Лихткандићевска Русија: Лондонски "тренинг" пете колоне


Сећате се хит-песмице руске поп звезде Григорија Лепса "Идем да живим у Лондону"? Јер то, живети у Лондону, и јесте срж потајне жеље неких представника "креативне интелигенције", оних што страшно мрзе "ову земљу".

Занимљиво је да су новинари "ТВ-2" Мелани Бачина, Виктор Мучник и Викторија Мучник певушили ово "ремек дело", када су пре неколико недеља учествовали у Лондону на "конференцији" у организацији америчке радио корпорације "Радио Слобода" и још пар исто тако "угледних" и "неовисних" медија. Истина, неки другови су оштри, кажу да то нису средства масовних информација већ масовних дезинформација. Њихов главни циљ је - започињање информационог рата против Русије. Можда је зато канцеларија Радио Слободе у Прагу - прави војни објекат, где сви запослени имају пропусницу за улазак само на свој спрат. Они потписују документ о тајности података о њиховом страном послодавцу, који је држављанин друге државе или чак раде, на пример, као главни уредници редакција за Москву или Минск, што је по дефиницији обавештајни рад у иностранству. Више о овом програму речено је у емисији "Хитни случај - истрага" из серијала НТВ, РадиоНЕслобода.

Сви они раде по истом образцу. Неко страно средство дезинформација недељама нас је радовало открићима - о "Путиновим милијардама", о "нападу Русије на Летонију", о "Путиновом тровању Литвињенка", а сада се, по речима секретара за штампу председника, Дмитрија Пескова, припрема још једна обмане. Без сумње, ускоро ће снимити филм о томе како је сам Владимир Владимирович снајпером убио Џона Фицџералда Кенедија. Можемо да наведемо масу примера таквих "поштених истрага". По филму који је снимио Би-Би-Си о Путиновом богатству - све је јасно, али то је само врх леденог брега пропаганде. Узмите Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство ICIJ (International Consortium of Investigative Journalists) која ради за рачун Центра за јавни интегритет (The Center for Public Integrity). Центар се финансира новцем добијеним од различитих фондова, међу којима се истичу три главна фонда: Rockefeller Brothers Fund, Rockefeller Family fund (њихово предсатвљање није потребно) и Open society foundations - Фондација Џорџа Сороша. Конкретни задаци које им је задао наручилац пропагандне клевете имају и конкретну цену од седамдесет пет хиљада до једног милион долара.

Све у свему, ништа ново - основни принцип рада ових назови средстава масовних информација је формулисао њихов духовни отац Јозеф Гебелс: "Што је лаж монструознија, лакше ће се у њу поверовати". Све те радио слободе проводе овај принцип у праксу, када лицемерно говоре о "нападу Јужне Осетије на мирну Грузију", о "становницима Донбаса који пуцају сами на себе и сами себе угрожавају", о "оружју за масовно уништење Садама Хусеина", о "мирним сиријским побуњеницима који се супротстављају тиранији Башара Асада". Са овим момцима, све је јасно - било која геополитичка победа Путина мора бити пропраћена прекоокеанским лајањем. Али хајде да се вратимо нашим унутрашњим агентима утицаја који ратују у дубокој сибирској позадини.

Чињеница да је у стварности све обрнуто "генерале информационих армија" не брине. "Пипл", што се каже, "не наседају" на провокације. Тим пре што у пешадији те армије служе тако "креативни" војници и наредници као Бачина и Мучник, којима није нимало непријатно возикати се по лондонима и европама са новцем спонзора, добијеним да се тобоже продужи живот сајта пред гашењем "ТВ 2". А кад тамо добију драгоцене инструкције од својих генерала, онда уредно салутирају и врате се да рафалима "објективне аналитике" и "поштених интервјуа" туку по мозгу житеља Томска  Наравно, разговор са одбеглим олигарсима и моћницима који су се настанили у Лондону, њих не занима. Рука која те је (или још увек?) толико хранила још много година неће бити уједена. На крају крајева, од газда су добили другачије задатке – уподобити мозак грађана објективном аналитиком о "крвавом, свеприсутном ФСБ" и "колапсу привреде и предстојећем грађанском рату".

Целу инсајдерску причу о тим информационим ратовима и њиховом финансирању смо недавно видели у сензационалној филмској истрази НТВ - Дужници Стејт департмента. О томе како су повезани са горе поменутим финансијским шпекулантом Џорџом Сорошем, америчким фондовима "MDIF" (Media Development Investment Fund) и "IREX" (International Research & Exchanges Board) и како се на велико и мало купују руски регионални медији, давањем "повољних кредита". На овој, најблаже речено нечасној листи, испоставило се да је и наше омиљено гласило "ТВ-2". Аркадиј Мајофис и Виктор Мучник не одолеше "лаком новцу". Али сви знају пословичну истину – ко плаћа музику, тај наручује песме. Отворено говорећи, руководиоци медија на америчким кредитима се у овом филму појављују на различите начине. Неко је покушао да се брани, објашњавајући да "Американци не утичу на политику информисања", неко покушао да нападне: "Да, узели смо новац од Американаца, али шта има лошег у томе?".

А Виктор Мојсејевич Мучник са самопоуздањем вицекраља Индије није се ни удостојио да колегама објасни свој став. Захтева ли то новинарска етика, а Викторе Мојсејевичу? И Ваше објашњење у филму би деловало много убедљивије од, искрено говорећи, слабашног покушаја "витлања песницама кад је туча прошла" и некакве колективне осуде "НТВ". Али најубедљивији Ваш одговор на у филму изнете чињенице о одговорности информационе политике телевизије (или онога што је од ње остало) према парама из иностранства је то да Јулија Мојсејевна Мучник одмах потом поново оде у Шведску на "Семинар о питањима новинарске етике" у организацији IIREX-а, да је Ваш сајт почео да блати митинг више хиљада људи у знак подршке присаједињењу Крима, и пи-ар акција неколико блиских Вам псеудолиберала за добро украјинске нацисткиње Савченко, умешане у убиство новинара ТВ канала "Русија" - колега Вам, Викторе Мојсејевичу. Ето таква је то новинарска етика. И, треба ли рећи у каквом сте се светлу Ви сами показали пре две године, славећи "победу и тријумф украјинске демократије", исте оне која данас не може да уђе у траг америчким парама послатим за реформу тужилаштва Украјине.

Чини се да наши ТВ интелектуалци бадава троше новац америчких пореских обвезника, које амерички фондови исплаћују њиховим господарима информација – па они не погађају циљ! Становници Томска и уопште Русијани (назив за свеукупно грађанство Русије без обзира на етничку припадност - прим. прев.) нису такви идиоти за какве их пета колона сматра -  једноставно не одговарају на провокације. Живот их научио.

Они ће отићи да живе у Лондону. Или у Израел као Аркадиј Мајофис. Или у Праг као Мелани Бачина. А ми ћемо живети, радити и подизати децу овде - у Томску, у Русији.


Текст: Аналитический отдел НОД-Томск
Извор: НОД / Новости / В России / Нод России / Аналитика / <<Я уеду жить в Лондон!>>
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано

Коментари