Берлин ће се извинити за геноцид почињен у Намибији пре једног века. Али...

Немачко признавање систематског покоља десетина хиљада припадника Хереро народа не подразумева и репарације

Преживели Херери после бегства преко безводне пустиње Омехеке у тадашњој немачкој Југозападној Африци, садашњој Намибији, око 1907. године (Фотографија:Улштајн Билдердинст, Берлин)

БЕРЛИН - Немачка планира да се Виндхуку извини за геноцид над домороцима Намибије почињеним пре једног века, саопштила је у среду портпаролка немачког министарства спољних послова, али је додала да такав потез не повлачи обавезе у погледу репарација.

"Ми радимо на заједничкој декларацији двеју влада са следећим елементима: заједничка расправа о тим историјским догађајима и немачко извињење за дејства у Намибији" - пренелала је извештачима гласноговорница немачког министарства спољних послова Савсан Чебли.

Заједничка декларација са владом Намибије може послужити као основа за скупштинску резолуцију, рекла је Чебли, истичући да такав корак неће произвести законске реперкусије за Немачку:

"На питање да ли би могло бити репарација или каквих правних последица, одговор је -  никаквих. Извињење не повлачи никакве консеквенце у погледу нашег односа према историји и њене интерпретације."

Берлин је владао над колонијом коју су тада називали Југозападна Африка од 1884. до 1915. године.

Бесни што немачки насељеници краду њихову земљу и стоку и што им отимају жене, народ Хереро је јануара 1904. кренуо у побуну. Његови ратници су за неколико дана искасапили 123 немачка цивила. Племе Нама се придружило побуни 1905. године.

Оковани припадници Хереро народа у време побуне 1904. године (Фотографија: Улштајн Билдердинст, Берлин / Википедија)

Одговор колонијалних власти је био окрутан - генерал Лотар фон Трота је потписао наређење да се Хереро народ истреби. Сатерани у логоре, заробљени Намаси и Херери су умирали од глади и због неподношљивих временских услова. После смрти, десетинама њих је одсечена глава, за "научне" експерименте берлинских истраживача.

У Намибији је живело око 80,000 Херера, после побуне остало их је само петнаестак хиљада.

Немачка је од 2011. године намибијским властима званично предала неколико десетина лобања.

Али Берлин упорно одбија да плати репарације, уз образложење да је већ са стотинама милиона евра (долара) учествовао у развојној помоћи "за добробит свих Намибијаца", од 1990. године, када се Намибија отцепила од Јужне Африке и постала независна држава.

Председник немачког парламента је јула прошле године рекао да је покољ намибијских домородаца - геноцид, проистекао из "расног рата".

Глава Хереро заробљеника коришћена за медицинске експерименте немачких колонијалиста (Википедија)

Норберт Ламерт је као гостујући аутор недељника "Цајт" у свом прилогу написао да су народи Хереро и Нама били систематски масакрирани од немачких јединица.

Од тада и влада користи израз геноцид, па је Чебли у среду рекла да "о геноциду говоримо већ дуже време".

Немачки посланици су у јуну усвојили резолуцију којом се признаје да су отоманске снаге за време Првог светског рата извршиле геноцид над Јерменима, што је изазвало гневан одговор Турске која је тај чин Бундестага и Немачке назвала историјском грешком.


Извор: АФП, Тајмс оф Израел
Превод: Ћирилизовано

Коментари