Драган Варагић: Зашто је интернет донео светску кризу информисања јавности?


Директан повод за овај текст је насловна страна новина “Курир” од 14.03.2016. на којој се појављује информација како Aмеричка Влада “тврди” да су вакцине опасне за бебе. Ова “вест” је настала на основу текста са Википедије, а за коментар о значењу ове вести препоручујем да прочитате Фејсбук статус Дејана Николића:

“‘Истраживачи Курира’ (!) преносе да је у последњих 27 година (двадесет и седам година) у СAД забележено ЧAК 4481 случајева којима је америчка влада морала да исплати 3 милијарде долара одштете због појава аутизма и других болести услед вакцинације а долазило је чак и до смртних случајева (а сумња се да је и до 16000 деце имало последице). На страну то сто је категорија ‘ваццине ињурy’ много шира од аутизма или смрти. Иде од повреда услед нестручног руковања ињекцијом, преко разних врста алергија итд итд.
Хајде да за тренутак зажмуримо и третирамо ово као нормалну новинарску причу са информацијама за тумачење. Прва ствар је ставити ствари у контекст. 4481 америчка породица за 27 година. То је 167 породица годишње. У земљи са 105 милиона породица то је 1 случај на сваких 600.000 породица годишње. Aко то пренесемо на Србију и њену величину, то је 4 породице годишње. Јесте, то је 4 породице превише. Aко узмемо најгори наведени случај (16.000 случајева за 27 година ), у Србији би то било 14 случајева различитих, благих и тежих, последица од вакцинације за годину дана. И опет, 14 случајева превише. 1 на 550.000 становника. Ја сам само овако могао да рачунам јер немамо статистику одавде.”

Због овакве “вести” требало би да реагују новинарска удружења, и да се види да ли овде постоје основе за тужбу на основу Кривичног законика, члан 343 – “Изазивање панике и нереда”.

Овај случај је још један од примера много ширег светског проблема довођења у заблуду јавности објављивањем непроверених и неистинитих информација од стране медија који на сваки могући начин желе повећање свог “досега”, али и појединаца који путем друштвених мрежа деле различите “вести” из неких “медија” које је данас веома лако и бесплатно креирати на интернету.

Огромна већина корисника интернета прате без критичког осврта вести које се њима допадају!


Преко 95% корисника интернета у свету не разуме како функционише интернет, а нешто мањи проценат ових корисника потпуно верује ономе што прочита на вебу – ако је то нека информација која се слаже са уверењима тих корисника! Другим речима, већина корисника интернета су скоро потпуно медијски неписмени!

Од 2004. г. у више наврата сам покушавао да продам самосталну едукацију из области процењивања веб сајтова, а од 2008. г. и едукацију из области анализе корисника друштвених мрежа – али безуспешно. Већина особа нема свест да су им потребна знања из области евалуације онлајн извора и активности онлајн корисника, а формални систем едукације, нарочито у овим крајевима, не обухвата едукацију и тренинге из области критичког размишљања, и начина провере информација до којих долазимо. Од 2012. г. (у овим крајевима) ми живимо у времену невероватног пораста броја различитих непроверених извора информисања: од појединачних статуса корисника друштвених мрежа, преко блогова, онлајн магазина, дневних вести…  – који немају никакве везе са новинарством, јавним гласилима, или било којом другом организованом формом обавештавања јавности која се може контролисати на нивоу провере истинитости објављених информација.

Са друге стране, медији због квантитативног модела оглашавања у последњих 50+ година “јуре” за тиражима, што је интензивирано порастом значаја друштвених мрежа у процесу дистрибуције вести… Та “јурњава” је у државама као што су овдашње – са слабијим правним системима, дала могућност да без обзира на Закон о јавном информисању и медијима, они свакодневно објављивањем неистинитих информација крше тај и неке друге законе – без икаквих последица. У том контексту, новинарска удружења не раде свој посао да на нивоу струке реше проблем оваквих медија.
Један од предлога за довођење у ред медија може бити промоција онлајн локације на којој ће се појединачно означавати свако регистровано јавно гласило које крши етичке принципе новинарства, указивањем на сваки појединачни садржај који крши те принципе – и објашњење шта је тачно грешка.
Додатни проблем који иде у прилог овој конфузији информисаности јесу алгоритми друштвених мрежа (нарочито Фејсбука) који највише приказују  информације на које онлајн корисници реагују, што је обично нешто са чим се слажемо и са чим се не слажемо. У целом свету друштвене мреже су направиле “мехур од сапунице” неке “сопствене стварности”, јер већина онлајн корисника прати информације и вести које њима одговарају, што нема никакве везе са стварношћу око њих.

Како решавати проблем дезинформисаности интернета? Повратак релевантности медија!

 

У наредним годинама, чак и у овим крајевима медији који ће желети да опстану на тржишту схватиће да им само рад на повратку поверења јавности може донети стратешку предност у односу на масу неких XY онлајн медија. Порастом броја релевантних медија, компаније које дају паре за оглашавање ће се све више окретати оваквим медијима и квалитативним моделима оглашавања – јер ће класично “натурање огласа” имати све мање смисла…

Релевантност медија се постиже константним указивањем на начине како се дошло до одређених информација од којих је креирана вест – навођењем/линковањем поузданих извора, којих би по правилу требало да буде бар три.
Када читате вести на вебу, и нађете на неку вест која вам је важна – проверите на различитим релевантним медијима (нарочито интернационалним, ако је вест ван ових простора) да ли постоји и код њих објављена вест на ову тему. Aко је вест “бомбастична”, а нема је у другим релевантним медијима, сигурно постоји разлог зашто тамо није објављена – а то је обично зато што вест није проверена, или једноставно није истинита.
Надам се да ће се ускоро појавити онлајн локације које ће потенцирати промоцију реално квалитетних, истинитих и проверених вести (политичке вести овде нису најважније). То је потребно да би се што већи број особа могао информисати из извора којима се може веровати, бар за почетак на нивоу појединачних вести (јер данас већина медија објављује непроверене и неистините информације, или су у варијанти “навијачких медија”). То је и почетак повратка релевантних медија, односно повратак поверења у поједине медије…


Аутор: Драган Варагић
Извор: Zašto je internet doneo svetsku krizu informisanja javnosti? | Dragan Varagić Blog

Коментари