УВЕК НА ВИСИНИ - 25. годишњица акробатских група "Ласте" и "Руски витезови" (Фото, видео)


Да би летели, пилоти уче годинама. Њихов посао је леп, частан и невероватно тежак. Њиховом здрављу и издржљивости завиди сваки спортиста. Они имају клубове обожаваоца не само у Русији, већ и у иностранству, њихови наступи се планирају годину дана унапред. Без њих се не организује скоро ни једна међународна изложба авиона.
Сваки лет "Ласти" и "Руских витезова", који ове године славе 25. годишњицу - је остварење сна, превазилажење несавршености људске природе. И инспирација и радост, коју авиони дарују људима док се лако подижу у небо.


Рођење легенди



"Витезови" и "Ласте" ("Русские витязи" и "Стрижи") су се појавили готово истовремено - 5. априла и 6. маја 1991. године. Имена за обе групе су смислили сами пилоти. И једна и друга базирају на аеродрому Кубинка у саставу Центра за демонстрацију авио технике И. Н. Кожедуб (маршал ваздухопловства Иван Никитович Кожедуб).
"Ласте" лете на МиГ-29. Ови авиони су стигли на Кубинку 1983. године, а до тада су пилоти авиоцентра летели на МиГ-21 и МиГ-23. У то време пилоти на четири "мига" нису се називали акробатска група већ су користили име "ромб на МиГ-29". Нова ера је почела 1991. године.
"Ласте" су формиране од најбољих пилота из састава 234. проскуровског гардијског ловачког авио пука који се у армији увек називао "показни". Његов задатак је био не само да штити ваздушне прилазе Москви, већ и да показује могућности нових авиона.
Садашње боје "Ласти" Руска авио корпорација "Миг" је предложила 2000. године. Тако су се појавили цртежи огромних плавих птица на и испод трупа авиона.

Фигура вишег пилотирања "Огледало" у извођењу "Ласти" на МиГ-29УБ © Алексеј Стојанов
"Руски витезови" – су једина акро група у свету која показује фигурно летење на стандардном тешком ловцу Су-27. Њихови авиони као и у "Ласти", се не разликује од авиона који су у јединицама- ничим осим бојом.
СУ-27 су ушли у наоружање 1. ескадриле Центра за презентацију авио технике у мају 1989. године. На почетку су пилоти вежбали у саставу пара, тројке, а затим одељења (четири авиона) у поретку "ромб". Почетком 1991. године, коначно је формиран састав акро групе од шест авиона.
Први наступ "Витезова" је био четири и по месеца после званичног датума рођења групе, 24. августа 1991. године, на првом аеромитингу у Пољској у Познању. Тада је програм појединачног наступа извео вођа акро групе Владимир Баженов.
Ова посета је била полазна тачка за стварање јединственог имиџа групе. Мање од месец дана је било потребно стручњацима ОКБ "Сухоја" да развију појединачни дизајн и бојење целе ловачке групе.
Вештина борбе

Једноставно, сложено и више фигурно летење (фигуре се по тежини извођења деле по светском акробатском каталогу FAI-Fédération Aéronautique Internationale ), коме се диве милиони гледалаца, има своје практично значење. Свака фигура, коју "исписује" авион на небу, је предвиђена за избегавање непријатеља.
Циљ нападача - заузети повољан почетни положај и победити прогоњени авион, циљ тога кога гониш је - побећи од напада, избећи ракету и ако је могуће ући "у реп" нападача. Пилот треба да се осећа опуштено у ваздуху, да буде потпуно сигуран у свој авион и савршено да влада њиме.
Практични смисао, осим забавног ефекта у акробацијама, има и избацивање топлотних лажних циљева познатијих као топлотни мамци, снопова јарких бакљи које избацују авиони при прелету групе или појединачног авиона. У реалној борби је овај "поздрав" неопходан како би се збуниле инфрацрвене главе самонавођених непријатељских ракета.
"Пилотски тренинг, летење "везаних" фигура вишег фигурног летења, вештина вођења маневарске ваздушне борбеје основа обуке сваког пилота ловца." - Сергеј Осјајкин, вођа акро групе "Ласте"

Фигура анђела у извођењу "Руских витезова" © EPA/SERGEI ILNITSKY
 "Узмимо на пример фигуру "ваљак" (окрет авиона око уздужне осе за 360 степени – прим. ТАСС.) Ако се ради самостално, то је основна фигура, коју раде сви пилоти. Ако је групнатада је врло сложена и раде је само чланови акро групе" - каже вођа одељења "Руских витезова" војни пилот I класе Сергеј Јеременко.
Када "ваљак" ради група, мајсторство се види у синхроној реализацији ове фигуре, истовремено започетој и истовремено завршеној уз прецизно одржавање свог места у групи и положаја авиона у простору.
Појединачни "ваљак" у борби даје пилоту могућност да изненада промени свој положај у простору и избегне непријатељску ракету.
За ваздушну борбу је боља варијација под називом "буре ваљак", када се авион не окреће само око своје осе већ се и подиже правећи кружницу док се окреће око своје осе.
"Скоро све фигуре се изводе са оптерећењем. Можда је најтеже да се изведе "звоно" и лет на минималној брзини (200 км /ч). Неопходно је исконтролисати авион, не дозволити да клизне и падне у ковит." - Сергеј Јеременко, вођа одељења, "Руских витезова"

Акробатске фигуре се у општем смислу деле на самосталне и групне, а групне се изводе у разним порецима: "пирамида", "коверта", "стрела", "колона".

video

Када лети појединачно, пилот показује све за шта је способна машина и показује своје способности. Приликом летења у групи треба одржавати поредак, синхронизацију, сигурно одрадити маневар.
Извођење фигура авионом треба да буде енергично, згуснуто, скоцентрисано, а временски интервали између различитих фигура и престројавања минимални.
Само тако се прави складна слика, рађа хармоничан цртеж и смисао лета, и избегава да се маневри авиона не претворе у "пролетање" авиона. И открива лепота, управљивост и опасна моћ борбене машине.
"Ако је пилот само пола секунде непажљив, при брзини од 600-700 км / ч, неће бити у стању да одржи своје место у поретку. Задатак пратиоца је да се у потпуности концентрише на вођу и да обавља за њим своје маневре. Наравно, са стицањем искуства пилот већ има способност да скрене поглед на делић секунде, негде да погледа, провери неке допунске параметре. Али ипак 90% свог времена у групном пилотирању он гледа вођу." - Сергеј Осјајкин, вођа акро групе "Ласте"

Дијамант на небу


Један од најпрепознатљивијих симбола "Ласти" и "Руских витезова" - велики ромб, састоји се од четири МиГ-29 и пет Су-27. Ова акробатска фигура је названа "кубински дијамант" по својим оштрим ивицама, извучених као лењиром.
Први пут су четири "Руска витеза" заједно са шест "Ласти" извршили лет у заједничком поретку од десет авиона на 65. годишњицу формирања у марту 2003. године, у Центру за демонстрацију авио технике.
У 2004. години, у наступ је укључен заједнички лет и акробације групе од девет авиона (пет Су-27 и четири МИГ-29) у поретку "ромб" су урадили комплетан програм акробатских фигура. Ова чињеница је постала светски рекорд у историји ваздухопловства.
Већ неколико година "Ласте" и "Витезови" у деветорци прелећу Црвени трг 9. маја, и наступају у том саставу на многим прославама.
Како се припремају ваздушне акробате

И "Ласте" и "Руски витезови" лете у новој постави (шесторка) од 2014. Сваки нови пилот мора да прође интензивну обуку у циљу добијања права да лети у акро групи.
"Заинтересовани смо да долазе код нас. То треба да буду пилоти са завршеном квалификацијом не мањом од пилота друге класе, који су практично прошли скоро цели курс борбене обуке. Поред тога, важни су и лични људски квалитети. Акро група - то је мала породица у којој свако мора бити апсолутно сигуран у своје другове "- каже Осјајкин.
"Поред тога, у наш авиоцентар долазе млади пилоти, од којих ми правимо ваздушне борце. Ми са њима летимо и у ваздушну борби, и на пресретање и борбену обуку за различите намене. А тада их посматрамо и испробавамо их у акробатици. Све ово се ради паралелно." - Сергеј Осјајкин, вођа акро групе "Ласте"

Пилоти стално наглашавају да лете на серијским авионима из јединице. И "Ласте" и "Витезови" често седају за команде авиона из других ваздухопловних јединица и "врте" потпуно исти програм. Ово се ради у случајевима када је скупо прелетети авионе и превести екипу за одржавање из Кубинке.
"Глобалних разлика између авиона, наравно да нема, али "микроскопске" нијансе се наравно, увек нађу. На једном авиону ни мотори не раде исто, седнеш у други - оба достижу исту снагу. Наравно, пилот који је летео за командама "позајмљеног" авиона ће све рећи о ситним разликама у његовом управљању"- каже Јеременко.
Сваки лет је одређени ризик. Програм сваког наступа се увек добро прорачунава, узима се у у обзир удаљеност тамо и назад, време и сложеност фигура, количина напуњеног горива, особености терена, доступност резервних аеродрома.


Живот под оптерећењем

При самосталном летењу оптерећења могу бити до 9g (у ваздухопловној физиологији је уобичајено да се величина убрзања мери јединицом силе теже и обележава се ознаком G. При дејству силе која производи убрзање од 2 g, тежина тела се повећава за два пута, односно за онолико пута за колико износи вредност гравитационе силе (g) - прим. прев.), што значи да на човека делује сила девет пута већа од сопствене тежине. Код групног летења оптерећење обично буде мање од 6 g. Према Јеременку, чак и при оптерећењу од 3 g је тешко дићи руку са колена.
"Са таквим оптерећењем пилоти морају да одржавају своје место у поретку, муњевито да размишљају и реагују на различите поремећаје, слушају вођу групе" - каже вођа групе "Витезови".
Наравно, пилота од оптерећења штите специјални комбинезони који не дозвољавају одвод крви из главе и трупа, али то не мења суштину - сваки пилот мора да буде апсолутно здрава особа физички и ментално, са одличним вестибуларним апаратом. Критеријум здравља је врло висок – уопште у авијацији, нарочито у ловачкој.
"Пилот је обичан човек, само су захтеви према њему строжији. Кад почињете да летите акробације, непријатно је дејство оптерећења. Потребно је време да се навикнете. Онда оно пређе у навику." - Сергеј Јеременко, вођа одељења, "Руских витезова"

По мишљењу вође "Ласти", за полетање у ваздух са авионом, а нарочито обављање акробатског летења, човек мора имати одређене резерве снаге да му неби било мука, да не изгуби свест и задржи максималну концентрацију.
Пилоти ловци се сваке године подвргавају лекарском прегледу после празника, квартални преглед, полугодишњи преглед и сваке године - лекарска комисија за летаче (ЛКЛ), која може бити стационарна и амбулантна.
Ако пилот није имао озбиљнијих дијагноза, амбулантну ЛКЛ пролази једном у три године. Ако лекари имају било каквих питања, пилот сваке године иде у болницу и прегледа се у року од три недеље. Сваке године се даје медицински извештај - одобрење да можете летети до следеће комисије.

Крила асова

"Руски витезови" ће у 2016. постепено прећи на нови тип авиона - вишенаменски ловац Су-30 СМ (серијски, модернизован). Конструисан је са канардима (додатни хоризонтални стабилизатори на предњем делу авиона - прим. прев.) и има моторе са векторисаним потиском, који му дају супер маневрабилност. То јест, способност авиона да задржи управљивост на великим нападним угловима са великим оптерћењем и променом положаја у односу на ваздушну струју. То обезбеђује сигурност у борбеном маневрисању.
"Сада посаде завршавају теоријски преобуку на Су-30 СМ, онда летачка обука, и мислим да ћемо ове године већ видети летење на тим авионима." -  Виктор Бондарев, командант ВКС Руске Федерације, Херој Русије, генерал-пуковник

Бојење нових авиона ће бити исто као до сада, а показни програм ће без сумње бити обновљен.

Упоређујући Су-30СМ са Су-27, вођа "Руских витезова" наводи да је "у извесној мери он мало компликованији за групне акробације".
"Али за појединачни програм ће бити много више могућности и он ће бити много лепши и разноврснији. Ту можете радити такве фигуре за које још ни називе нисмо смислили" - каже Јеременко.

Су-30СМ (Flanker H, по кодификацији НАТО-а)

Први пут је полетео 1989. године. Су-30 - двосед ("Спарка"), вишенаменски тешки ловац генерације "4+" заснован на бази Су-27УБ његовом дубоком модернизацијом. Има супер-маневрабилност.

Намењен осим за освајање превласти у ваздуху и за нападе на копнене и морске циљеве. У конструкцији авиона су примењене предњи хоризонтални стабилизатори (канарди) и мотори са векторисаним потиском.
У састав бојевих средстава ловца улази широк спектар наоружања, ракете "ваздух - ваздух" и прецизно вођено оружје класе "ваздух - површина". Су-30 СМ може да се користи и као авион за обуку пилота за напредне ловце једноседе. Од 2012. иде производња ових авиона за руске ВКС.
Су-27 (по кодификацији НАТО - Flanker-B)

Намењен за задобијање превласти у ваздуху. Први лет прототипа остварен 1977. године.

Први Су-27 је стигао у ОС Совјетског Савеза 1984. године. Државно опште тестирање авиона завршено 1985. године.
Основни Су-27 је опремљен са паром турбофан мотора АЛ-31Ф са допунском комором сагоревања (форсаж). Нормална полетна тежина авиона је 22,5 т (код МиГ-29 је 15,3 т).
Су-27 може да носи до 6 вођених ракета класе "ваздух - ваздух" средњег домета и до 4 вођене ракете Р-73 кратког домета са топлотном главом самонавођења.
Величина и тежина авиона, његова инертност и, као што је познато, одлична аеродинамика – су главни разлози који захтевају рафинирани приступ групном летењу и велику пилотску вештину.
"'Ласте' настављају да лете на једном од најбољих авиона руских ВКС - сигурном и провереном. Верујем да је МиГ-29 вероватно најбољи авион за групно акробатско летење. То пре свега одређује његово убрзање и карактеристике кочења." - Сергеј Осјајкин, вођа "Ласти"

МиГ-29 (кодификација НАТО - Fulcrum)


Конструисан у ОКБ Микојана. На њему се ради од 1970. године. Први прототип МиГ-29 је полетео тест пилот Александар Федотов 6. октобра 1977.

Након провођења обимног програма тестирања на ловцу МиГ-29 1982. године, покренута је производња. Године 1981 је на основу једноседа развијен школско борбени двосед МиГ-29УБ ("Спарка"), у серијску производњу пуштен 1985. године.
Авион је наоружан најновијим средствима авионског наоружања - вођеним ракетама класе "ваздух - ваздух" средњег домета Р-27 и ракетама за блиску маневарску борбу Р-73, као и топовима велике брзине испаљивања ГШ-301 калибра 30мм.
До сада је произведено око 1,500 МиГ-29 и МиГ-29УБ. Више од половине њих је било у наоружању ваздухопловства Совјетског Савеза, а остатак извезен у десетак страних земаља.
МИГ-29 вам омогућава да радите различита престројења, а да не одете далеко од погледа публике. За поређење: стране акро групе - француске, италијанске - за престројење одлазе из видног поља гледалаца, а паузу у програму испуњава појединачни авион.
На врху


 Пилоти су посебни људи. Када су на земљи - вуче их небо, када лете далеко од куће – тугују и једва чекају сусрет са својим ближњима.
Сви пилоти из авио групе су много година напредовали ка свом садашњем мајсторству и не би га мењали ни за шта друго.
ћи ка томе целог живота, доћи и одустати. Не, наравно. Мислим да је сан сваког правог пилота да буде на врху" – сматра Јеременко.

Интересантне чињенице:
Први затворени наступ претече акробатске групе "Ласте" на МиГ-29 је одржан 1986. године у Финској, где је група позвана у пријатељску посету.

- "Витезови" су августа 1993. године позвани у канадску ваздухопловну базу Aботсфорд, где се њихов наступ завршио инетресантним случајем: расправом руских и канадских пилота да ли је ловац Су-27 инфериоран у односу на ЦФ-18 авион "Хорнет". Спор је решен пред две стотине хиљада гледалаца - "Витезови" су у вежбовној борби победили "Хорнете", доказавши непревазиђен квалитет својих борбених авиона.

- Док управљају авионима, сви пилоти гледају само авион вође. Они одржавају положај оријентишући се искључиво по њему. Само вођа води по путањи фигуре и одговара за све параметре које фигура треба да испуни, а задатак пратиоца је - да одржи своје место у поретку.

- Размак између врхова крила авиона током акробација групе је један метар.


На материјалу радили:

Дописник редакције војних информација: Ана Јудина

Главни и одговорни уредник: Роман Азанов

Уредник: Сергеј Мазајев

Фото: Вадим Савицки Богдан Руденко / Министарство одбране Руске Федерације; AP Photo; AP Photo/Dmitry Lovetsky; Марина Лисцева, Станислав Красиљников / ТАСС.
При раду на овом специјалном пројекту коришћени су материјали са званичних сајтова акро група "Ласте" и "Руски витезови", као и отворени извори.
Аутори се за помоћ у организацији интервјуа захваљују званичном представнику Руске Федерације, пуковнику Игору Климову, и свим пилотима 237. центра за демонстрацију авио технике у Кубинки.

За Ћирилизовано превео: мајор у пензији Мирослав Младеновић,  пилот  
 














Коментари