену), и задовољивши апетит Румуније и Мађарске (па чак и Словачке и Белорусије), Русија би могла да реши украјинску кризу на добро и задовољство свих, па и самих Украјинаца.

А пре свега зарад добра и безбедности руског становништва Новорусије.


Корисни линкови:

- Јацењук: "Анексија Лавова је била злочин"

- Правда.Ру: Пољска тражи да јој се врате комади Украјине

- Sputnik International: Пољски медији објашњавају зашто су Пољаци најрусофобнија нација на кугли земаљској

- Пољска постаје колонија Немачке (вапај пољског политичког коментатора)


Аутор: Сергеј Аксенов
Изворни текст на руском: Польша начнет раздел Украины - Русская планета
Превод на енглески: Comrade Korolyov
Извор:  SouthFront
Превод: Ћирилизовано
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
 

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!