Ко ће сређивати за Обамом на Блиском истоку? Све очи упрте у Русију

Имамо велике успехе руске политике на Блиском истоку, с једне стране, а с друге, да је Обаминој администрацији пошло од руке да поквари односе са свим регионалним играчима. Обама се обрео у ситуацији да са њим неће да имају посла ни Арапи, ни Турци, ни Израелци. А ни са Ираном,чему се Бела кућа толико надала, такође не иде  глатко. Москви се тиме отварају бројне могућности.

Обамина блискоисточна стратегија

Остварен је повратак Русије на Блиски исток, о чему се пре само годину и по или две говорило као о жељеном циљу или хипотетично. Ефикасна војно-политичка и дипломатска стратегија је од наше земље направила главног играча у блискоисточној арени.

У Москву пристижу регионални лидери. Један за другим. Новости из Кремља и са Смоленског трга (на коме се налази МИП РФ - прим. прев.) се нестрпљиво очекују у главним градовима региона. Као резултат тога, тешко је замислити каква би се озбиљна дејства сада могла предузети без учешћа Русије или без узимања у обзир њених интереса.

У том контексту, политика САД на Блиском Истоку делује некако бледуњаво. Чини се да је одлазећи председник Обама себи зацртао да поквари односе са свима, скоро намерно показујући неодлучност, недоследност и отворену слабост - мане које се у региону никако не смеју демонстрирати.

Чини се да се суштина Обамине блискоисточне стратегије своди на настојање да што је више могуће избегава одговорност. О том се веома отворено говори у материјалима недавно објављеним у часопису Атлантик (The Atlantic). Тако на пример, у Либији, председника САД су разочарали Европљани, који, по њему, нису хтели да заузму активнију улогу, мада су у непосредној близини те државе. Као да са почетком либијске авантуре САД немају никаве везе!

Коментаришући страх Саудијске Арабије од Ирана (који је управо испробао балистичку ракету), Обама је посаветовао Ријад да нађе прихватљиву формулу за "нешто попут хладног мира" са Техераном, након веома нејасних обећања "да неће оставити на цедилу" арапске земље Залива, које су све учиниле да учествују у свим војним замислима Вашингтона, почевши од првог рата против Садама Хусеина.

И Ердоганова Турска је “разочарала“ Обаму, посебно акцијама против Курда. Иако је тешко замислити да је Анкара у стању да било шта уради без одговарајућих консултација са НАТО-ом (између осталог, да нападне руски бомбардер). С друге стране, какав је то војни блок у коме свако може да пуца, где и у кога хоће?

Све ове америчке савезнике (Европљане, Арапе, Турке) Обама назива "муфтарама" (Free Riders), које настоје да  Америку увуку у своје локалне обрачуне не водећи рачуна да ли то одговара интересима самих САД!

Ово је веома налик маниру Михаила Самуелевича Паниковског (1), који прво позива све: "Тестеришите, Шура, тестеришите! Они су златни!" Да би на крају рекао: "Не прилазите ми са тим гвожђем! Ви јадне безначајне личности!"

САД сваког увредиле

Резултати такве политике су очигледни. Назив "муфтаре" је веома увредио Саудијце, па је бивши амбасадор Краљевине у САД, принц Турки ал Фејсал, један од Вашингтону најсклонијих саудијских политичара, Обами упутио отворено писмо, љутито протестујући против испада домаћина Беле куће.

Прошле недеље, посету Сједињеним Државама  је отказао и израелски премијер Нетањаху. Бела кућа је то сазнала из новина. Ово није први пут да Нетањаху демонстрира своје крајње неуважавање Обаме. То је била реакција на "нуклеарни споразум" са Ираном, закључен иза леђа Израелаца - убеђених да је то на штету њихове безбедности, као што је и одлагање одлуке Вашингтона о повећању војне помоћи Тел Авиву.

Обама се тако довео у ситуацију да са њим неће да имају посла ни Арапи, ни Турци, ни Израелци. Истина, може се надати да ће ове губитке надокнадити пријатељством са Ираном, који се упркос дугогодишњих напора Американаца (или због њих?) претворио у регионалну суперсилу. Али и овде су САД демонстрирале недоследност: покренувши процес скидања санкција Исламској Републици, Американци су се спотакли на иранске ракете.

Бела кућа не може јасно да се определи какав став да заузме у погледу проба ракета са дометом до 2,000 километара, чија зона уништења обухвата земље Персијског залива и Израел. Игнорисати их и наставити рад на успостављању односа са Техераном је немогуће, јер се тако руши један од стубова америчке стратегије - противракетна одбрана. Побунити се против активности Ирана и започети нову санкционашку епопеју било би глупо, јер би се потпуно обезвредила целу политику Обаме према Ирану на самом почетку.

Речју, има се утисак да су САД на Блиском истоку у пат позицији, и да ће се оваква ситуација трајати најмање још годину дана, док нова администрација не почне са реализацијом сопствене стратегије.

У контексту реченог, какве су перспективе руске политике у региону?

Са задовољством можемо признати да је Обамина неодлучност Москви отворила спектар могућности, које је она успешно искористила. Дошло је до брзог повратка Русије на Блиски исток, и то без сукоба са Сједињеним Америчким Државама. Русија напросто заузима празан простор утицаја што су Американци оставили. И сам Обама говори да се Америка не такмичи са Русијом у региону.

Али, да ли то значи да ће превејани Паниковски из Беле куће и ту покушати да се ратосиља одговорности и пребаци је на леђа Русије? Како било да било, већ у време администрације Џорџа Буша Mлађег су покренути процеси трансформације Блиског истока. Обамина улога је сведена на то да  Америку извуче из блискоисточног кипућег казана. Што је то и учинио. А коме ће запасти да покуса кашу коју су закували Американци? Ко и чиме ће платити за стабилизацију региона?

Све очи су упрте ка Русији. Веома ласкаво. Али морамо врло јасно знати какве ризике преузимамо. И што је најважније, сами да их савладамо, биће врло тешко.

Прво, Русија ће се суочити са оним што је Америка оставила у наслеђе: пропалим државама које крећу ка федерализацији (Сирија, Ирак, Либија, Јемен), јачањем иранско-арапског сукоба, ширењем тероризма.

Друго, због тих претњи ће опет (већ су почели) да избијају деценијама стари сукоби око Палестине, Западне Сахаре, Голанске висоравни, Курдистана.

Треће, овом скупу придодаће се нови проблеми, бременити сукобима, због разграничење шелфа Средоземног мора, коришћења вода Нила, Тигра и Еуфрата, континуиране демографске експлозије у арапским земљама, нестабилног економског развоја услед неизвесних цена нафте.

Треба очекивати да ће се од сада подразумевати да је Русија одговорна за управљање свим овим комплексним скупом проблема. Ми не можемо поступити по принципу Паниковског.

Да се не би нашли у улози Балаганова (2), морамо да изградимо нови систем савеза у региону, наћи партнере спремне да деле одговорност на глобалном нивоу, развити реалну стратегију и деловати брзином и ефикасношћу каквом сада делују наше Ваздушно-космичке снаге у Сирији.

---------------

1. Михаил Самуэлевич Паниковский — један од главних ликова романа Иљфа и Петрова ”Златно теле“, упечатљив и комичан карактер, социјално историјски одраз малог провинцијалног мангупа са почетка XX века. У роману он говори Шури Балаганову да претестерише огроман гвоздени тег убеђујући га да је злато унутра.

 2. Шура Балаганов — један од хероја из истог романа, мангуп без маште, ситни лопов и преварант "полубрат" Остапа Бендера. Човек који са великом муком претестерише огроман гвоздени тег да би схватио да није од злата.

Аутор: Дмитриј Нерсесов

Извор: "Успехи" Обамы: Боевики пьяные, иранские ракеты запряжены!
За Ћирилизовано превео:

мајор авијације у пензији

Мирослав Младеновић - пилот