Кашуби: Радијски и телевизијски програми на кашупском језику


 На таласима државног Радија Гдањск Кашуби су увек били присутни, у оквиру најразноврснијих кулутурних програма. Током читавог низа година, емитују су радио-драме и информације о Кашубима, али углавном на пољском језику. Деведесетих година ХХ века је уведен недељни магазин „Na bôtach i w bòrach” („На лађама и у шумама”), који се емитовао сваке недеље у 21,30 (данас од 00,10 до 1,00; реприза од 8,05 до 9,00). Умешно га је уређивао Лешек Шмитке (Leszek Szmidtke), већим делом је био на кашупском језику. Данас га уређује Татјана Кушмјерска, касније Татјана Слови (Tatiana Kuśmierska, Slowi) и у целини је на кашупском, са доста савремене кашупске музике. Радио поседује своју мрежу дописника, од којих је најинтересантније материјале из Кашупске Земље, пре свега из града Картузи (Kartuzy) и околине, а који су се често дотицали кашупског регионалног покрета, својевремно преносио познати кашупски новинар Марјуш Шмитка (Mariusz Szmidka).

У том истом радију је 2004. године осмишљен програм на кашупском језику „Klëka” („Информација”) – који се емитује два пута дневно од понедељка до петка, траје по десет и више минута и доноси кратке информације на кашупске теме, а уређује га поменута уредница.

Године 2004. је основан приватни регионални „Radio Kaszëbë” („Радио Кашуби” / „Радио Кашупска Земља”), који представља медијум комерцијалног типа, али ипак у свом програму поседује бројне садржаје, најаве програма и емисије на кашупском језику и емитује велику количину кашупске музике. Радио својим сигналом покрива северни део Кашупске Земље, где је већа концентрација насеља у којима се говори кашупски језик.

У државном радију Кошалин (Koszalin, средње Поморје), се на кашупском језику непарним недељама у месецу емитује петоминутни сервис и полусатни магазин, а петком прогноза времена за викенд.

У последње време се појавио одређени број приватних радио станица у Кашупској Земљи које творе кратке програме на кашупском језику, бољег или лошијег квалитета.

Еугенјуш Причковски
Што се тиче телевизијског програма, од 1990. године почиње емитовање емисије „Rodnô Zemia” („Родна земља / Родни крај”), једном недељно и у трајању од 20 минута, на локалном каналу Пољске (државне) Телевизије (TVP3). На почетку га је уређивала позната регионална новинарка и публицисткиња Изабела Тројановска (Izabella Trojanowska), a после њене смрти, 1995. године, програм преузимају њени ученици Артур Јаблоњски (Artur Jabłoński, песник, романописац, кашупски делатник, политичар) и Еугенјуш Причковски (Eugeniusz Pryczkowski, новонар, публициста, књижевник, популаризатор). До 2010. га је уређивао искључиво Е. Причковски, када је програм дефинитивно укинут, а заменио га је десетоминутни двонедељни програм „Tedë jo” („Баш тако”), који води и уређује Ана Цупа-Ђемињска (Anna Cupa-Dziemińska).

Од 2010. до 2012. године је програм емитовала приватна Телевизија ЦСБ (CSB – међународна скраћеница за кашупски језик). Телевизија је показивала разноврсне програме из сопствене продукције – информативне, културне, музичке, кулинарске, али и стране серије, по први пут у историји Кашуба превођене на кашупски језик.

Od 2011. године на две локалне приватне интернет телевизије је почело емитовање десетоминутних недељних програма посвећених учењу кашупског језика. Један музички - „Spiéwné ùczbë” („Распевано учење / Распеване лекције”), на телевизији Телетроник из Картуза, ауторства Е. Причковског, а други на Твојој морској телевизији (TTM) из Вејхерова (Wejherowo) – „Gôdómë pò kaszëbskù” („Говоримо кашупски”), ауторства Адама Хебела (Adam Hebel).


Тадеуш Болдуан, Јежи Тредер, Душан-Владислав Пажђерски, интернет



Gôdómë pò kaszëbskù:

video

Додатак (Д. В. Пажђерски): Горњи чланак скицира прилично јадну медијску слику електронских медија на кашупском језику. Треба подвући да финансирање медија на том језику није регулисано неким системским законом и у великој мери се своди на добру вољу и политички утицај на локалне медије који успеју да остваре политичари и делатници кашупског порекла. Поједине националне мањине које имају своју матичну државу (Белорусини, Украјинци, Литванци итд.) често имају бољу медијску позицију него Кашуби којима је матична држава – Пољска. Такав положај других мањина зависи и од међународне политичке ситуације, која најчешће Кашуба уопште не дотиче, јер насељавају мали део пољског Приморја, а не неку од суседних држава.



Од истог аутора: Ћирилизовано: Душан-Владислав Пажђерски (пет чланака)

За Ћирилизовано, превод, адаптација и допуне: Душан-Владислав Пажђерски

Коментари