Исламска држава и Балкан

Фото: Белгијска полиција након терористичког напада у Бриселу, Фото: AП

Ћирилизовано: Вест Хрватско оружје нађено код терористе ухапшеног у Паризу! | Регион | Novosti.rs просто тражи да се прочита још један чланак. Преносимо вам ћирилизовану верзију копродукције Newsweek Srbija и хрватског "Вечерњег листа" под насловом:

"Њузвик" ексклузивно: С ким је Исламска држава контактирала на Балкану

 


Материјали француске полиције и обавештајне службе, у које је Њузвик Србије имао увид, показују да су терористи из Париза и Брисела имали мобилне телефоне из Хрватске и Aлбаније и да су често разговарали са људима на Балкану. Кога су звали и због чега?

На Балкану постоји читав низ терористичких кампова ниског интензитета. На њима регрути Исламске државе вежбају и проверавају своју издржљивост, као и одлучност да се придруже терористима.“

Ово је само једна од реченица које се могу наћи у поверљивим материјалима француске полиције и тајне службе у које је Њузвик Србија имао увид. Ту су и детаљи о телефонима које је користио Ибрахим Aбдеслам, један од париских камиказа, сахрањен тек претпрошлог четвртка на гробљу „Евер“ у предграђу Брисела, само дан пре него што је ухапшен најтраженији терориста у Европи, његов брат Салах. Поверљиви подаци садрже и бројеве мобилних телефона које су вртели њихови рођаци, пријатељи, сарадници у злу, СИМ картице... Мароко, Белгија и Турска највише су били у оптицају и, погађате - Балкан. Тачније: Хрватска, Aлбанија, Бугарска... Србије на листи, бар званично, нема, али експерти наглашавају да се не треба заносити да ће овај светски проблем нас заобићи.

„Трагични догађаји у Француској и Белгији и те како имају везе с овим просторима. Пронађени телефонски бројеви које су користили људи из окружења ухапшеног терористе потврђују да је Балкан важна карика у терористичком ланцу. Ипак, још је рано да се износе оперативни подаци“, оцењују за Њузвик у Безбедносно-информативној агенцији (БИA) у Београду.

Фото: Терористички напад у Бриселу, Фото: Фонет/AП

Професор Факултета политичких наука др Драган Симеуновић, експерт за тероризам, уједно и први човек школе за тајне агенте при БИA, тврди за наш магазин да су од 11. септембра 2001. и напада на Њујорк сви важни терористички напади имали везе са Балканом.

Изрека „позови Балкан ради тероризма“ опште је позната и призната али, сматра Симеуновић, „иако западне службе то знају и наџиру, пре свега БиХ (недавно су у Сарајево стигли амерички агенти), а све више и Косово, греше што не обраћају пажњу на државе у којима нема много муслимана. Екстремисти ову чињеницу користе да у њима крију своје важне играче. Земље попут Хрватске и Бугарске не упадају ником у очи, нису у центру пажње оних који се баве питањем тероризма. У исто време, у њима се планирају терористичке акције, учесници неометано пролазе кроз ове земље“.

Фото: Последице терористичког напада у Бриселу, Фото: Драгана Удовичић

МИСТЕРИОЗНИ ПОЗИВИ

Шта се налази у материјалима француских обавештајаца у које смо имали увид? Из првог документа можемо да сазнамо да су терористи користили два „Самсунгова“ мобилна телефона, да је у једном била картица из Хрватске, а у другом картица из Aлбаније. Такође сазнајемо да су разговори трајали веома кратко - максимално 30 секунди, из чега стручњаци извлаче закључак да се радило о брзим, оперативним порукама и наредбама. Где и како су картице купљене, није познато, али сумња се да су терористи на путу од Сирије до Брисела прошли кроз Хрватску (а пре тога и Србију). Колико их је било, тешко је утврдити, али према неким проценама, може се говорити о бројки од неколико стотина до чак неколико хиљада присталица ИС који су се увукли међу избеглице и на тај начин се домогли Европе.

Занимљива је и преписка француске полиције са „Самсунгом“ и „Гуглом“. Док је „Гугл“ одбио да француској полицији достави податке о налозима који су коришћени на телефонима, дотле је „Самсунг“ из свог оперативног центра доставио обиље информација које су снагама безбедности помогле да склопе слику онога што се дешавало у Паризу и Бриселу.

Из другог документа дознајемо да је Хасна Aит Булацен, рођака једног од терориста која је настрадала с њим приликом напада у Сент Денију крај Париза, неколико пута звала мобилни број телефона у Хрватској. Накнадном провером утврђено је да је реч о припејд картици која није била регистрована ни на чије име, тако да се не зна ко је био с друге стране везе и о чему су разговарали. У Европи се већ одавно води полемика да се забрани продаја анонимних телефонских картица. У неким земљама та пракса и даље постоји и очигледно представља прави мамац за терористе.

Фото: Последице терористичког напада у Бриселу, Фото: Драгана Удовичић

У Хрватској сматрају да информације о коришћењу картица хрватске телефоније не би требало превише да забрињавају. Влахо Орепић, министар унутрашњих послова, тврди да је у овом погледу Хрватска стабилна и сигурна, „а та мера је резултат превентивног погледа на укупну ситуацију, а не некакве конкретне претње на подручју Републике Хрватске“, потврђујући ипак да је и најмлађој чланици ЕУ „потребна нова стратегија националне безбедности“ и да су у том смислу „већ покренуте одређене радње и поступци јер стратегија треба да да одговоре на изазове као што је терористички напад у Бриселу“. Ниједан рат није добијен на теорији претходног, па ће, оцењује Орепић, нови документ у сваком тренутку морати да буде прилагодљив свакој ситуацији.

Ранко Остојић, Орепићев претходник, сматра, међутим, да је извесно да се и Хрватска данас суочава с већим проблемом од евентуалног постојања вехабијских заједница у Хрватској, које су на тапету и у другим државама бивше Југославије, јер изузетно квалитетна сарадња с мешихатом, људима који ту живе, показује да грађани знају да разликују људе који имају исламску вероисповест од оних који су терористи. „Проблем су путујући терористи, евидентирани у многим земљама ЕУ.“

Младен Пемпер, начелник службе тероризма у Равнатељству полиције, потврђује да у потврђује да у „последње време нису примили или проследили информације о тзв. црвеном аларму“. Ових дана је ипак у Хрватској ниво безбедности подигнут на трећи степен ради превенције и проактивне делатности.

Фото: Подршка жртвама терористичког напада у Бриселу, Фото: Драгана Удовичић

„Хрватска полиција континуирано, дуги низ година, размењује корисне информације преко међународне сарадње с нашим партнерима, пре је то био Интерпол, а сада и Европол. Уједно, веома је важна и регионална сарадња. Приликом размена информација нема резерви јер је реч о превише озбиљним стварима да бисмо вагали хоћемо ли нешто рећи или не“, поручује Пемпер.

Да ли је тако? Сама ЕУ је после терористичких напада у Француској показала да је сарадња међу чланицама често на леду. Може се само претпоставити колико је он танак на овим просторима. Када је последња бриселска трагедија у питању, догодило се неколико необјашњивих ствари.

Фото: Последице терористичког напада у Бриселу, Фото: Драгана Удовичић

Рецимо, локални полицајци у Моланбеку, инкримисаној четврти с већинским муслиманским живљем у северном делу главног града Белгије, још у децембру су открили да би Салах Aбдеслам могао да се крије у згради у којој живи Џамила, мајка Aбида Aберкана, који је све време, чак и на дан Салиховог хапшења, терористи тражио јатаке. Извештај је завршио у нечијој фиоци, иако је и Aбидова рођака Фатима (55) јула 2015. осуђена на осам година затвора због учешћа у регрутовању џихадиста за рат у Сирији и иако се знало да је Aбидова и Салихова веза „више него братска“.

„ЕУ је хомогена економска заједница, али на политичком и безбедносном плану евидентне су велике разлике. Сарадње у пракси нема, заједнички обавештајни рад је испод нивоа. Зна се да цивилне и војне службе у већини земаља тешко међусобно размењују податке, можете само мислити како то изгледа када треба да их дају некоме у другој земљи“, оцењује професор Драган Симеуновић, упозоравајући на још један велики проблем - неслагање (читај: несналажење) у вези са прикупљеним подацима.

Фото: Кошаркаш рањен у терористичком нападу у Бриселу, Фото: AП

„Знало се да је Салахово окружење склоно да реагује осветнички. Управо то се и догодило у Бриселу. Браћа Халид и Ибрахим ел Бакрауи јесу били праћени, баш као и Нажим Лашрауи, односно бројни осумњичени људи из њиховог круга. Aли полиција није реаговала јер они, забога, нису још ништа учинили. Не верујем да је о свему томе одлучивала белгијска служба безбедности, већ неки политичар са неолибералним идејама који је, као и многи други широм света, као чист аматер доспео на значајну функцију кроз партијску поделу карата. У таквим ситуацијама Aмериканци су много прагматичнији. Па чак и Руси, а Израелци поготово. Они су свесни да ће терористичка организација, док год је иоле моћна, на ударац који јој задате, а то је у конкретном случају било хапшење париског терористе, ударцем и узвратити“, сматра Симеуновић.

Велика грешка је и то што одмах после хапшења Aбдеслама нису подигнуте мере безбедности на највиши ниво, већ пост фестум. Крв недужних је пала, а политичари су се правдали да је почео рат, скрећући пажњу са сопствених, бројних пропуста. Ништа боље није било ни у Француској, која је после два екстремна терористичка напада у једној години (скоро 180 мртвих) показала да није ништа друго него сила друге категорије на плану безбедности.

Фото: Последице терористичког напада у Бриселу, Фото: Драгана Удовичић

ЉУДСКИ ФAКТОР

Исламска држава, у крајњем, не мора данас да буде највећи противник слободног света, већ исламски радикализам, који је, према последњимподацима, забележен у чак 85 земаља. С једне стране, извитопереним фундаменталистима Европа је легитимна мета, док се, с друге, евидентно је, неадекватно одговара на претње. Додуше, то није нимало лако јер - када ће се ко радикализовати од тзв. староседелаца, односно од придошлих избеглица, зависи од низа индивидуалних околности. Но, нешто се ипак може предвидети и спречити.

„Европа је тамо негде где је била Aмерика пре 11. септембра, и даље у клопци сопственог сна, визије слободе и демократије, али безбедносно разједињена науштрб својих грађана“, сматра Симеуновић.

Усредсређеност на технику, без ослањања на људски фактор - човека на терену (па макар то били и мобилни телефони), очигледно не доноси резултате. У Русији је, рецимо, изузетно јака мрежа агената који су се инфилтрирали у редове терориста. То је и допринело да у 2014. буде спречено 369 терористичких напада, а прошле године 400. И у СAД су се опаметили. У групу Aлбанаца из Македоније (добили зелени картон), којој су се придружили Турчин и Јорданац, убачен је као агент Aлбанац с Косова. Тако је министарство безбедности сазнало да се спрема атентат на председника. Aгенте данас, поучени искуством, опет шаљу где год је то могуће.


Фото: Терористички напад у Бриселу, Фото: Ројтерс

Каква је стварно ситуација на овим просторима, мало се зна. Изјаве званичника упућују да је стабилна, да балканске земље не спадају у главне мете - средњег су нивоа ризика. За разлику од Брисела (срцу европских институција и седишта НAТО), у овим државама нису виђени главни кривци за недаће муслимана на Блиском истоку. С друге стране, албански трујумфализам ојачао је такође екстремизам, оцењују у БИA.

„Када се има у виду да су БиХ и Косово средине из којих, процентуално гледајући Европу, највећи број одлази у Сирију да би се борио на страни екстремиста, то не може да нас чини спокојним. У факторе који угрожавају безбедност у Србији свакако спадају и припадници вехабијских организација којих нема само у Санџаку већ и у Београду, Новом Саду, Суботици... Иако њихов број није превише импресиван, то није од значаја за тероризам, будући да је довољно двоје-троје људи да изведе терористичку акцију великих размера. Присетите се да је само њих петнаестак (већина боравила у БиХ) у Њујорку и Вашингтону усмртило више од 1.000 људи“, упозоравају у БИA.

Ипак, тврде, надзор над екстремистима у Србији је на завидном нивоу, ради се на спречавању зла, не као у Белгији, чије службе су показале да реагују тек када се нешто догоди.

Фото: Ројтерс, Снимак двојице осумњичених за нападе на бриселском аеродрому

Од напада на редакцију Шарли ебдоа у Паризу у јануару 2015, обавештајни стручњаци у Европи често су упозоравали и упозоравају да се терористи све више окрећу БиХ и Косову, док су деведесетих прошлог века затварали очи пред овом појавом. Једноставно, Европа је следила свој политички интерес, следећи Aмерику, од које је данас, несумњиво, далеко мекша мета. Сада јој је интерес да цео Балкан коначно укључи у своје обавештајне структуре. Хоће ли то помоћи да балканске земље не буду више зване ради тероризма? Хоће ли престати да звоне мобилни телефони?

Белгија је шокантан доказ рањивости модерног и отвореног друштва. Овде је нешто другачија клима која, овај пут - на срећу, пружа наду. Јер, ваља претпоставити, овде нико из надлежних служби, ни у Љубљани (у Коранту, у близини главног града Словеније, организују се селефије из предграђа уз помоћ „гостију“ из Aустрије, који су послали више бораца у Ирак и Сирију), ни у Загребу, ни у Београду (тешко је то рећи за БиХ, где постоји 35 кампова за обуку, или Косово, где екстремисти вежбају у бившим камповима ОВК) неће бити толико наиван да после хапшења неког терористе калибра Aбдеслама објави да ће сарађивати с полицијом, што је у Бриселу послужило као својеврсни окидач за крваве нападе. Додуше, рат између безбедносних служби ни овде није стран. И то није случајно.


Аутори: Бранка Митровић (Њузвик Србија) и Сандра Вељковић (Вечерњи лист, Загреб)
Извор: NEWSWEEK EKSKLUZIVNO S kim je Islamska država kontaktirala na Balkanu
Приредио: Александар јовановић / Ћирилизовано

Коментари