Кашуби: Национални парк Тухолска прашума (Bory Tucholskie)

Некада је то била непроходна прашума, богата дрвећем, такође листопадним. Малобројни становници су се бавили локалним занатима: шумским пчеларством, смоларством, сплаварењем. Током векова, некадашња прашума је проређивана. Пустошили су је ратови – са Швеђанима, затим седмогодишњи, пробијали су кроз њу путеве војске Наполеона. Привреда пруског окупатора ју је највише уништила. Посечене су најквалитетније врсте дрвета, а сађен искључиво бор. Пораст броја пожара у сушно доба, паразити који су нападали ту тада монокултурну шуму, крчење великих површина у пољопривредне сврхе, учинили су своје. Од некадашње прашуме, остале су једино мале оазе-резервати природе и њени, овде-онде поразбацани споменици.

Али Тухолска прашума је до дана данашњег један од највећих шумских комплекса у Пољској (око 250 000 хектара!! - ДВП). У њен састав улази, ни мање ни више, него 35 шумских газдинстава! И представља једну од најлепших туристичких дестинација. Наравно, за оне праве туристе-луталице. Испресецану долинама реке Брде и Вде, засејану живописним језерима. То, у давној прошлости, ледничко подручје, препуно је природњачких изненађења, а они који воле тишину, усамљеност и дивљину, још увек лако могу да је пронађу у прашуми. Истина, давно су истребљена прашумска говеда (турови) и даброви, који су некада били бројни становници прашуме (данас их је поново све више. - ДВП), али се појављује вук, живи буљина, повремено промакне цењени сиви соко. Може се сусрести црна рода, ждрал, а у најдивљијим деловима шумских газдинстава Клосново (Kłosnowo), Осушњица (Osusznica), Ласка – велики тетреб. Све чешће и рађе се ту легу лабудови и ретке врсте водених и мочварних птица. Ове последње су заштићене на само њима намењеним језерима Крушињском (Kruszyńskie), Скошевском (Skoszewskie) и Виточње (Witocznie). Око 40 гнезда сиве чапље се може сусрести у резервату Чапловиско (Czaplowisko) у шумском газдинству Рител (Rytel).

Рител

Ретка биљна оаза најисконскијих северних тресетишта се могу видети у резервату Ошини (Osiny) шумског газдинства Валрубје (Walrubie). Тамо расте грезуља, кљунка, орхидеје, дивљи рузмарин и росуља. Понегде потпуно нестало дрво, некада у прашуми сасвим обично, брекињу, рођака оскоруше, пронаћи ћемо у резервату Дури (Dury) у шумском газдинству Оше (Osie) и у Шчеркову (Szczerkowo), поред старих храстова, грабова и букви. Треба такође поменути шумски резерват Кужњица (Kuźnica), у шумском газдинству Валрубје.

Језеро Мукш (Фотографија, извор: mukrz)

Један од лепших споменика природе је свакако Резерват старопољске тисе Леона Вичулковског (Rezerwat Cisów Staropolskich im. Leona Wyczółkowskiego), у шумском газдинству Вјешхлас (Wierzchlas). Највеће и најстарије станиште тисе у Европи представља право светилиште првобитне прашуме, које је са севера затворено језером Мукш (Mukrz). Најдебља тиса, звана Тисом Храброг (Болеслав Хробри-Храбри - син првог пољског владара Мјешка I), има обим 250 цм. Није чудно што је то култно место привукло некада заљубљеника у пољске пејзаже, сликара Леона Вичулковског, који је оставио сто платана насликаних у том „Светом гају”.

Szkic Leona Wyczółkowskiego, źrodło: www.wyczolkowski.pl

Коментари