"Сармат" ће испитати код Хавајских острва

За нову балистичку ракету се трасира нова маршрута


Русија је почела велике припреме за почетак летњег испитивања нове тешке интерконтиненталне балистичке ракете "Сармат" чије се увођење у наоружање предвиђа у 2018. години. Како је за лист "Известија" (Известия) изјавио бивши начелник штаба Стратешких ракетних снага Виктор Есин, ова ракета ће заменити најмоћније балистичке комплексе РС-20В "Воевода" (према НАТО класификацији - SS-18 mod.3 Satan). Ове ракете су у служби више од 25 година, а свака од њих је у стању да испоручи десет нуклеарних бојевих глава мегатонске класе на удаљеност већу од 11,000 км, што гарантује неизбежну одмазду у случају агресије против Русије. Ипак, оне требају замену.
"Главни захтеви за будуће ракете су да побољшају своју енергетску карактеристику, која треба да обезбеди превазилажење постојећих и будућих система ракетне одбране САД" - каже за "Известију" Виктор Есин. "Енергетика би требало да омогући нападе на циљеве не само преко Северног него и преко Јужног пола. Самим тим домет треба значајно повећати у односу на своју претходницу. Поред тога, побољшање енергетских карактеристика омогућава да се ракета опреми додатним средствима за превазилажење сваког противракетног система. У будућности, нова ракета ће бити у стању да се "одупре" и космичком ешалону ударних средстава."
Као што је раније изјавио помоћник министра одбране Јуриј Борисов, задужен за одбрамбену индустрију, да се испуни овај услов домет ракете би требало да буде више од 11,000 км.
"Ова цифра је остварива - "Сармат" ће добити "енергетски ефекат" побољшањем рецептуре горива и конструкцијом", каже Есин. "Међутим, остаје питање како заиста проверити да ли нова ракета може да погоди циљеве који се налазе на другој полулопти."
По правилу, наши пројектили су тестирани путањом Плесецк - камчатски полигон Кура или Бајконур - Кура. Даљина таквог лета не прелази 7,000 км, а многе наше ракете по тактичко-техничким карактеристикама лете преко 12,000 км. У овом случају, наша армија мора да лансира од севера ка области Хавајских острва. Тест је тежак али и неопходан.
Професор Академије војних наука Вадим Козјулин подсећа да се у историји стратешких ракетних снага догодила епизода кад су испитивали балистичку ракету УР-100 а сва испитна лансирања су обављена само на Куру. Увели су ракету у наоружање, покренули серијску производњу и поставили је у дежурство. После је руководство земље хтело да је провери на максималном домету. "Стотка" није стигла до циља. Испоставило се да у завршној фази лета ракета троши гориво толико интензивно да су се појавиле вибрације трупа које су уништиле конструкцију. Скандал је био ужасан – комплекс је у то време био један од најбројнијих у силосима јединица Стратешких ракетних снага. Излаз је, наравно, нађену самим силосима: док су биле на борбеном дежурству замењене су млазнице на ракетним моторима са побољшанима и тиме је проблем решен.
Тест на "максималу" је један од најтежих фаза тестирања лета свих наших балистичких ракета. Последњи пут је то учињено током вежбе "Стабилност 2008", када је подморница са балистичким ракетама Р-29РМУ2 "Сињева" поставила нови светски рекорд даљине лета за ракете ове класе од 11,500 км. Полазећи од Баренцовог мора, ракета је долетела до подручја западно од Хаваја.
Како каже бивши заменик шефа канцеларије Савета одбране РФ, а сада заменик директора Института за САД и Канаду Павел Золотарев, да се уведе у наоружање ракета са дометом од више од 11.000 км а да се не провере њене стварне карактеристике данас је једноставно неприхватљиво.
"Историја је научила наше војне команданте и конструкторе да се не ослањају на теорију" - објаснио је "Известији" Золотарев. "Јасно је да ако желимо да "Сармат" из било ког дела земље може да држи "на нишану" цео свет, неопходно је бити уверен у његове стварне карактеристике. Државни ракетни центар "Академик В. Макејев", где је конструисана ракета, сигурно има искуства у конструисању интерконтиненталних ракета. Али, као што је случај са "Сињевом", све то треба потврдити и у пракси.
По мишљењу стручњака, потреба за таквим пробама захтева да се почне израда новог контролно-мерног бродског комплекса, способног да прати тестирање лета балистичке ракете. Тренутно, морнарица има само један брод ове класе, "Маршал Крилов", који је ступио у флоту 1989. и нема инструменте да задовољи садашње захтеве.
"Уосталом, осим за "мерење" тачности рада "Сармата" он ће да прати испитивање америчке ПРО и тестове хиперсоничних летелица које Американци спроводе на Квајалејн aтолу (Kwajalein atoll) у Тихом океану" - сматра Павел Золотарев.


Коментари