"Политика": Медијски вештак подржава „копи-пејст” новинарство


„Политика” је на челу листе медија чији текстови без дозволе и потписа аутора заврше у садржају других редакција

 

Фоторепортер који, на пример, овековечи кифлу у пекари радећи за неку редакцију, од те фотографије касније може да заради новац довољан да покрије трошкове ексклузивног летовања. Потребно му је само пет година стрпљења. Толико по закону редакција задржава власничка права над фотографијом. Након тог периода, фоторепортер може да потражи медије који га нису потписали или су, не дај боже, „кроповањем” нарушили фотографско-пекарско дело. Уз помоћ адвоката, већ специјализованих за овакве случајеве, обраћа се суду, чије судије, неспецијализоване за исте, само разрезују висину казне. Јер, имагинарна новинска фотографија кифле с почетка текста је по закону ауторско дело исто колико и слика Саве Шумановића, скулптура Ивана Мештровића, филм Емира Кустурице... 

 

Писци Закона о ауторским и сродним правима приредили су ноћне море редакцијама. Чињеница што уредно плаћају услуге фото сервиса није гарант да се неће наћи на суду, па уредници морају да проверавају и колико су фотографије старе. Законодавци су фотографију ставили у повлашћен положај у односу на текст, јер нису предвидели заштиту за новинаре као ауторе ексклузивних интервјуа, истраживачких чланака, ратних репортажа... Оно што важи за фотографију не важи и за текст!


Због чињенице да је медиј који негују анализе и коментаре, којих није баш доста, „Политика” је на челу оних чији се текстови без дозволе и потписа аутора нађу у садржајима других редакција. Томе је нарочито допринела поплава портала који „живе” искључиво од крађе туђих текстова. Такви медији су јефтини за одржавање – њихове редакције често чини само један човек. Без обзира на бројно стање редакције и чињеницу да немају сопствене текстове, могу да учествују на конкурсима за пројектно суфинансирање медија. Услов је само да постоје у регистру АПР-а.

Генерални секретар Удружења новинара Србије (УНС) Нино Брајовић упозорава да су и портали из унутрашњости жртве крађе националних медија.

– Чак и велике београдске редакције без дозволе преузимају текстове од портала из Србије. Таблоиди, углавном када је реч о дешавањима из црне хронике, штампају те текстове, а да при том не потпишу ни аутора ни редакцију – каже Брајовић.

Штампане медије посебно мучи када њихови текстови освану на сајтовима конкуренције пре него што су га пустили у своје онлајн издање. У најбољем случају дешава се да на интернету појаве истовремено. Због тога је „Политика” послала опомену пред тужбу главном и одговорном уреднику „Нове српске политичке мисли” Ђорђу Вукадиновићу, иначе свом колумнисти.

– Подразумевао сам да са блиским медијима или ауторима постоји прећутна сагласност о преузимању, али се слажем да то треба формализовати. Подржавам акцију да се заштити ауторско дело и интелектуална својина. Али, мислим да не би ни за кога било добро да се претера као у случају фотографија. Признајем да сам једним делом саучесник у тој прашуми, али сам и жртва. Многе своје текстове сам налазио у медијима за које нисам ни знао да постоје, толико измењене да сам их једва препознао. Увођењем реда као аутор имао бих користи, а као уредник не би био много на штети јер НСПМ има сопствену продукцију – каже Вукадиновић.

Пре годину дана наш лист се обратио Савету за штампу јер је „Блиц” посетиоцима сајта представио као своје текстове чији су аутори заправо новинари „Политике”. Због тога, али и зато што ти текстови по форми нису припадали дневним информацијама, већ су изразито ауторски и аналитички, чланови Савета гласали су да је новинарски кодекс прекршен.

Међутим, исход гласања и расправе на последњој седници оставио је утисак да су чланови Савета променили став о плагирању. „Курир” није кажњен због преузимања података са портала „Пиштаљка” о наглом богаћењу Дејана Матића, некадашњег шофера премијера Александра Вучића, а потом председника СО Земун. Иако је „Пиштаљка” текст објавили у марту 2015, „Курир” их је тек недавно објавио, прећуткујући извор. Новинари истраживачи „Пиштаљке” месецима су откривали ексклузивне податке које је овај таблоид лажно представио као резултате свог рада. Не само да нису кажњени, већ је новинарка „Времена” Тамара Скроза признала: „Немам ја ту проблем са плагирањем”.

Исто је размишљао и Златко Чобовић, иначе судски вештак за ауторска права. Једини у области медија.

-------------------------------------------------------------------

Вукадиновић: У „Политици” никада нисам имао проблема са цензуром

Колумне које Ђорђе Вукдиновић пише за наш лист често на сајту НСПМ буду објављене уз информацију да је „краћа верзија објављена у ‘Политици’”. На нашу констатацију да на тај начин читаоцима шаље поруку да га уредништво нашег листа цензурише, каже:

– Ви сте у праву, али већ сам објашњавао да сам у „Политици” ограничен једино простором и роком. Никада нисам имао проблема са цензуром у „Политици”, иако су се, откако пишем за тај лист,  променила четири главна и одговорна уредника.


Аутор: В. Аранђеловић
Извор: Политика Online

Коментари

  1. Za negoka ko uvijek kritikuje kasapljenje naseg jezika, ovo je cudno - sta je to boga ti "kopi-pejst"??? Moze li se bar reci "plagijarizam" ako vec nema naseg izvornog izraza? Ili bar korektno engleski latinicom napisati, da citalac razumije.

    ОдговориИзбриши
  2. На кога сте мислили с оним "ко увијек критикује касапљење нашег језика"?

    Знате ли да се текст преноси такав какав је и да се аутор не исправља?

    Шта би с ћирилицом? Да ли Вам је то страно писмо?

    ОдговориИзбриши
  3. Vidim ovdje se kultura diskusije visoko gleda - sve sto se gazdi ne dopada se odmah brise. Nazdravlje.

    Tako se ne prave prijatelji. Ali bar pokazujete vase pravo lice, da se zna na cemu smo.

    I jos jedna prodana strana koja zavrsava kao propagandni otpad u blockeru... zbogom.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Дајем Вам часну реч да нисам обрисао Ваш коментар. Десило се нешто врло чудно: на е-пошту ми је стигло обавештење да је постављен нови коментар, ја хтедох да Вам одговорим, али га тамо нема.
      Не знам шта је у питању, само знам да од бесплатног Блогера не могу тражити савршену услугу.

      Поновите шта сте написали, да видимо...

      Избриши
  4. ПС: Заборавих. Одавно сам подесио да коментари излазе аутоматски. Нема разлога да их пробирам, јер јес' да нема превише информативних и сочних опаски, али нема ни личних увреда и клевета, које бих једино брисао (а једном и јесам).

    И још нешто, на овом блогу имате бар двадесет мојих прилога и коментара у којима говорим о двосмерној комуникацији као најдрагоценијем обележју интернета. Зар бих онда пресецао коментарисање, мада ми садашњи квалитет читалачког доприноса - на свим српским медијима! - не делује привлачно?

    ОдговориИзбриши

Постави коментар