Интермаријум, ко га хоће и ствара


Последњих неколико година расте прилично нездраво интересовање за тзв. Интермаријум (лат. међуморје, али задржаћемо латински назив због порекла пројекта - прим. прев.), савез или блок земаља од Балтика до Црног мора, мада постоје и неке варијације на исту тему. Концепт Интермаријума је наједном постао популаран у више земаља, што тражи детаљнију анализу и процену новопланираног прекрајања карте Европе, или бар њене садашње сфере утицаја.

Овај концепт има своје заступнике и у Сједињеним Америчким Државама, али само на незваничном нивоу, пошто се ЕУ и НАТО званично воде као "свете краве" и америчка влада не дозвољава ни наговештај да би од њих могао постати хамбургер.

Што "слободне мислиоце" и љубитеље пробних балона не обавезује.

Најпре верзија Стратфора. Прилично конвенционална и немаштовита, милтонфридмановска по томе што у њен Интермаријум улазе само чланице НАТО-а и неколико кавкаских проамеричких прирепака. А Фридманово "ново обуздавање" је тек нешто више од преформулације текуће америчке политике, не и прогноза будућих политичких савезништава.


Верзија Selous Foundation коју је потписао пољски аутор, с друге стране, подразумева екстра корак, укључивање не само Украјине него и Белорусије у Интермаријум, поред стандардних натоида. На ову или неку сличну јој верзију треба гледати као на "легитимнији" Интермаријум, с обзиром да је то у основи пољски пројекат који могу а не морају да подрже и друге стране.


У ствари, Интермаријум има "племенито" порекло. Потиче  од Јозефа Пилсудког, који је маштао о поновном стварању некадашње конфедерације из 17. века - Пољско-литванске уније.


Али треба се обезбедити, па неке верзије иду и даље, укључују земље које никада нису биле део Пољске. Рецимо, да простите, Бугарску.


Следећа пољска верзија је захтевала читаву књигу (ово доле су јој корице) и такође вуче порекло из доба када је Пољска "персоналним унијама" (када више држава има истог краља, али не сасвим различито од двојне монархије, покојне Аустроугарске) била повезана са више ентитета Средње Европе.


У најекстремнијем облику, Интермаријум је савез свих земаља "усендвичених" између Русије, Немачке, Балтика и Црног мора. Под хегемонијом Пољске, наравно.


Реалистичнија варијанта се ограничава на Украјину, можда Белорусију и, наравно, бар неке балтичке државе.


Украјинска верзија је новија. Присталице налази међу неколицином, али свесних да су шансе за улазак Бандеристана у ЕУ никакве.


Неонацистички пук "Азов" је овој идеји недавно посветио и чланак. По њима, Украјина треба да буде водећа земља, око које друге тек орбитирају. Сличног су својства и све друге верзије Интермаријума: свако национално издање подразумева - супротно свакој логици и историјским чињеницама - да ће друге земље прихватити главну улогу "сусједа", да другачије не може и никад неће бити. Никада се Пољак не би сложио да му земља буде у Интермаријуму којим доминира Украјина, никада Украјинац не би прихватио доминацију Пољске.


Стога, ако Интермаријум, ма у којим границама, икада заживи, да се чланице натерају на сарадњу биће неопходна спољна хегемонистичка сила. Исто је важило у сваком историјском прецеденту, па и код Пољско-литванске уније и, новије творевине, Мале Антанте на челу с Француском, у коју, авај, није била укључена Пољска.


Као и у случају међуратног Cordon Sanitaire-а (фр. санитарни кордон - прим. прев.), опет на челу с Француском а са идејом да се спречи да "марксистичка куга" зарази читаву Европу. Већина ових земаља би временом постале чланице Осовине и (са)учеснице у немачком нападу на СССР, због чега свако освежавање ове идеје води...логичном закључку.

Идеја је чак оживљена у виду "Санитарни кордон за спречавање савеза Немачке и Русије", дакле, с посебном сврхом на уму.


Природно, у неким видовима Интермаријум постоји већ данас, у форми Источног партнерства под окриљем Немачке и ЕУ, а са још амбициознијим циљевима него што их има балтичко-црноморско-каспијска осовина. Вероватно није случајност што се о концепту Интермаријума све више говори, јер Источно партнерство полако тоне. Али је потребно рестартовати га, па да видимо ко то чини и зашто.


Треба имати у виду да је Интермаријум, барем у пољској верзији - најразрађенијој и са највише званичне подршке - антинемачки исто колико и антируски. Смисао му није само раздвајање Русије и Европе, него и стварање појаса непријатељских земаља између Русије и Немачке, спречавање да икада дође до њиховог савеза. Постојање Интермаријума практично би био крај ма каквог вида немачке “Ostpolitik”, осим преговарања са страним (читај: америчким и британским) покровитељима те творевине, и то са позиције слабијег.

Гледано из перспективе Пољске, идеја је привлачна, јер нађе ли се одговарајући страни спонзор, онда је Пољска ту, спремна да буде постављена за доминантну регионалну силу у Средњој Европи, а што ће јој донети и већи економски и војни утицај на целом континенту. Стварање Пољско-украјинско-литванске бригаде ((LITPOLUKRBRIG) је део шире стратегије која треба да резултира стварањем војног савеза у оквиру НАТО-а на чијем би челу била Пољска. Садашња пољска влада спроводи стратегију антагонизације не само Русије него и ЕУ (а посебно Немачке) управо из тог разлога, иако америчка влада ту стратегију није одобрила - до сада. Али истовремено шаље охрабрујуће сигнале изражавајући жељу да стационира опрему и ротирајуће бригаде у Пољској и другим земљама "источног крила". На жалост Немачке, која, заузврат, покушава да се удруживању у Интермаријума под америчким покровитељством супротстави дајући Балтику бесплатну војну опрему и безбедносне гаранције, па чак и лансирањем идеје о заједничким немачко-пољским јединицама, све да би могла да настави са сопственом, Ostpolitik, верзијом Интермаријума. Али није баш вероватно да ће Немачка успети да надгорња САД, с обзиром да су Пољска и друге државе склоне да "напутке" и вођство траже у НАТО државама у којима се говори енглески. Још увек није јасно шта су преференције Кијева, изузев што се одмах може одбацити могућност украјинског потпадања под доминацију Пољске. Одбијање пријема у ЕУ ће Украјину окренути Сједињеним Америчким Државама, мада Порошенко покушава да ограничи америчко уплитање у политику Кијева. Међутим, може се са сигурношћу рећи да ће Кијев потписати сваки и свакакав пројекат који обећава прилив новца и / или оружја са Запада.

Из унутрашње политичке перспективе, Интермаријум је привлачан јер допушта да сав привид демократије и људских права буде одбачен под изговором "борбе против руске агресије", слично америчком затирању грађанских слобода у име "безбедне Америке". Украјина је успела да учини легалним и наоружа своје нацисте без иједне притужбе Запада, па су балтичке републике кренуле сличним путем, а и пољска "територијална одбрана" превише личи на украјинске "драговољачке постројбе", у смислу да је чине "идеолошки поуздани" елементи с основним задатком сузбијања политичког неслагања у земљи. Позитиван аспект је што те земље изгледа намеравају да поново успоставе ауторитарне режиме сличне онима у међуратној Средњој Европи, када је "антикомунизам" коришћен као изговор за унутрашњу репресију, а да их не интересује војни авантуризам - све док у њега не буду увучени од неке нове нацистичке Немачке.

Да ли су то Сједињене Америчке Државе? Тренутно, мало је доказа да САД заиста планирају да у те земље стационирају значајније снаге, пре ће бити да им је циљ ограничавање и раздвајање - нова "гвоздена завеса" између Евроазијског економског савеза предвођеног Русијом и Европске уније, па чак и спречавање да Нови пут свиле постане конкуренција споразуму ТТИП којег гурају Сједињене Америчке Државе. У ствари, као да је промена режима у Русији одложена "до даљег", да је приоритет "учауравање" Европске уније, која је сада главни, много сочнији залогај за САД. Једном изолована од Русије и Кине, ЕУ ће имати премало преговарачке снаге да се одупре трговинском споразуму којег хоће САД. Речју, ЕУ је превише економски замамна да би Америка допустила да јој се истргне.

У пројекту Интермаријума и Турска има свој задатак. И испуњава га. Бујице избеглица подривају јединство ЕУ и повећавају анти-ЕУ расположење у земљама Средње Европе са малобројним муслиманским становништвом.


Страх од насељавања муслимана у Средњоој Европи је довољно јак да ове бираче гурне у руке националистичких странака за које је Интермаријум буквално једина прихватљива алтернатива ЕУ препуној избеглица. Наравно, савез са Русијом би остварио исти циљ, па чак донео и веће економске користи од било ког интермаријумског трговинског блока, међутим, непрекидна и издашно финансирана антируска пропаганда за сада маргинализује такве ставове. У замешатељству Интермаријума циљ Турске је да поново успостави неоотоманску сферу утицаја, под коју потпадају и земље Балкана, а понајпре природни "отомански коњи", Босна, Албанија и Косово. Али Турска не може одиграти значајнију улогу све док је кохерентности ЕУ. Свака интермаријумска формација би природно створила вакум сила на Балкану који би Турска лако попунила. Недавно флертовање Анкаре с Кијевом и Варшавом наговештава да би Турска била спремна да уђе у НАТО-ову интермаријумску подалијансу, а томе у прилог говори и чињеница да су неки истакнути пољски аналитичари Турску наградили епитетом најзначајнијег пољског савезника - под условом да "еуропске" границе Пољске буду затворене за мигранте.

Прерано је за прогнозу у којој мери и када ће се овакав сценарио остварити. На страну жеље Пољака и Украјинаца, на крају ће САД одлучити хоће ли бити Интермаријума. За сада, Американци не показују, бар не отворено, интересовање за такав пројекат, иако је очигледно да евалуирају идеју и шире своје присуство у Средњој Европи. Према томе, Интермаријум није садашња америчка политика, већ пре нешто као "план Б" који се има применити уколико омане "план А", а што је, по свој прилици, озлоглашени ТТИП. Међутим, ако се деси какав велики преокрет у односима САД и ЕУ, рецимо због тога таласа европских националистичких лидера на власти, што је Велика Британија "егзитовала" из ЕУ, зато што се Украјина урушила, или напросто због још једне америчко-европске финансијске кризе, онда... Онда би се могло десити да Сједињене Америчке Државе покушају да Европу у своју орбиту увуку у деловима - интермаријумске величине.


Напомена преводиоца: Претходни превод, Из архиве: Пољска као „словенска Турска“ за НАТО (анализа), поставио сам као увод у ову анализу аутора драгоценог сајта SouthFront: Crisis News, World Events, Political Survey. Заједно, та два текста вам сигурно не би улепшала дан, али захваљујући проф. др Душану-Владиславу Пажђерском прочитах, што најсрдачније препоручујем и вама, да "Вишеградска група неће пристати на нова правила ЕУ у погледу избеглица", а што значи да се наши словенски саплеменици, Пољаци, Словаци и Чеси - уз Мађаре и добрим делом по угледу на њих и оно што чини Орбан - све жешће опиру оруђу окупације Европе, Сједињеним Америчким Државама.

Биће наставка...


Из истог извора: Јужни фронт (16 чланака)


Аутор: Џ. Хоук
Извор: Who Is Building the Intermarium?
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари