Кашуби: Јузеф Божишковски (Józef Borzyszkowski, r. 1946)

Историчар, професор у Институту историје Гдањског универзитета (и оснивач Кашупског института, невладине организације која реализује бројне пројекте везане за Кашубе и Поморје. - ДВП), кашупско-поморски делатник, сакупљач успомена и докумената везаних за регион, патрон етно-куће у Лончињској Хути (Łączyńska Huta, култно место бројних и књижевних сусрета, у време када то за Кашубе нигде није било могуће. - ДВП).

Родио се 6. фебруара 1946. године у Каршину (Karsin) у близини Вјела (Wiele). Педагошку гимназију је завршио у Кошћежини (Kościerzyna, 1964), а студије из области историје на Гдањском универзитету. Кратко је радио у Гдањском библиотеци Пољске академије наука, да би после тога прешао да ради на Универзитету. Магистрирао је 1976, а докторирао 1986. Године 1991. је постао редовни професор. У периоду 1988-1990. је био заменик директора Института историје. Од 1997. до 2015. је био председник Кашупског института.

Део његове биографије је такође политичка делатност. Од 1990. до 1996. је био заменик начелника Гдањског округа, а 1991. је био изабран за сенатора (сенат – виши, саветодавни горњи дом пољског парламента).

Члан је Гдањског научног друштва, Научног друштва у Торуњу и Центра за научна истраживања Војћеха кентшињског у Олштину. Члан је Научног савета Гдањске научне библиотеке Пољске академије наука, као и Музеја кашупско-поморске писане речи и музике у Вејхерову.

Аутор је преко 30 књига и око 300 научних и популарних чланака. Значајно место у његовој библиографији заузима монографија Пољска интелигенција у Западној Пруској 1848-1920 (1986, Inteligencja polska w Prusach Zachodnich 1848-1920), као и Из историје теренског рада на Поморју. Привредна делатност Стањислава Шикорског у време пруске окупације (1979, Z dziejów pracy organicznej na Pomorzu. Działalność gospodarcza Stanisława Sikorskiego w okresie zaboru pruskiego), Природа кашупског покрета и његове мене од половине XIX века до дана данашњег (1982, Istota ruchu kaszubskiego i jego przemiany od połowy XIX w. po współczesność), Пољски народни покрет у картуском срезу у 2. половини XIX и на почетку ХХ века (Polski ruch narodowy w powiecie kartuskim w II połowie XIX i na początkach XX wieku, као и, заједно са Пшемиславом Хаусером приређен документ Пољски Парламент о Поморју 1920. године. Извештај Поморске комисије (1985, Sejm Rzeczypospolitej o Pomorzu w 1920 roku. Sprawozdanie Komisji Pomorskiej).

Посебно место заузимају монографије села: Тамо где је крај Кашупске Земље. Монографија села Каршин (1973, Tam gdze Kaszëb kuńc. Monografia wsi Karsin), Надоле. Прошлост села у сећању њених становника (1977, Nadole. Przerszłość wsi w pamięci jej mieszkańców), Вјелевска брда. Историја Вјела и његове калварије (1986, Wielewskie góry. Dzieje Wiela i jego kalwarii). Приредио за штампу и написао предговор књизи Болеслава Јажџевског (Bolesław Jażdżewski), Сећања кашупског сељака (1992, Dzieje kaszubskiego gbura). Уредник је такође великог броја групних радова. (Нешто касније – 2000 године, Ј. Божишковски је објавио књигу Александер Мајковски (1876-1938). Историјска биографијаAleksander Majkowski (1876-1938). Biografia historyczna – у којој описује живот и дело значајно кашупског делатника и лидера покрета Младокашуба. - ДВП).

Ј. Божишковски спада у активне чланове Кашупско-приморског савеза. Као студент је учествовао у раду Студентског клуба „Поморанија” (клуб студената-Кашуба на гдањским високим школама), затим је био вишегодишњи председник Гдањског одбора Савеза, члан централних власти, а у периоду 1986-1992. председник Главног одбора. Иницирао је сарадњу савеза са Подхалањским савезом, Горњошлезијским савезом, Унијом Великопљске, са етничким групама Фризијаца и Реторомана. За време његовог мандата Кашупско-приморски савез је почео да сарађује са Федеративном унијом европских етничких заједница.

Године 1978. је добио Медаљу Столема (најзначајније признање за пропагирање кашупске културе. - ДВП).

Чланак Тадеуша Болдуана о Јузефу Божишковском превео, адаптирао и допунио Душан-Владислав Пажђерски.

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!