Даниел Богуновић: Јевреји у Србији имају будућност

Фотографија: З. Раш
Aгенција за реституцију је ажурно урадила свој део посла везаног за почетак повраћаја имовине Јевреја страдалих у Холокаусту јеврејској заједници у Србији, уверен је представник за реституцију Београдске јеврејске општине Даниел Богуновић. Прво решење је поврат власништва Жиге Штерна.
 
“За мање од месец дана од подношења захтева Aгенција је донела првостепено решење, но ту се завршава спор јер у року од 15 дана могућа је жалба Министарству финансија, које је другостепени орган”, каже Богуновић за Нови магазин: “Могућност жалбе имају државно, градско и општинско правобранилаштво, али најискреније се надам да жалби неће бити и да неће успоравати имплементацију Закона о отклањању последица одузимања имовине жртава Холокауста које немају живих законских наследника. Нажалост, у прошлости смо имали негативних искустава, посебно са општинским правобранилаштвом, али искрено верујем да ће, када је у питању примена овог закона, и код њих превладати свест да не треба да коче процес који ће се неминовно десити”.

*Свуда на тлу Европе, а и шире, јаке су предрасуде о “страшном” богатству Јевреја. Када је заједница у Србији у питању, шта је тачно?

Општа култура код Јевреја је да се много улаже у квалитетно школовање, то је основ да се Јевреји брзо пробијају и постају успешни у друштву у којем се налазе. Слично је било и код нас, посебно између два светска рата када је Јеврејска заједница у Србији достигла врхунац развоја. Било је много Јевреја који на изузетно истакнутим местима у друштву, неки су били најуспешнији лекари, банкари, трговци, саветници, златари, неки су имали велике поседе, фабрике, банке, продавнице, јувелирнице, залагаонице, радње, спортске терене, болнице… Много су зарађивали, али су и добар део зараде давали држави и у добротворне сврхе. Били су врло цењени и лојални грађани наше државе.

*Према доступним информацијама, већина Јевреја-власника убијена током Другог светског рата жртве су Холокауста. Знате ли колико је (било) преживелих наследника имовине?

То о страдању у Холокаусту је тачно, за време немачке окупације Србије Јевреје су присилно сакупљали на одређеним тачкама и приликом евидентирања одузимане су им буквално све вредности и имовина коју су имали. Веома мали проценат Јевреја успео је да преживи Холокауст, а иза побијених људи остала је огромна имовина. Ми немамо тачан податак колико је живих наследника поднело захтев за повраћај имовине по Закону о реституцији јер то није рађено кроз Јеврејску општину већ су појединци сами подносили захтеве у Aгенцији за реституцију.

*Колико је власника и наследника на територији Србије Холокауст затро, а тиме и могућност личног и породичног наслеђа?

На територији Србије пре другог Светског рата живело је око 33.000 Јевреја, а у Холокаусту је побијено скоро 90 одсто популације. То је ненадокнадив губитак за нашу заједницу и до данас се нисмо опоравили. Читаве породице су нестале, нема једне јеврејске породице у којој бар неко није страдао. У случајевима где су читаве породице побијене више није било наследника имовине и одузетих вредности. Такође треба имати у виду да је од 1948. проглашена независност државе Израел, па се један део преживелих Јевреја из Србије преселио у Израел. Приликом одласка у Израел сву имовину су морали да препишу тадашњој ФНРЈ, то је био услов за исељење у Израел.

*Каква су ваша сазнања о томе како већински народ и уопште заједница у Србији схватају Холокауст?

Морам признати да влада велика неинформисаност, чак и у Јеврејској заједници Србије, поготово међу млађом, а богами и међу средњом генерацијом, мало се зна о томе шта се догађало током Холокауста. Углавном се приче преносе од преживелих чланова наше заједнице, а њих је све мање јер су то људи у одмаклим годинама. Таква је ситуација у друштву сада и годинама уназад. Рецимо, у Београду мало наших суграђана зна какво се стравично место налазило на Старом сајмишту током Другог светског рата; преко пута Савамале био је концентрациони логор Семлин Јуденлагер. Директно под Немачком командом. Тамо су присилно депортовали Јевреје, а како би убрзали решавање “јеврејског питања”, из Немачке је довезен посебан камион “Душегупка”. Камион је возио на релацији Старо сајмиште – Јајинци код Aвале. Највећи број присилно доведених Јевреја на Сајмиште живот је окончао у том камиону. Кад је завршено “јеврејско питање” у логор су почели да доводе Србе и Роме. Ту су још и логори на Бањици и на Топовским шупама. И о овим местима грађани Београда врло мало знају. Слична је ситуација и у другим градовима Србије. Као што сам рекао, тако је годинама уназад, али морам признати да се у последње време осећају напори Србије и Београда да се нешто промени. Донет је Закон о отклањану последица одузимања имовине жртава Холокауста који немају живих законских наследника, а један од важнијих сегмената у закону подразумева едукацију, истраживање и обележавање Холокауста. Осећа се напредак и по питању иницијативе о изградњи меморијалног центра на Старом сајмишту. Тренутно је у току решавање имовинско-правних питања у објектима који су предвиђени за меморијал. У плану је и скоро доношење закона о меморијалном центру на Старом сајмишту.

*Према Закону, основна намена овако враћене имовине користи се за обелодањивање истине о Холокаусту. Како ћете то радити?

Неколико сегмената у овом закону остављају простор да се покрену различити пројекти који ће имати за циљ да наше суграђане едукују по питању Холокауста. Веома је битно да се ради са младим људима. Да се у основним и средњим школама, као и на факултетима, организују честе радионице, предавања, трибине и семинари с циљем да се млади људи што више упознају са овом тематиком. Идеја је и да се праве различити документарни филмови, који ће се приказивати на различитим телевизијама и местима. Ту су и стипендирања за научноистраживачке радове људи који хоће да се баве тематиком Холокауста. То су неки правци којима морамо да се крећемо како би наши суграђани стекли знање о овој тематици.


*У току је обнова профашистичких идеја и покрета и рехабилитација водећих личности тог доба. Страхујете ли од повратне реакције?

Нажалост, та тенденција је присутна и у нашем окружењу, посебно у Хрватској и Мађарској. У Хрватској имамо све чешће проусташке испаде и то није добро ни за саму Хрватску, а ни за њено окружење. У Мађарској је снажан облик антисемитизма који се и те како рефлектује на јеврејску заједницу у тој земљи. Искрено желим да верујем да ће се тај тренд у тим земљама макар мало променити. Када је у питању Србије, однос државе према Јеврејској заједници врло је коректан и све бољи. Јевреји су увек били и биће максимално лојални грађани државе Србије. У прилог томе иду и све приснији и пријатељскији односи Србије и Израела. По мом мишљењу Јевреји у Србији имају будућност, поготово у већим срединама, и ми као Јеврејска општина Београд интензивно радимо на томе да што већи број чланова задржимо да остану у Србији и, онолико колико је у нашој моћи, трудимо се да допринесемо свеукупном развоју нашег града и државе.

Донето још шест решења

Aгенција за рестутуцију донела је још шест првостепених решења за уступање имовине Јевреја страдалих у Холокаусту Јеврејској општини Београд, изјавио је представник за реституцију ЈОБ-а Даниел Богуновић Новом магазину.

После јулског решења којим су два локала у Призренској, из заоставштине Жиге Штерна које је користила Република Србија, дати ЈОБ-у, Aгенција је овој општини доделила и неколико локала у Вишњићевој улици.

Сва решења су донета по недавно усвојеном Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника.

На првостепена решења Министарству финансија жалбу као другостепеном органу жалбу могу поднети правобранилаштва Републике, градова и општина.

Напомена: Видео снимак разговора г. Даниела Богуновића и новинарке "Новог магазина" можете погледати овде.

Аутор: ЈЈ
Извор: NoviMagazin.rs - Intervju Daniel Bogunović: Jevreji u Srbiji imaju budućnost

Коментари