Црне Швабе и Бела књига: Немачка поново види опасност у Русији

"Русија је претња светском поретку који је утврђен после Хладног рата у Европи", пише у допуњеној "Белој књизи" немачких власти. Берлин посебно брине то што Москва употребљава "хибридне инструменте за замагљивање границе између рата и мира"- Превођењем Русији међу "супарнике", Немачка, у ствари, враћа наше односе у 30-те година прошлог века.

Извор за фотографију: Angela Merkel left red-faced after Nazi rug is found in her office | World | News | Daily Express

Немачке власти допунише "Белу књигу". Како пише Велт, тако се у овој земљи назива "документ који служи као главна смерница за доношење одлука у сфери безбедносне политике", која је, у ствари, војна доктрина. Одлука да се напише нова "Бела књига" је донешена у фебруару прошле године на Конференцији за међународне односе и безбедност. Иницијатор је била немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен, известио је лист Военное обозрение.

Претходна верзија "Беле књиге" је написана 2006. године, и у њој је Русија назваа "партнером" Немачке. У новом издању, Москва је "супарник" Берлина. Јер:

"Русија је спремна да остварује своје интересе насилним путем - као што се то десило на Криму и источној Украјини - и једнострано помера границе међународног права. Стога, Русија представља претњу светском поретку, успостављеном у Европи после Хладног рата."

Русија се удаљава од Запада, наглашава да је стратешки противник, и повећава војне активности на спољним границама ЕУ, мисли Берлин. Посебно брине то што Москва употребљава "хибридне инструменте за замагљивање границе између рата и мира" и "субверзивне активности против других земаља". "Ако у блиској будућности Русија радикално не промени курс, она ће представљати претњу по безбедност нашег континента" - цитира "Белу књигу" немачки Велт.

Поред наше земље, списку нових претњи у односу на 2006. годину, Немачка је такође додала: тероризам, информатички криминал, нестабилне државе, неконтролисану миграцију, национализам, трку у наоружању, глобално загревање и епидемије.

С једне стране, уврштавање Русије у листи претњи заједно са епидемијама и миграцијом, није ништа ново. То је започео Барак Обама, наставио британски премијер Дејвид Камерон...Генерално, тешко је наћи политичара у органима власти на западу који није говорио о "руској опасности".

Проблем је у томе што се руско-немачки односи суштински разликују од руско-америчких и руско-британских односа. Деценија Хладног рата - то није исто што и најкрвавији рат у историји. Превођењем Русије у "супарнике", Немачка, у ствари, враћа наше односе у 30-те године прошлог века, када је, упркос пакту Молотов - Рибентроп, свако знао да је војни сукоб само питање времена.

Када је СССР на челу са Михаилом Горбачовим дао сагласност за припајање ДРН Савезној Републици Немачкој, западне земље су гарантовале да уједињена Немачка неће представљати претњу Москви. Али, ако Немци  Русе и званично називају "супарницима" и "претњом безбедности континента", то значи да Берлин поново разматра могућност војног сукоба.

Подсетимо се да су Хитлер и његови историјски адвокати издајнички напад 22. јуна, 1941. правдали готово истим речима: "Врховна команда Вермахта је од почетка године више пута указивала спољно политичком руководству Рајха на растућу претњу територији Рајха од стране руске армије и истовремено истицала да узрок стратешке концентрације и распоређивања снага могу бити само агресивни планови". Крај је познат, тешко да су га чак и упорни реваншисти заборавили.

Постоји осећај да, с обзиром на растуће разочарење Немаца у владу Ангеле Меркел и готово сигуран пораз њене партије на наредним савезним изборима, садашњи министри покушавају да што је могуће више покваре односе са Русијом. Јер нема сумње да овај нови отворено непријатељски гест од стране Берлина неће проћи незапажено у Москви.

Међутим, пише Велт, нова "Бела књига" још није службено одобрена од кабинета министара, али је вероватно да ни формалних ни озбиљних промена у документу неће бити.

Значајно је да је информација о преласку Русије у категорију "супарника" из Немачке стигла истовремено са мирољубивом изјавом канцеларке Ангеле Меркел: "Ја се залажем за постепено приближавање између Русије и Европског економског простора, да на крају имамо јединствен економски простор од Лисабона до Владивостока" - рекла је Меркел на конгресу странке Хришћанско-демократске уније (ХДУ) у Мекленбургу, у Западној Померанији. Међутим, ова изјава је праћена ритуалним заклињањем да "Европска унија у контексту акције Русије у Украјини не може угрозити своје принципе."

Наравно, "Бела књига"је као и свака доктрина само текст на папиру, чија је вредност у случају стварног погоршања односа мала - што је Немачка више пута потврдила у својој историји. Али, симболику пребацивања Русије у категорију "супарника" и "претње" не треба потцењивати. И, можда, ако је то симболична акција, имало би смисла и одговорити симболично - на пример, организовањем у Државној Думи јавног читања песме Константина Симонова, "Ако ти је драг твој дом..."

У сваком случају, мора се напоменути да напетост у Европи и даље расте, а крива за то никако није Русија.


Антон Крилов / Взгљад / Мирослав Младеновић / Ћирилизовано


Напомена преводиоца и прилог:

Песма Константина Симонова која почиње са , "Ако ти је драг твој дом..." има оригинални назив "Убиј га".

Написана је 1942. године са великим патриотским набојем што је било и нормално за то доба, али сада се сматра "прејаком" и ретко се рецитује. По сопственом признању, Константин Симонов ју је написао за један дан јула 1942. године док се налазио на фронту — на Волги, ка којој су надирали Немци. Стихове је 18. јула 1942. објавила "Краснаја звјезда" (Красная звезда), следећег дана их је прештампала "Комсомолскаја правда" (Комсомольская правда), а затим и многе друге новине. У току рата је небројено пута читана на радију, а Немцима "рецитована" и  лецима из авиона. После рата је снимљен и филм назван по првом стиху песме.

После завршетка рата, Симонов је одустао од назива Убиј га и у многобројним публикацијама је песму називао по првом стиху — "Ако ти је драг дом твој", у маниру тадашње политичке коректности. Избачени су и сами Немци, заменили су их фашисти. Симонов је такав поступак објасно речима: "Тада, у рату, ко год би прочитао наслов одмах би знао да  хитлеровце треба убијати. Сада би такав назив изазвао недоумицу: кога сада треба убијати?

Константин Симонов је код нас много познатији по песми "Чекај ме и ја ћу сигурно доћи" која се и данас сматра једном од најлепших љубавних песама.

Константин Симонов — Убей его

Если дорог тебе твой дом,

Где ты русским выкормлен был,
Под бревенчатым потолком,
Где ты, в люльке качаясь, плыл;
Если дороги в доме том
Тебе стены, печь и углы,
Дедом, прадедом и отцом
В нем исхоженные полы;

Если мил тебе бедный сад
С майским цветом, с жужжаньем пчел
И под липой сто лет назад
В землю вкопанный дедом стол;
Если ты не хочешь, чтоб пол
В твоем доме немец топтал,
Чтоб он сел за дедовский стол
И деревья в саду сломал…

Если мать тебе дорога —
Тебя выкормившая грудь,
Где давно уже нет молока,
Только можно щекой прильнуть;
Если вынести нету сил,
Чтоб немец, к ней постоем став,
По щекам морщинистым бил,
Косы на руку намотав;
Чтобы те же руки ее,
Что несли тебя в колыбель,
Мыли гаду его белье
И стелили ему постель…

Если ты отца не забыл,
Что качал тебя на руках,
Что хорошим солдатом был
И пропал в карпатских снегах,
Что погиб за Волгу, за Дон,
За отчизны твоей судьбу;
Если ты не хочешь, чтоб он
Перевертывался в гробу,
Чтоб солдатский портрет в крестах
Снял фашист и на пол сорвал
И у матери на глазах
На лицо ему наступал…

Если жаль тебе, чтоб старик,
Старый школьный учитель твой,
Перед школой в петле поник
Гордой старческой головой,
Чтоб за все, что он воспитал
И в друзьях твоих и в тебе,
Немец руки ему сломал
И повесил бы на столбе.

Если ты не хочешь отдать
Ту, с которой вдвоем ходил,
Ту, что долго поцеловать
Ты не смел,— так ее любил,—
Чтоб фашисты ее живьем
Взяли силой, зажав в углу,
И распяли ее втроем,
Обнаженную, на полу;
Чтоб досталось трем этим псам
В стонах, в ненависти, в крови
Все, что свято берег ты сам
Всею силой мужской любви…

Если ты не хочешь отдать
Немцу с черным его ружьем
Дом, где жил ты, жену и мать,
Все, что родиной мы зовем,—
Знай: никто ее не спасет,
Если ты ее не спасешь;
Знай: никто его не убьет,
Если ты его не убьешь.

И пока его не убил,
Ты молчи о своей любви,
Край, где рос ты, и дом, где жил,
Своей родиной не зови.

Если немца убил твой брат,
Пусть немца убил сосед,—
Это брат и сосед твой мстят,
А тебе оправданья нет.
За чужой спиной не сидят,
Из чужой винтовки не мстят.
Если немца убил твой брат,—
Это он, а не ты солдат.

Так убей же немца, чтоб он,
А не ты на земле лежал,
Не в твоем дому чтобы стон,
А в его по мертвым стоял.
Так хотел он, его вина,—
Пусть горит его дом, а не твой,
И пускай не твоя жена,
А его пусть будет вдовой.
Пусть исплачется не твоя,
А его родившая мать,
Не твоя, а его семья
Понапрасну пусть будет ждать.

Так убей же хоть одного!
Так убей же его скорей!
Сколько раз увидишь его,
Столько раз его и убей!