 |
| Фотографија, извор: Turkish mercenaries and trainers to help the Azerbaijani army to attack Karabakh - Fort Russ |
Јермени сматрају да изјава Бакуа о прекиду ватре није ништа друго него дезинформација и обмана. Иако операција Бакуа спроведена у Карабаху уз подршку Турске углавном није донела резултате, и даље постоји реална опасност од новог рата - истичу стручњаци из региона. Која је улога Русије и да ли ће бити у стању да спречи крвопролиће?
После наглог погоршања ситуације у зони карабашког сукоба, Азербејџан је донео одлуку да прекине све војне операције на линији додира у Нагорно-Карабаху. "Мира ради и због молби међународних организација, Азербејџан је одлучио да једнострано прекине узвратне војне операције и утврди јуче освојене територије" - изјавио је шеф прес службе Министарства одбране Азербејџана Вагиф Дјаргали, како пишу РИА "Новости". Међутим, Министарство одбране је упозорило "да ће, ако јерменска страна настави с провокативним активностима, одговор Азербејџана бити жесток и донеће се одлука о поновном покретању офанзивних операција."
Истовремено, Јерменија оповргава Баку. Саопштење Азербејџана о једностраном прекиду ватре у Нагорно-Карабаху није истинито, изјавио је портпарол јерменског Министарства одбране Арцрун Ованисјан: "Азербејџанско саопштење је дезинформација и не значи једнострани прекид ватре."
Портпарол Министарства одбране непризнате Републике Нагорно-Карабах (РНК) Сенор Асратјан је такође потврдио да се борбе настављају, преноси "Интерфакс". Азербајџан саопштењима о престанку непријатељстава "доводи у заблуду међународну заједницу", рекао је портпарол председника РНК Давид Бабајан.
Ситуација у зони сукоба
По свему судећи, војни сукоб се заиста наставља, упркос проглашењу примирја Бакуа. По сведочењу становника подручја у близини линије контакта, обе стране су наставиле с борбеним дејствима и после објаве Министарства одбране Азербејџана.
«Спутњик-Јерменија" је известио да је у Степанакерту (главни град РНК - прим. прев.) у недељу било мирно - нема гужви на улицама, ни нервозе или панике међу становништвом. на пункту прикупљања добровољаца нема много активности, јер су потребне резерве добровољаца већ попуњене, нема потребе за даљом мобилизацијом снага. У међувремену, артиљеријске чарке се настављају на подручју карабашког града Мардакерт који се налази око 2,5 км од линије додира. Притом, ватра се отвара са обе стране.
Инфографика: Узроци и историја сукоба око Нагорно-Карабаха
У недеље увече, локални медији су још једном потврдили да је Азербејџан тукао Мардакерт артиљеријским системом "Град". "Оштећене стамбене куће, гасовод. Становништво је у склоништима. Миран живот поремећен. Азербејџан циљано отвара интезивну ватру по граду"- јавља карабашка информативна агенција Арцахпрес. У војну болницу у Јеревану довежена су четири војника рањена у борбама у зони Карабаха, рекао је начелник војне болнице у Јеревану Арам Асатурјан. Претходног дана из Карабаха у Јереван је довежено шест рањених војника.
Пре информације Бакуа о прекиду ватре Министарство одбране НКР је саопштило да је војска успела да поврати контролу над стратешки важним висом на јужном правцу фронта, и да је за један дан уништено 15 тенкова и других јединица технике Оружаних снага Азербејџана, међу њима и пешадијска борбена возила. При том је Асратјан демантовао изјаву Министарства одбране Азербејџана о уништавању десет јерменских тенкова у ноћашњим сукобима на линији додира у Карабаху.
Између осталог, Карабах је изразио спремност да преговара о прекиду ватре у зони сукоба. " Армија одбране НКР је спремна да се састане и разговара о предлогу за прекид ватре у смислу повраткаобе стране на првобитне позиције" - наводи се у саопштењу Министарства одбране Републике Нагорно-Карабах.
Турски гамбит
Текући догађаји су наставак сукоба из 1992-1994, који је завршен победом Јеревана и Степанакерта. Јермени су стекли контролу над целим подручјем Нагорно-Карабаха и околних региона Азербејџана, односно, они немају разлога за започињање новог рата. Али Баку - то је друга ствар. Азербејџанске власти нису напустиле националну идеју - "повратак окупираних територија". Истовремено, Баку подржава Турска, док Јерменија иза себе има Русију, која од јуче наступа са официјелне позиције - да се што пре обнови мир на обе стране у сукобу.
"Све у свему, за рат углавном има интерес Азербејџан, не Јерменија. Интерне смене у самом врху власти такође играју улогу, али најважније је - добро одабрано време. Русија и Турска су сада у лошим односима и због тога је време да извуку неку корист – у крајњем случају на питању Нагорно-Карабаха", - каже за РИА "Новости" виши истраживач на Институту за светску економију и међународне односе Руске академије наука, експерт РСМД ( Руски савет за међународне послове - Российский совет по международным делам) Виктор Надеин-Рајевски.
Јерменија је у недељу формално оптужила Турску да подржава војне акције Азербајџана у Карабаху. "Жалосно је да је Турска значај људских жртава одређује по националности. Таквим расистичким изјавама Турска подстиче наставак агресорске акције против самосталне Републике Нагорно-Карабах" - рекао је заменик министра иностраних послова Јерменије Шаварш Кочарјан.
По Кочарјану, рат се уклапа у логику политике Анкаре, чији је резултат "ширење таласа нестабилности, тероризма и крвопролића у Турској и око ње"
"Баку делује неспособно"
У свему овоме офанзива Азербејџана изгледа више као спонтана реакција него тактика смишљена неколико корака унапред. "Азербејџанска армија није ни покушала да оствари стратешку офанзиву, већ је оперисала са ограниченим снагама - и напослетку, у најкритичнијем моменту стала. Они су дејствовали по шаблону, а на неким местима просто неспособно, мада су због ефекта изненађења могли да се пробију у том подручју, из којег је јерменска страна очигледно била спремна да се повуче ако нешто крене наопако. А наопако је кренуло много" - каже за Взгљад (Взгляд) војни стручњак Јевгениј Крутиков.
На пример, испоставило се да су толико хваљена инжењеријски уређена утврђења и минска поља проходна за релативно велике диверзантске групе. "Јасно је да у зони подножја и на висоравни армија НКР намерно задржава могућност да напусти прву линију фронта у случају масивне офанзиве Азербејџана, али су рачунали да до лаког пробоја ипак неће доћи" - каже Крутиков, додајући да "мобилизацијски систем у Карабаху стварно функционише, што је добро."
"Азербејџан је морално кадар да пренесе артиљеријске и ракетне нападе у дубину територије Карабаха и на стамбена подручја. За то му је потребно да ближе фронту довезе ракете средњег домета (системе "Точка" је већ постављен) и авионе за противартиљеријску борбу. Стране нису везане ограничењима као што су споразуми из Минска, имају одрешене руке" - истиче експерт.
Да ли ће бити новог рата?
Са политичке тачке гледишта, по мишљењу Крутикова, у наредним данима ће бити повећане активности преговарача свих калибара. Међутим, упозорава Крутиков: "Тренутно нема реалних инструмената за утицај на Баку, и било каквих преговора у оквиру Минске групе ОЕБС-а - то је бескорисно таласање. На исти начин су бескорисни и сви облици такозване меке силе, коју и Москва и европске институције демонстрирају према Азербејџану. Све те консултације, округли столови, заједничкие конференције и савети политичара су само траћење ресурса, међу њима и људских."
"Ако је концепт државе постављен на основ жеђи за војном осветом и не садржи ништа више у себи, убеђивање и проповедање љубави и мира је опасна заблуда и самообмана. То је као забранити лаву да поједе антилопу. Појешће је чим се окренемо"- сумира Крутиков.
С друге стране, политиколог Пјотр Акопов је сигуран да новог рата у Карабаху неће бити. "Сада се ситуација фундаментално разликује од раних 90-их, када је избио претходни рат. Тада у Москви није било политичке воље и знања да се доведу у суживот Јермени и Азербејџанци, и почетком 1988. године се отворио спор око Карабаха и довео до међуетничких сукоба. Неписмена и слаба реакција је разоткрила све слабости Горбачова - и Карабах је постао један од катализатора за уништење Совјетског Савеза " - сматра Акопов.
Он признаје да "Баку жели освету", а да "Јереван разуме нестабилност ситуације у Карабаху" и " не може бити промене садашњег статуса без новог великог рата".
"Али, овај рат је немогућ, јер Јерменија и Азербејџан не постоје изоловано, већ су, уз сву своју независност, део бившег Совјетског Савеза. А он се, та територија, мада је поприште сукоба између Русије и САД, а у случају Кавказа - и Турске, последњих година све више и више враћа назад под утицај Москве, "- истиче аналитичар.
"Након формирања Евроазијске уније, и Јерменија је постала њен део, самим тим и савезник Русије по ОДКБ (Организация Договора о коллективной безопасности - Организација за колективну безбедност и сарадњу), па је очигледно да ратовати са Јерменијом значи ратовати са Русијом. Азербејџану то није потребно - Баку настоји да има добре односе и са Москвом и Турском, али ни на који начин не жели да се укључи у стварање антируског таласа од Балтика до Каспијског мора, на који рачунају неки атлантски стратези "- мишљење је Акопова. По њему, регулисање сукоба у Карабаху је могуће само под покровитељством Русије и у случају да обадве сукобљене државе буду у савезничким односима са Москвом. При томе: "Сваки покушај да се покрене нови рат у Карабаху, а потпомогнут са стране, Русија ће оштро зауставити."
ОДКБ је већ упозорио да сукоб у Нагорно-Карабаху "може да се реши само политичким средствима у оквиру постојећих међународних механизама који су овлашћени за вођење преговора о решењу." "Наставак сукоба може довести до дестабилизације ситуације у читавом кавкаском регону"- сматра генерални секретар организације Николај Бордјужа, који је, претходно, динамику ситуације у зони РНК размотрио са министром спољних послова и министром одбране Јерменије Едвардом Налбандјаном и Сејраном Огањаном.
Аутор: Олга Самофалова
Извор: ВЗГЛЯД / «Россия будет жестко пресекать попытки развязать новую карабахскую войну»
За Ћирилизовано превео:
мајор авијације у пензији
Мирослав Младеновић - пилот
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!