Кашуби: Стефан Бјешк (1895-1964)


Један од чланова књижевне и публицистичке „зжешењске тројке” [покретачи часописа „Zrzesz Kaszëbskô” („Кашупски савез”) и творци специфично профилиране националне опције унутар кашупског покрета. - ДВП], после Првог светског рата оснивач прве извиђачке групе на пољском Поморју и прве омладинске једриличарске организације, добар познавалац региона и страсни туриста, сакупљач кашупског фолклора.

Родио се 23. јула 1895. године у Фрибургу, у Немачкој. Његов отац је радио у Хердеровој издавачкој кући. Дом Бјешкâ је био сакупљалиште Пољака који су живели у Немачкој. Из патриотског васпитања изродиле су се три патриотске драме – Стефанове сценске слике, повезане са историјом Хојњица у Кашупској Земљи. Најчешће је била извођена Теби домовино (Tobie ojczyzno, 1931), писана на пољском језику, као и остале две. 1915. године је у Немачкој положио матуру, а после две године је био мобилисан на француски фронт. После рата, са породицом се преселио у Хојњице, где је Стефанов отац постао директор гимназије, а он сам је учествовао у пољско-совјетском рату 1920. године. 1923. године је у Познању завршио студије класичних наука. Добија посао наставника грчког и латинског у хојњичкој гимназији. Од 1934. године се повезује са картуским „Кашупским савезом”, у коме објављује чланке о принципима кашупског правописа, као и песме на пољском и кашупском језику.

За делатност у „зжешењском” покрету, просветне власти га пребацују у Замошћ [крајњи југ тадашње Пољске. - ДВП], одакле се враћа на Поморје, у Хелмно. За време Другог светског рата је мобилисан у Вермахт, у Холандију. После повратка у земљу, почиње да ради као наставник у хелмнској гимназији. 1950. је пребачен у предшколску наставу, а после две године и избачен са посла. Предавао је латински у Богословском семинару у Пелплину и радио као физички радник. 1954. године, као „непријатељ социјализма и НР Пољске”, осуђен је на 14 месеци затвора, али га седам месеци касније обухвата амнестија. Стално је био сумњичен за сепаратизам усмерен против Пољске и непрестано га прогони служба безбедности. Један је од оснивача Кашупско-приморског савеза.

Бјешк је писао публицистичке текстове, драме и веселе сценске слике, али су у његовом стваралаштву најважнији били сонети написани на пољском и кашупском језику, које се сабрао и објавио Јузеф Божишковски, у књизи Кашупски сонети (Sonety kaszubskie, 1976). То су помало патетични стихови, понекад веома лични, који опевају лепоту која песника окружује. Важно место у његовом стваралаштву заузимају песме, свима познате и често певане.

Умро је 8. јула 1964. године.


На основу текстова Јежија Тредера и Тадеуша Болдуана, превео, адаптирао и допунио Душан-Владислав Пажђерски


Коментари