Гилад Ацмон: Ко воли а ко не воли Ердогана


Многи моји пријатељи и турске колеге уметници и интелектуалци не воле Ердогана и његов режим, за који сматрају да је диктаторски и да им угрожава основна права. Разумем их. Кад коментаришу Турску, види се да ни многе колеге овде на Западу не воле Ердогана - критикују његов приступ Сирији и Асаду, не воле што је исказао агресивност према Русији и што шурује са Израелом.

Ипак, упркос оштрој осуди на коју наилази у интелектуалним и уметничким круговима, турски председник је у Турској изузетно омиљен. Јутрос се турски народ одазвао његовом позиву преко веб-камере да изађе на улице и сломи добро организовани војни удар.

Што је спектакуларан развој догађаја, захтева пажњу.

О чему се ради код Турака? Да ли су то делије способне да војску победе голим рукама или прости егземплари онога што Теодор Адорно назва ауторитарном личношћу (особен склоп црта личности, ставова и вредности, типичан за појединца апсолутно послушног према ауторитету). Да ли се став јеврејског расисте Адорна може применити и на народне покрете? Или је можда могуће да да масе које су јуче спасиле Турску виде своју владау и свог председника као продужетак свог "правог Ја"? Можда је могуће да им Ердоган оличава њихово отоманско наслеђе и ослобађање Турака од псеудозападног идентитета који им је пре једног века наметнуо Кемал Ататурк, по многима - Јеврејин? Да ли је то Ердоган омогућио Турцима да поврате свој статус поносног народа? Чињеница је да се Турска од извора јефтине радне снаге са периферије Европе трансформисала у регионалну суперсилу и да је сада "кључни играч" иако има озбиљних проблема.

Ноам Чомски не одобрава трансформацију Турске у велику силу. Сорошу се не свиђа што је Турска постала кључни играч. Ни израелски лоби не љуби Ердогана. Зашто, питање је сад?


Напомена преводиоца: Верујем да већини читалаца овог блога није непознато да је Кемал Ататурк био Јеврејин. За мањину, за почетак: Truth About Masonic Jewish Gay Dictator Mustafa Kemal Ataturk Exposed. Али Ноам Чомски некако није под лупом ни најтврђих антициониста, иако се Мајлс Матис баш потрудио да докаже да Ноам Чомски јесте и увек је био шпијунчина - Noam Chomsky is and always has been A SPOOK.

Аутор: Гилад Ацмон
Извор: Military Coup Defeated By The People — Gilad Atzmon
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари