Зашто Русија снижава тон и обуздава своју војну силу

Владимир Путин се рукује са министром одбране Сергејем Шојгуом на састанку у државној резиденцији "Бочаров Ручеј" у Сочију, 24. новембра 2014. Фотографија: Алексеј Дружињин / РИА Новости / Кремљ / Ројтерс

Павел К. Баев, Институт Брукингс: Русија показује за њу некарактеристичну разумност  - зашто и да ће то потрајати? / Russia is showing uncharacteristic prudence—Why, and will it last? | Brookings Institution

"Како се ближи јулски самит НАТО-а у Варшави, многи западни кругови све гласније говоре о неопходности сузбијања руске агресије. И заиста, постоје добри разлози за забринутост у погледу руских намера и капацитета, како је детаљно објашњено на недавној Конференцији "Ленарт Мери" у Талину. Али, Москва је последњих неколико месеци прилично разумна. Уздржаност није карактеристика Москве, иначе склоне агресивном тону, али ову нову појаву не треба занемарити, шта више, заслужује анализу.

Каква уздржаност?

Не може се порећи да је Русија склона - па чак и рада - коришћењу војне силе. Међутим, овог пролећа се то није много видело. Можда је прекретница настала са споразумом о прекиду ватре у Сирији, после чега је председник Владимир Путин 14. марта наредио да се снаге руске авијације у ваздухопловној бази у Латакији преполове. Москва је демонстрирала и то да је склона сарадњи САД, чак је предложила заједничке ваздушне нападе. Предлог је уредно одбијен, али су руски напади на Нусра фронт престали. Постојала је озбиљна забринутост да ће доћи до напада Асадових снага на Алеп, али се сама Москва определила за ПР офанзиву и уприличила концерт класичне музике у тек ослобођеној Палмири."

Read more ....

Уредник блога War News Update:

Најважнији датум у календару руског председника Путина је 11. март, 2018. године - дан када ће Руси опет бирати председника. Све што ће Путин од сада радити биће с обзиром на тај дан. Желеће status quo и/или да добије шта је већ намерио да добије у и од Украјине и на Блиском истоку, да се ратосиља санкција и окрене Азији где још траје економски бум и где су потребни руски ресурси. Неће бити авантура у иностранству (осим ако не буду изнуђене) и дефинитивно ће бити мекшег тона, а руска привреда ће бити приоритет број 1.

Извор:  War News Updates: Why Is Russia Toning Down Its Rhetoric And Restraining Its Military

Александар Јовановић / Ћирилизовано

Брукингсов институт је један од најстаријих и најутицајнијих америчких "трустова  мозгова". Франклин Д. Рузвелт је чак поручивао њихова истраживања, 1948. је од Брукингса затражено да за америчку администрацију изради Програм опоравка Европе... Речју, тешко је замислити да Брукингс у стварним студијама, онима које подноси финансијерима (сад су то, између осталих Фондација Била и Мелинде Гејтс, банка "Џ.П. Морган Чејс", Катар) и извршној власти САД, користи пропагандистичке изразе типа "руска агресија" и фотографије налик овој:

Радови слични горњем су за спољну употребу, служе као смернице преституткама, намесницима, НВО и осталој плиткоумној слушчади.

И коментаре уредника WNU треба узимати с резервом, напоменуо сам то не један пут. Али бивши руски дипломата а сада држављанин уљуђенијег дела Северне Америке, Канаде, не само да је сјајно конципирао блог и да, свакодневно и обилато, указује на важне догађаје, него уме да (понекад) убоде и коментаром. Реците, поштено, да ли сте на руске потезе гледали и у светлу предстојећих председничких избора? Ја нисам. А опет, иако Путин није исто што и нека америчка председничка марионета, и нема иоле озбиљног конкурента, чињеница да "глобални економски проблеми захтевају конкретне акције" и улазак у нафтно-гасне послове с Израелом, на пример, траже и такав приступ, угао гледања.

При чему брине што Русија демократију изгледа схвата озбиљно.