Операција Акустична мачка

Како је такси ударио једну од најнеобичнијих операција Централне обавештајне службе САД?


Једна од необичнијих и бизарнијих иницијатива коју је изнедрила параноја хладног рата свакако јесте тајна операција Централне обавештајне службе САД (ЦИА), названа Aкустична мачка (енгл. Acoustic Kitty).

За овај пројекат, јавност је сазнала тек 2001. године, када је са докумената, на основу Закона о доступности информација, скинута ознака поверљивости. Акустична мачка није била назив за пројекат роботске мачке. Радило се о правој, живој и наизглед обичној мачки, са једном битном разликом: у њеним ушима и репу крила су се два микрофона и антeна.

Током раздобља хладног рата, Американци и Совјети су се довијали на различите начине како би прикупили што поверљивије информације, користећи притом опрему за прислушкивање, шпијунске сателите, па чак и видовњаке, хипонозу и различите халуциногене дроге, понајвише ЛСД. Међутим, ЦИА је 1960-тих година дошла на нову, и у сваком смислу, посебну идеју.

Одавно је већ било познато да затворени простори нису безбедни за вођење строго поверљивих разговора, јер су често били ”покривени” опремом за прислушкивање. Управо из тог разлога, совјетски званичници често су се одлучивали да разговоре воде далеко од очију (и ушију) јавности, на отвореном простору, најчешће у парку, задајући на тај начин америчкој обавештајној служби главобоље. Међутим, пројекат Акустичне мачке нудио је решење и за ове неповољне ситуације. Мачке су се чиниле идеалним оперативцем за ову акцију, јер, ко би уопште могао да посумња на мачку?

Међутим, упркос својој умиљатости, мачке су надалеко познате као неумољиве и својеглаве животиње, које заиста није лако тренирати, чак ни када су у питању једноставни задаци. Мачке подједнако не слушају своје власнике, као ни агенте ЦИА.


Мачка од 20 милиона долара


Пројекат акустичне, али уједно и утрениране мачке, САД је коштао чак 20 милиона долара, што је било заиста доста новца у то време. Пројекат је трајао годину дана под надзором Дирекције за истраживања и нове технологије. Основана крајем педесетих година прошлог века, ова служба ЦИА имала је тада искључиво један задатак: развијање нових и употреба постојећих технологија за потребе хладног рата.

У овој веома маштовитој акцији, развијени су довољно мали микрофони који су се могли неприметно поставити у ушну шкољку мачке, као и мини радио-предајник који је био уграђен у задњи део мачкине лобање. Идеја је била да мачка, тренирана да се креће по наредби на краћим растојањима, прислушкује не само разговоре на отвореном, већ и у близини совјетских амбасада или других занимљивих локација.

Осим микрофона и радио-предајника, мачка је испод коже “крила” и својеврсне антене, које су прикупљени сигнал слале ка пријемнику. Такође, у мачку је био уграђен и систем жица који је служио за надзор центара за глад и сексуалну активност, не би ли ове потребе сузбио, или их бар свео на минимум, уколико би се јавиле током спровођења операције.

Овај захват спроведен је током засебне хируршке операције, након што је приликом пробних тестирања уочено да је мачкама ипак пречи пун стомак од државне безбедности. Путем жица, ка овим центрима, било је могуће спроводити благе електричне импулсе, који су мачку јколико-толико држали под контролом.

Након годину дана преданог рада и великог броја стручњака који су били укључени у реализацију пројекта, дошло је време за теситарање. На Висконсин авенији у Вашингтону, у посебно опремљеном комбију,  једног недељног јутра 1967. године, седело је неколико агената ЦИА. Чекали су двојицу совјетских званичника, у намери да по први пут у реалним условима тестирају функционалност свог уврнутог подухвата.

Пре него што су пустили мачку из комбија, агенти су по последњи пут тестирали опрему која је, може се слободно рећи, хватала сигнал из мачкиног репа. Опрема је беспрекорно радила, а сигнал је био јасан. Чекало се само да мачка успешно обави свој део задатка. Међутим, само неколико секунди након што је пуштена, мачка је настрадала. На њу је налетео такси и усмртио је на лицу места, уништивши притом годину дана рада, као и 20 милиона долара.

Након овог несрећног догађаја, операција Акустична мачка је обустављена и у потпуности напуштена. Прошло је неколико деценија након што је поново постала тема у фокусу.


Аутор: Ивана Хорват
Извор Елементаријум

Препорука блога Ћирилизовано:


Espionage History Archive | True Spy Stories from Russian Intelligence


Коментари