Његово поглавље почиње опаском да је "песимизам карактеристика многих западних анализа о будућности Русије" и констатацијом "чини се да постоји консензус да је та будућност алармантна". Али затим ипак следи много мање мрачна слика, јер се на крају уводног сегмента каже да "дугорочна политика руске владе у погледу јачања породице и развоја саобраћаја показује извесне знаке успешности", док су "озбиљни здравствени проблеми...знатно опали", а "имиграција...ће највероватније помоћи да се одржи руски природни прираштај".
Затим, у наредним деловима овог поглавља, писац разматра три "мега тренда" који ће одредити стање Русије у 2018.
Први мега тренд је привреда. Наводи се да се "Русија суочава са широким спектром проблема", с тим да безбедносни проблеми све јаче утичу на економску политику, што за последицу има повећање трошкова за одбрану, супституцију увоза и "појачану контролу Кремља над макроекономском политиком". Даље, указује се да постоји значајан "потенцијал за макар делимичну обуставу либерализације и/или међународне интеграције". Али се у закључку ипак каже да је мало вероватно да ће се променити правац развоја руске привреде, која ће се, "што је вероватније, полако адаптирати на неповољно окружење" и "у 2017. одлучно и чврсто прећи на позитиван терен са растом од 1,7%, а у 2018. години са 2,5%".
Други мега тренд је руска унутрашња политика. Извештај предвиђа да ће владајућа странка Јединствена Русија добро проћи на следећим изборима за Думу, иако су у наредне две године могуће мање персоналне промене, док великих неће бити. Теоријски, тероризам и социјални протести би могли да доведу до битних промена у политичком окружењу, али је то у пракси и Русији врло мало вероватно. Стога аутор сматра да "упркос могућим утицајима, притиску и померањима у политичком животу, и неким противречностима унутар система, главни тренд руске домаће политике је тренд постепеног консолидовања.
Трећи мега тренд је "Русија на светској сцени". У поглављу се напомиње да би Русија хтела да побољша односе са Западом и да "тамо постоје јаки лобији, посебно у континенталној Европи, који траже стабилизацију односа са Русијом", али да има превише тачака раздора између Русије и Запада да би две стране оствариле приближавање у догледној будућности. Услед "знатних турбуленција и несигурности", изазваних, како се наводи, "западним операцијама промене режима", и повећане утрке између држава око ресурса и добара, Русија ће наставити с агресивном одбраном сопствених интереса. Закључак: "Руско руководство показује знаке ублажавања својих ставова чак и под економским притиском. Супротно очекивању...Русија није одговорила променом курса, већ његовим појачавањем."
Од 2014. године, политика Запада се састоји у наметању санкција Русији не би ли се подрила њена привреда, ослабило политичко руководство и подстакле промене у руској спољној политици. Ако је анализа из извештаја Канадске безбедносно-обавештајне службе тачна, вероватнио ниједан од ових циљева неће бити остварен. Руска привреда ће и у периоду до 2018. остваривати раст; "Путинов режим" ће још више учврстити своју власт; а Русија ће наставити независним путем, бранећи своје интересе. Извештај Канадске безбедносно-обавештајне службе не садржи никакве политичке закључке - то није посао обавештајних служби - али закључци су поприлично јасни: садашња политика Запада је неуспешна, и вероватно ће бити још неуспшнија, стога је потребна нова политика.
Од истог аутора: Ћирилизовано: Пол Робинсон (14 чланака)
Аутор: Пол Робинсон
Извор: IRRUSSIANALITY
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!