Зашто Путин греши у вези Трампа, и то потпуно

Има снажних назнака да Москва на Доналда Трампа гледа као на добру прилику за нови приступ и побољшање односа са Вашингтоном и веза између Русије и САД. Изгледа као да Владимир Путин настоји да искористи могуће председништво Доналда Трампа да би се прекинуо опасан нови хладни рат, настао углавном због будаласте нефлексибилности неоконзервативаца.

Или, по Гардијану од пре неколико месеци:

"Узвраћајући на похвале Русији, Путин је могућем републиканском председничком кандидату дао громко охрабрење: "Он је, без сумње, веома колоритан и талентован човек. Путин је то изјавио у четвртак, после годишње прес конференције у Москви, додајући: "Он је апсолутни фаворит на председничких избора, како ствари стоје. И каже да жели другачији, садржајнији ниво односа са Москвом. Како не поздравити тако нешто? наравно да поздрављамо."

Трамп је Путину узвратио сличним комплиментима. Наоко, због националистичке идеологије која доминира у политичком мишљењу обојице, то се чини природним. Изгледа као да обојица траже прећутни споразум за случај ако Трамп успе да постане амерички председник, споразум заснован на рату против неолибералистичког империјализма.

Међутим, можда Путин греши у вези стварне идеологије и намера Трампа, и то потпуно и из најмање три разлога:

Прво, Трамп је политички камелеон. Од 80- тих година до данас, прошао је кроз цео амерички политички спектар, чак и као индепендиста. Трампова екстремна политичка флексибилност указује на човека који своје политичке ставове прилагођава сопственим интересима. Тренутно игра на екстремно патриотску и антиестаблишмент карту унутар републиканске странке, јер види да нацинализам брзо јача и расте не само у САД него и у Европи и Западу уопште.

Своју крајње десничарску причу је, не случајно, појачао после тријумфа Марин Ле Пен у Француској. Из тог угла, Трамп заиста јесте лукав манипулатор, зна шта јавност жели да чује и то јој говори. Трампови стварни политички ставови нису слични Путиновом чистом национализму.

Друго, за Трампа говоре да је "антиестаблишмент". Али, што рекох раније: "Иако је чињеница да би неоконзервативци и америчка паралелна држава (енг. deep state, власт из сенке - прим. прев.) више волели да следећи председник буде Хилари, Трамп није неко ко се не може "хендловати". Без обзира на његову причу, неоконзервативцима не би било тешко да га утерају у још један ратни ћорсокак. Шта више: "интересантно је и то што Доналд Трамп, за кога говоре да је "антиестаблишмент", добија више простора у медијима него баш-за-естаблишмент Хилари Клинтон.

Треће, Трамп је више пута истакао да је Кина следећа на удару Сједињених Америчких Држава. Америчка власт из сенке кинески брз привредни раст и приближавање Русији сматрају за претњу америчком империјализму. У ствари, неоконски метод и план налажу (потпуно блесаво) изазивање напетости због Јужнокинеског мора. Таква стратегија је блесава јер приморава Кину на још чвршће везе са Русијом, због њене војне супериорности.

Требало би да Трампова опседнутост Кином код Путина изазове опрез. Поред тога, Трамп игра и на карту "мекше" америчке спољне политике јер се тактика САД у погледу страних интервенција већ мења. Изгледа да се амерички империјализам окреће прокси-ратовима као главном средству интервенција у иностранству, због све већег незадовољства америчке јавности директним учешћем у ратовима и високом ценом која се мора за то платити у сваком погледу. Поред тога, САД користе Авганистан као полигон за експерименте везане за будуће ратове дроновима, када ће машине на даљинско управљање изводити војне операције без икакве потребе за "чизмом на терену".

Веома је тешко замислити милијардера као америчког председника који не уважава главне економске интересе америчке паралелне државе. Требало би да Путин још мало поразмисли.


Аутор: System failure

Коментари

Постави коментар