Кашуби: народна архитектура


Најстарија грађевине, скелетног типа, сребрнасто је сиве боје. Такву боју, наиме, временом добија дрво. Сребрнасто-сиви, од првобитно златастих постају такође кровови покривени сламом, трском или шиндром. Кашупска газдинства, у облику квадрата или правоугаоника, нису, ипак, тако једнолична. Развесељавају их: зеленило дрвећа које праве хлад над кућом за становање – хечом (каш. chëcz), воћњаци у залеђу, плави рамови на прозорима, а на њиховом овирима црвене мушкатле, као и шарена лепота окућнице. Пре свега, ипак, пажњу привлачи хармонични чар архитектуре: хече, економских зграда са полукружним простором под стрехом, бунара са коловратима или ђермовима, специфичних подрума ископаних у земљи насред дворишта (каш. kùla) и пећи за печење хлеба.

У оквиру традиционалног кашупског господарства, налази се велики број објеката „мале архитектуре”, у које треба убројати: кокошарнике, дрваре, пчелињаке, капелице и дрвене или од гранчица плетене плотове, као и оне направљене од камена.


Овде описан тип газдинства, још донедавно је доминирао на југу и у централним деловима Кашупске Земље. На северу, поред дрвених, популарне су зграде са окреченим зидовима од глине (набоја), оивичених рамовима од дебелих греда. Познаваоци тај начин градње разликују од оног код кога су дрвени рамови испуњени циглама (тзв. „пруски зид”) и обавезно протестују када неко меша та два стила.

На жалост, ера лепе, старе архитектуре је у Кашупској Земљи на заласку. Замењују је на селима, па чак и на салашима, нове куће од шупље опеке, простране и удобне, али ружне. Борбе за лепоту и сопствени стил у савременој архитектури Кашупске Земље води, од 1970. године, Кашупско-поморјански савез.


Чланак Руже Островске и Изабеле Тројановске о кашупској народној архитектури превео, адаптирао и допунио Душан-ВладиславПажђерски.

Нема коментара:

Постави коментар

Пишите српски, ћирилицом!