Амерички генерали се узалуд жале на слабост сопствене армије

Фотографија: Карло Алегри / Ројтерс

Ни Ваздухопловство ни Морнарица САД неће моћи у наредним годинама да се супротставe могућим претњама. Ову изјаву је дао председник Уједињеног комитета начелника штабова Пентагона генерал Данфорд. Да ли је борбена готовост америчких Оружаних снага пала тако ниско као што упозоравају војни команданти током расправе о буџету за одбрану за 2017. годину?

У наредним годинама, ниједан вид америчке армије неће бити у стању да се одупре претњама са којим би могла да се сусретне наша земља. Са том оценом је иступио председник Уједињеног комитета начелника штабова Оружаних снага САД генерал Џозеф Данфорд.

Према The Washington Free Beacon (Вашингтонски светионик слободе), говорећи пред комисијом Преставничког дома у расправи о новом америчком буџету одбране за 2017. годину, Данфорд је изложио проблем који утиче на борбену готовост већ неколико година: нестабилна финансијска ситуација у контексту великог ангажовања америчких војних снага у одређеним војним операцијама.

Излазак из ове ситуације ће трајати годинама. Данфорд тврди да Морнарица и морнаричка пешадија неће бити на потребном нивоу спремности за суочавање са претњама до 2020. буџетске године, а Ваздухопловство до 2028. године.

На почетку расправе, шеф комисије Мек Торнбери се сложио са осталим представницима војног врха САД, посебно са начелником штаба Копнене војске Марком Милијем и генералом Џоном Аленом, изјавивши да је борбена спремност Армије САД далеко од нивоа на које амерички грађани имају право да рачунају.

Торнбери је подсетио на изјаву америчког министра Ваздухопловства САД Деборе Ли Џејмс, која је обележила прошлу недељу, да је "мање од половине америчких Оружаних снага спремно да се бори на високотехнолошком нивоу". Садашње Ваздухопловство је дефинисала као најнеспремније у историји САД.

Данфорд се слаже са изјавама својих колега. "Мислим да оне тачно описују стање у Оружаним снагама САД у целини", - рекао је председник Здруженог комитета начелника штабова Оружаних снага САД.

Ниједна војска у свету није спремна на садашњи ниво претњи

Изјаву генерала Данфорда треба повезати на првом месту са чињеницом да сада траје расправа о буџету за одбрану САД, приметио је у коментару у листу Взгљад (Взгляд), генерал-мајор у пензији, заменик директора Института за студије САД и Канаде Руске академије наука Павел Золотарев. Стручњак не види никакве реалне војне или оперативне разлоге за такве изјаве.

"Ако говоримо о спремности армије САД, мора се имати у виду да је још 199о., за време Била Клинтона, у америчкој војној стратегији констатовано да оружане снаге нису спремне за нове претње - рекао је Золотарев. То је тачно, јер ниједна војска у свету није спремна на садашњи ниво претњи, пре свега од међународног тероризма. Армија САД је данас припремљена и опремљена боље него што је била 1990. године. Тада је у редовима америчке војске било присутно опуштање пошто је нестала опасност од Совјетског Савеза. Зато су и финансијски трошкови армије САД били смањени."

"Осим тога, САД су значајно смањиле број припадника својих оружаних снага 1990-их и раних 2000-их. Онда је дошао 11. септембар. Након тога, авганистанска и ирачка кампања су озбиљно ојачале Армију САД. Буџет за Армију је повећан. Поред тога, операције у Ираку и Авганистану су довеле до акумулације искуства и квалитативног раста нивоа армије. Тако да не мислим да се Армија САД данас суочава са великим проблемима, како тврди шеф Здруженог комитета начелника штабова (ОКНШ -Объединённый комитет начальников штабов)"- каже генерал мајор.

Золотарев не види претњу за Русију у јачању војног присуства армије САД у Источној Европи: "САД повећају своје војно присуство у Европи са јединим циљем - да би земље Источне Европе задржале у својој сфери утицаја. Зато Вашингтон притиска Европу, да повећа војне расходе. САД је потребно овакво стање да се европске државе не би полако отуђиле. Верујем да јачање НАТО и САД у Европи не представља озбиљну претњу за Русију."

Губљење вођства у неколико региона света

Натпис изнад фотографије:

Реалне и имагинарне претње

Војни потенцијали САД, НАТО и Русије

Натпис испод фотографије

*за 2013-2015

Извор: Извештај НАТО "Расходи за одбрану у 2014. и процена расхода за 2015.", Стокхолмски међународни институт за мировна истраживања (SIPRI), Министарство одбране Русије "Списак" бр. 3688 од 03.10.2014.

Пензионисани пуковник, главни уредник магазина "Арсенал Отаџбине" (Арсенал Отечества) Виктор Мураховски каже у коментару у новинама Взгљад дa жалбе које је изразио амерички генерал имају скривени мотив али да нису неочекиване. Војни стручњак се слаже са мишљењем Павела Золотарева - основни узрок за овакве изјаве је смањење војног буџета САД.

"Сада се у Конгресу САД води расправа о буџету за одбрану. Пентагон, ЦИА, НСА, ДИА и друге војне службе САД су активно укључене у овај процес. Сигуран сам да су изјаве генерала Данфорда у вези са изгласавањем буџета за одбрану САД. Сви траже новац и плаше Вашингтон. С друге стране наравно, америчка армија заиста има проблема, и то значајних. Постоје проблеми у области технологије, САД су изгубиле водећу улогу у неколико региона у свету, у Азији и на Истоку", каже Мураховски.

Војни експерт мисли да се  амерички трошкови на мале експедиционе снаге нису показали оправданим. Затворен је програм "Борбени системи будућности", потрошено је много новца на "ходајуће роботе". Техничка супериорност Армије САД се постепено губи у свим аспектима, Кина и Русија јој се примичу. Ратно ваздухопловство САД више не може да делује некажњено, као до сада. Америчке копнене снаге су скоро у потпуности изгубиле способност да воде војне операције великих размера на копну. Акценат на лаким мобилним пешадијским бригадама потпуно је пропао - рекао је војни експерт.

Али, упркос томе, САД и даље имају најефикаснију армију у свету, тврди саговорник. Виктор Мураховски се слаже са Павелом Золотаревим,  и уверен је да је Армија САД 1990. године била јача него што је данас: "Према квантитативним и квалитативним карактеристикама, америчке Oружане снаге су средином 1990-их година биле много импресивније. Подсетите се на чињеницу да су Американци у Источној Европи тада држали два армијска корпуса. У поређењу са 1990., они су значајно смањили величину армије."

"С друге стране, остварили су напредак у одређеним областима, нарочито у аутоматизацији командовања армијом, оружјем и беспилотним летелицама (дроновима). Озбиљан напредак је постигнут у авијацији. Сједињене Америчке Државе су једина земља на свету која има ловца 5. генерације"- сумирао је Мураховски.

Више новца - не значи боље

Разна вредновања војне моћи земаља света говоре о смањењу борбене моћи САД. Међутим, и по њима САД су и даље на врху. САД су неприкосновени лидер у погледу величине војног буџета. У новембру прошле године, председник Барак Обама је потписао буџет за одбрану земље за 2016. годину - више од 607 милијарди долара.

Средином фебруара је објављен годишњи Глобални индекс војне моћи (који припремају специјалисти портала „Global Firepower“ – „Глобал Фајерпауер“ ). Лидерску позицију су задржале Оружане снаге САД, затим армије Русије и Кине. Америчке Оружане снаге су далеко испред конкурената у погледу војних трошкова, што је кључни фактор лидерства САД и у прошлогодишњем рангирању.

Према речима стручњака „Global Firepower" („Глобал Фајерпауер“), Русија има скоро два пута више тенкова од Америке,15,398 према 8,848, али мање летелица, 3,547 премa 13,444. Кина je по броју борбених возила испред САД, али је од Русије брочано слабија.

Четврту позицију држи Индија. Највише место од европских земаља заузима Велика Британија, а међу првих десет су Француска, Немачка и Турска.

Методологија обрачунавања узима у обзир више од педесет фактора, међу њима и трошкове одбране, моћи ваздушних и поморских снага, обим искоришћавања природних ресурса, и логистичке карактеристике земље као што су број лука и оперативних аеродрома и дужина саобраћајница. Важну улогу играју и људски ресурси. Оцена не узима у обзир нуклеарни потенцијал држава, као и карактер војног и политичког врха земаља које се оцењују.

У октобру прошле године аналитичари Credit Suisse су направили оцену ефикасности и борбене способности армија света. На првом месту су ставили армију САД, друга је армија Русије, док је "бронза" припала армији Кине. Оцена је састављена на основу обрачуна посебног индекса војне силе на основу анализе шест показатеља: величине оружаних снага, броја оклопних возила, авиона, хеликоптера, подморница и бродова ратних морнарица. Поред тога, аналитичари узимају у обзир величину војног буџета. Карактеристике као што су степен обуке војника, ефикасност система командовања и други фактори се не узимају у обзир при израчунавању индекса.

Прво место америчке армије је углавном због високог војног буџета земље. Он је већи него војни буџети следећих десет земаља заједно.

Америчке инвестиције су промашиле циљ

Истовремено, Русија и Кина су успешније по ефикасности трошења буџета за одбрану. Оне више улажу у најсавременије наоружање. Као што је наведено у часопису“ The Economist“ („Економист“), предност САД у техничкој опремљености се постепено урушава. Америка се фокусирала на производњу оклопне технике и беспилотних летелица, док Кина и Русија усавршавају и друго наоружање.

Као слабост америчке војне машинерије наводе се рањивост бродова на ракетне нападе са земље, а авиона и сателита од савремених система ПВО. Авијација САД све теже проналази мобилне ракетне системе. Поред тога, ваздухопловне базе САД у неким деловима света нису довољно заштићене од напада. Међутим, САД су и даље веома јаке у ваздуху и на мору.

Текст: Јуриј Богданов и Андреј Резчиков

Инфографика: ВЗГЛЯД / Как соотносятся военные потенциалы России и НАТО

Извор: ВЗГЛЯД / Американские генералы напрасно жалуются на слабость собственной армии

За Ћирилизовано превео:

мајор авијације у пензији

Мирослав Младеновић – пилот