Кашуби: Преводи Библије на кашупски језик

Кашупски ствараоци су често писали религијске текстове и компоновали музику за религијске песме. Дубоку традицију имају коледе, посебно оне најстарије, непознатих аутора. Ипак, прве фрагменте Светог Писма је превео пастор Шимон Крофеј (Szymon Krofey, XVI w), 1586. године, на тадашњи пољски језик са елементима кашупског и издао под насловом „Духовне пјесне Мартина Лутера и других побожних људи, са немачког на словенски језик изложене”. Касније је фрагменте псалама, у оквиру „Малог катихизиса”, објавио 1643. Михаел Бригеман-Мостњик-Понтанус (Michael Brüggeman, Mostnik, Pontanus, 1583-1654), у сличном, пољско-кашупском облику. Та дела су била намењена Кашубима протестантске вероисповести, слично као и „Смолђински перикопи” („Perykopy smołdzińskie”, 1699-1701) непознатих аутора.

У новије време библијске фрагменте су преводили кашупски писци Алојзије Нагел (1973. године), Еугенјуш Голомбек (E. Gołąbek, р. 1949) и свештеник Франћишек Груча (Franciszek Grucza, 1911-1993).

Године 1992. се појавио превод: „Кашупска Библија. Нови Тестамент. Четворојеванђеље” („Kaszëbskô Biblëjô. Nowi Testament. IV Ewanjelje”), споменутог Ф. Груче, у преводу са латинског, који је раније изашао у четири посебне брошуре.

Е. Голомбек је почео да преводи Нови Тестамент 60. година ХХ века, али се он у целини појавио тек 1993, под насловом „Свето Писмо Новог Тестамента” („Swięté Pismiona Nowégo Testameńtu”), на основу ранијег пољског превода. У његовом преводу је 1999. године изашла и „Књига псалама” („Knéga psalmów”).

Ти преводи не представљају само културну чињеницу, која озбиљно подвлачи тезу да је кашупски језик самосталан, не представљају искључиво књижевни споменик и чинилац који утиче на развој кашупског књижевног језика, већ и „духовну храну” за Кашубе (католике), којима је Бог ближи јер му се обраћају на језику који доносе из својих домова. Све књиге су изашле са благословом и предговорима локалних, гдањских и пелплињских бискупа, а „Књига псалама” и са препоруком поглавара пољске Католичке цркве. Сви поседују и мале кашупско-пољске речнике и предговоре преводилаца.

Према кашубологу Јежију Тредеру (Jerzy Treder, 1942-2015), Гручин превод је требао да се заснива на латинском тексту, тзв. Неовулгати (1970), али је филолошка анализа доказала да се превод снажно базира на ранијим пољским преводима. Критичари боље оцењују Голомбеков превод, који је вернији кашупском језику, са умереним неологизовањем коришћењем лексике садржане у „Речнику кашупских дијалеката у контексту кашупске културе” („Słownik dialektów kaszubskich na tle kultury kaszubskiej”, 1967-1976) Бернарда Сихте (B. Sychta, 1907-1982) и дотадашњег кашупског књижевног језика. Груча је, међутим, остао веран својој књижевној групацији, тј. „зжешењцима” [„лигашима”, окупљених око часописа „Кашупска лига” - „Zrzesz Kaszëbskô”. - ДВП], развијајући до максимума њене тенденције у области језика. Гручи се пребацује, такође, недовољна верност оригиналу, преузимање вештачких облика, њихово вештачко стварање, претерано коришћење бохемизама, русицизама, недостатак стилског осећаја. Тај превод се сматра као доказ експриментисања у језику, који је у случају религије био од мале користи. Ипак, Груча је забележио велики број регионално ограничених архаизама, добро је осећао именичку употребу придева[, карактеристичну за кашупски језик. - ДВП].

У преводу библисте, оца Адама Р. Шикоре (Adam R. Sikora), 2010. године су, у једној књизи, изашли преводи четири јеванђеља са грчког језика: „Ewanielie na kaszëbsczi tołmaczoné” („Јеванђеља преведена на кашупски језик”).

На основу текстова Јежија Тредера и Тадеуша Болдуана, превео, адаптирао и допунио Душан-Владислав Пажђерски.

Ћирилизовано: Кашуби (10 чланака)

Коментари