Ликовно решење за таблу са натписом „Град Јастребарско пријатељ дјеце“, очигледно, је инспирисано изгледом дворца грофова Ердедијевих у којем је за време НДХ био смештен логор за српску децу!
Тек што човек помисли да је „млада хрватска демократија“ достигла врхунац своје наказности, она по ко зна који пут превазилази саму себе. Као што неко давно рече: „У моралном и духовном падању нема дна, постоје само преграде које се при сваком следећем паду отварају једна за другом“. Најновија отворена хрватска преграда је проглашење Јастребарског „градом пријатељом дјеце“. Истог оног Јастребарског у којем су хрватске усташе у Другом светском рату оформиле логор смрти намењен искључиво за српску децу старости од једног месеца до четрнест година, што је јединствен пример у историји човечанства.
Вероватно су по угледу на Немце (на кога би другог) који су на улазу у Аушвиц поставили натпис „Рад ослобађа“ одлучили да се, ниучему не заостајући за својим менторима, још једном наругају невиним жртвама и на улазу у Јастребарско поставе таблу са натписом „Град Јастребарско пријатељ дјеце“?!
Ако мислите да је ово врхунац њиховог цинизма варате се. Не само да су град Јастребарско прогласили „пријатељем дјеце“ већ су ликовно решење на постављеној табли, очигледно, осмислили по узору на изглед дворца грофова Ердедијевих у којем је логор био смештен.
Остаје још само да неко од српских екумениста поздрави овај чин. Можда ће то учинити онај ко на јавним скуповима говори да немамо никог ближег од Хрвата и да смо страдали од наше „браће по вери“, зато што им се нисмо придружили у злоделима која су нам чинили. Неко ко жарко жели да римски архијеретик дође у Србију, али, како каже, то још увек није могуће због Срба из Хрватске који су из само њему „непознатих разлога“ након „Бљеска“ и „Олује“ дошли у Србију. Након оваквог „благослова“ може се очекивати екуменистичка „миса задушница“ свим мучитељима деце од настанка света до данашњих дана.
Можда ће власти Републике Србије, „добросуседским“ гестом, донирати тобогане и клацкалице за „забавни парк“ у склопу дворца како би се мали Хрвати, потомци џелата, безбрижно играли на стратишту српске деце, слушајући притом приче о „јунаштву“ својих дедова и прадедова. Српска деца у Србији ће за то време учити историју из хрватских уџбеника.
Знају злотвори да је Божија увек последња и да им је остало још мало времена за пировање, зато се панично труде да до свршетка рока учине што више зла. Примећују да њихови ментори све више личе на надуване балоне и да их је довољно дотаћи врхом игле, да нестану као да их никад ни било није.
Очигледно се боје да ће нечија пешадија, као некад у Берлин, умарширати у Загреб и казнити их за сва њихова злодела.
Можда и хоће ...
Никад се не зна!?
Неколико линкова за оне који знају мало, или не знају ништа о логору Јастребарско:
Зорка Делић Скиба, живи свједок ужаса јастребарског (1. дио):
Зорка Делић Скиба, живи свједок ужаса јастребарског (2. дио):
КАКО СУ СРБИ КАТОЛИЧЕНИ И ПРЕВОЂЕНИ У ХРВАТЕ:
Фронтал-Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)
Фронтал-Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)
Фронтал-Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)
Илија Огњеновић Благојевић
Ћирилизовано
Вероватно су по угледу на Немце (на кога би другог) који су на улазу у Аушвиц поставили натпис „Рад ослобађа“ одлучили да се, ниучему не заостајући за својим менторима, још једном наругају невиним жртвама и на улазу у Јастребарско поставе таблу са натписом „Град Јастребарско пријатељ дјеце“?!
Ако мислите да је ово врхунац њиховог цинизма варате се. Не само да су град Јастребарско прогласили „пријатељем дјеце“ већ су ликовно решење на постављеној табли, очигледно, осмислили по узору на изглед дворца грофова Ердедијевих у којем је логор био смештен.
За ове помрачене умове било би логично да за дан „пријатељства“ одреде
10. април, дан проглашења НДХ, само остаје непознато на који начин
планирају обележавати овај „празник“. Вероватно онако како им налаже
њихова традиција. Лицемерно и бестидно!
Остаје још само да неко од српских екумениста поздрави овај чин. Можда ће то учинити онај ко на јавним скуповима говори да немамо никог ближег од Хрвата и да смо страдали од наше „браће по вери“, зато што им се нисмо придружили у злоделима која су нам чинили. Неко ко жарко жели да римски архијеретик дође у Србију, али, како каже, то још увек није могуће због Срба из Хрватске који су из само њему „непознатих разлога“ након „Бљеска“ и „Олује“ дошли у Србију. Након оваквог „благослова“ може се очекивати екуменистичка „миса задушница“ свим мучитељима деце од настанка света до данашњих дана.
Можда ће власти Републике Србије, „добросуседским“ гестом, донирати тобогане и клацкалице за „забавни парк“ у склопу дворца како би се мали Хрвати, потомци џелата, безбрижно играли на стратишту српске деце, слушајући притом приче о „јунаштву“ својих дедова и прадедова. Српска деца у Србији ће за то време учити историју из хрватских уџбеника.
Знају злотвори да је Божија увек последња и да им је остало још мало времена за пировање, зато се панично труде да до свршетка рока учине што више зла. Примећују да њихови ментори све више личе на надуване балоне и да их је довољно дотаћи врхом игле, да нестану као да их никад ни било није.
Очигледно се боје да ће нечија пешадија, као некад у Берлин, умарширати у Загреб и казнити их за сва њихова злодела.
Можда и хоће ...
Никад се не зна!?
Неколико линкова за оне који знају мало, или не знају ништа о логору Јастребарско:
Зорка Делић Скиба, живи свједок ужаса јастребарског (1. дио):
Зорка Делић Скиба, живи свједок ужаса јастребарског (2. дио):
КАКО СУ СРБИ КАТОЛИЧЕНИ И ПРЕВОЂЕНИ У ХРВАТЕ:
Фронтал-Катанац на истини логора Јастребарско (I дио)
Фронтал-Катанац на истини логора Јастребарско (II дио)
Фронтал-Катанац на истини логора Јастребарско (III дио)
Илија Огњеновић Благојевић
Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!