Битка за Средоземно море: руски "малишани" против Шесте флоте САД

Фото: Минобороны РФ
Тест за пијанце: жена тражи од мужа који се касно вратио кући да каже "Гибралтар". Њему не успева ни да јасно изговори име мореуза који повезује Атлантски океан са Средоземним морем, а камоли да се сети да је то британска прекоморска територија, заједно са Акротиријем и Декелијом. Пијан човек се неће сетити ни чињенице да медитеранских земаља има још 17, плус две непризнате (Палестина и северни Кипар), али ће, и трештен, рећи да је Средоземно море (Mare Mediterranea) под контролом америчке морнарице. И ту фрустрирани филолог неће погрешити - Ратна морнарица САД је у Средоземном мору преко 70 година.
САД одавно Средоземно море сматрају својим, "унутрашњим" морем. Ту држе Шесту флоту Ратне морнарице САД, која је стално ојачана борбеном групом око носача авиона и са неколико десетина ратних бродова. Под контролом ове групе нису само земље медитеранског басена, већ практично цела Европа, Блиски исток и читава Северна Африка. А на корак далеко је и Црно море. Сада је америчке морнарица усредсређена на Сирију и Либан, делимично Кипар и Израел, понекад и Турску. Али главни циљ јој је борба против оперативне групе руске морнарице у Средоземном мору, која је значајно ојачала последњих неколико година.
Фото: navy.mil
Садашњи долазак носача авиона "Двајт Д. Ајзенхауер" (USS Dwight D. Eisenhower) на борбено дежурство у Медитерану уместо носача авиона  Хари Труман (USS Harry S. Truman), који би требало да се врату у америчку базу до краја јуна, показује да САД настављају са "политиком носача авиона". Па, сваког би требало да плаши присуство ма и једне такве армаде уз своје обале. На пример, на Либију се 1986. и 2011. године обрушила ватра, у којој је узела учешће и америчка морнарица стационирана у региону. Сада јој је на нишану Сирија, где ВКС Русије изводе операције. А пуцати на ову земљу није тако једноставно као на Либију.
Према тврдњама Пентагона, Шеста флота је "инструмент застрашивања" и стално је у високом степену приправности и комплетирана и у миру и у доба рата. Као основа за формирање НАТО морнарице на јужноевропском ратишту, може да делује и самостално како би се осигурала политика САД у медитеранском подручју, чак и без ослањања на заједничке политичке активности са осталим партнерима из алијансе. То јест, ту је Ратна морнарица САД, и ту су ратне морнарица другихих савезничких земаља, на које, у одређеним ситуацијама, Американци не рачунају превише.
Фото: navy.mil
Па чак и у тренутној ситуацији, када флота европских земаља активно тражи шест бродова крцатих оружјем који су се из турских лука упутили ка обали Сирије да испоруче оружје терористима Исламске државе, Американци се, уза сав свој морнарички потенцијал на Медитерану, од те операције ограђују на најбаналнији начи: "Интереси САД нису угрожени." Стандардни одговор америчке војске подразумева да постоји други интерес - држати своје савезнике, па и НАТО, у напетости. Док не увиде колико је непријатељ опасан и утуве у главу да их једино Американци могу заштитити.
"Стандардна америчка тактика - наметнути услове за регионални сукоб, а затим се пресвући у "мировњаке" - каже директор Центра за анализу стратегија и технологија (АСТ) Руслан Пухов. "Тако је било много пута у светској историји. Ни садашње хистерисање у Средоземном мору није првина. Тренутно се подстиче уз границе Сирије, где су Американци доживели потпуни фијаско, али не признају пораз и покушавају са оружаним притиском. По обичају - с мора, без употребе копнених снага. Али ова пракса је застарела, "осветничка ватра" више нема такав значај као у Либији или Либану. Гомила пливајућег гвожђа и даље може да рига ватру, али се, због неефикасности таквих акција, још увек мора ослањати на противдејства, да тако кажем, трећеразредне силе. Јасно је да се Русија томе активно противи, али и многе НАТО савезнице САД не деле увек агресивност својих 'заштитника'.
Медитеран је простор за одмаралишта, желимо овде да зарађујемо новац, не да ратујемо. Не интересују нас нафта и туђе амбиције, потребна нам је зарада - кажу они. И Американци онда шаљу разараче и носаче авиона да им промене мишљење. Та и таква дејства САД засигурно неће успети да утичу на политику Русије, која самоуверено обнавља свој утицај у Средоземљу, и не плаши америчке ескадре, којој се може у потпуности и достојно супротставити" - сматра Пухов.
Фото: navy.mil
Не улазећи у историјске чињенице, које говоре да се и совјетска морнарица адекватно суочавала са морнарицом САД у Медитерану, данас можемо рећи да је руска флота самоуверено повратила некадашње позиције. Сада су ту на дежурству и тешка ракетна атомска крстарица "Петар Велики" и тешка крстарица носач авиона "Адмирал Кузњецов", и многи други ударни бродови руске морнарице – из Црноморске, Балтичке и Северне флоте лако је доћи. Што и планирају да учине. Ускоро. Луке базирања су им близу - од Севастопоља и Новоросијска до сиријског Тартуса није далеко (а ни Кипар нам више није стран!). Опет, покривање ватром се може вршити и ракетама "калибар" из Црног и Каспијског мора. Дакле, иако је ту "страшна звер" носач авиона "Ајзенхауер", његово потапање је десетак минута посла.
Нема смисла набрајати све руске бродове из сталног оперативног састава Ратне морнарице РФ који су сада у Средоземном мору. Није битно да ли их има десет или двадесет, јер у сваком тренутку, према околностима, може да их буде много више. Главна ствар је да јесу у стању да у том региону штите националну безбедност Русије, упркос масовном присуству америчког бродовља.
Узмимо, на пример, само два ракетна брода - "Зељониј дол" и "Серпухов", сада на дежурству на Медитерану. Е, на њих се односи пословица "дукат је мали, али драгоцен", јер су ти "малишани" у стању да пошаљу на дно сваку  грдосију типа америчког носача авиона, са све свитом разарача, фрегата и бродова за снабдевање. Имајући у виду и руску авијацију далеког домета која је своју снагу и прецизност доказала и у операцији ВКС у Сирији, можемо, а да не претимо, рећи да је доминацији носача на било којем мору - крај.
Показивање мишића је могуће и има смисла само пред слабим противником. То је, што би рекли, "хватање на страх." Али овде то није случај. Американци се у сукобу у Средоземном мору понашају као горила што се буса по грудима да уплаши противника. Ми обично ударамо по другом местудиректно по непријатељу.

Аутор: Виктор Сокирко

Коментари