Откривени јужнокорејски логори смрти (да, у Јужној, а не Северној Кореји)

У Јужној Кореји је откривена масовна гробница са остацима деце убијене у радном логору, над којом је извршена еутаназија, која су тучена или радила до смрти. Тела су бацана у плитке гробове у оближњој шуми. Поред дечјих, нађени су и остаци људи са телесним манама, бескућника, синдикалних активиста и одбеглих или киднапованих жена.

Председник Парк Чунг Хи, америчка марионета и отац садашњег председника Јужне Кореје Парк Геун Хјеа је 1975. године издао директиву полицији и локалним властима да "почисте" улице од скитница.

И полиција је, уз помоћ власника трговачких радњи, почела да купи просјаке,  уличне торбаре који су продавали жвакаће гуме и друге ситнице, особе са инвалидитетом, изгубљену и децу без надзора, дисиденте и студенте који су код себе имали антивладине летке или носили транспаренте.

Ухапшени су послати у 36 објеката распоређених широм Јужне Кореје. До 1986. године, број заточених се попео до више од 16,000 - према документима до којих је дошла новинска агенција "Асошиејтед прес".

У институцији под називом "Браћа" било је близу 4,000 заточеника. Њих преко 90% чак није ни подлегало одредби власти о скитницама и није требало да буду ухапшени - рекао је за АП бивши тужилац Ким Џонг Вон, на основу  документа и забелешки "Браће" које је прегледао пре него што је влада окончала његову истрагу.

Чак и сада, после више од 30 година, бивши логораш и дете-роб, Чој Сеунг Ву плаче када описује  што се све дешавало. Полицајац му је свукао панталонице и држао упаљен упаљач за цигарете уз гениталије све док није признао злочин који није починио. Онда су дошла двојица људи са палицама и Чоја одвукли  до Дома "Браћа", установе смештене на планини, у којој су почињени неки од најтежих злочина против човечности у савременој историји Јужне Кореје.

У ноћи 1982. године када је ухапшен, Чоја је први пут силовао надзорник спаваонице. И тако скоро сваке ноћи током пет година робовског рада, година у којима се нагледао на смрт пребијених мушкараца и жена, чија су мртва тела односили као што се односи ђубре.

Чој је један од хиљада - бескућника, пијанаца, али углавном деце и инвалида - хватаних по улицама пред Олимпијаду у Сеулу 1988. године, на коју је диктатура гледала као на међународно признање  Јужне Кореје као модерне државе. Истраживање Асошиејтед преса, засновано на стотинама докумената и десетинама разговора са  званичницима и бившим робовима,  показује да су насиље и злоупотреба "скитница" у "Браћи" - највећој од сличних институција - били много опакији и раширенији него што се раније мислило.

Левичар и влогер Џејсон Улруе је о налазима АП-а известио на свом Јутјуб каналу раније ове недеље. Указао је на лицемерје и образац лажног извештавања о Кореји. У свести човека са Запада, Северна Кореја је диктатура и у њој постоје логори смрти - иако је за њихово постојање било само пар каквих-таквих потврда, и поред чињенице да велика већина Севернокорејанаца који пребегну у Јужну Кореју заврши на улици или маргинализована, покушавајући да се врати у Северну Кореју у којој су животни услови бољи.




Истраживање АП-а је открило злочин против човечности масовних размера у некадашњем Дому "Браћа", где су деца бескућници и сирочад пребијана и присилно радила за приватну компанију.

У истрази која је обухватила период до Олимпијаде у Сеулу 1988. године, АП је успео да потврди приличан број чињеница изнетих у објављеним документима. Један полицајац је новинској агенцији рекао да се сећа да је приликом једне рације у којој је учествовао помислио да похватане воде не у социјалну установу, него у концентрациони логор. Описао је како су у  прљавој болесничкој соби лежали затвореници у полусвесном стању, чекајући на смрт.

Али за ове злочине над децом још нико није одговарао. Било је неких покушаја, али су владини функционери прекидали  истраге. Два последња покушаја зауставили су високи функционери, који су потом добили добро плаћена места и  положај вишег саветника у странци која је сада на власти.

Локалним функционерима је било потребно место где ће ставити "скитнице" за које су задужени, па су сваке године обнављали уговоре са "Браћом" ,  који захтевају ревизију како се према  затвореницима поступало и како се управљало новцем. Јер било је на хиљаде трауматизоване деце, а ниједно није успело да се избори за правду.

Дом "Браћа" је био тек део мреже у коју је ухваћено и поробљено више од 16,000 особа, где су многи убијени или умрли исцрпени радом. Ова бројка не обухвата затворенике упућене у праве затворе и људе које су побили "одреди смрти" државе Јужне Кореје за време диктатуре америчког питомца Парка.

Деца су годинама била свакодневно силована, морала да ваде црве из отворених рана и гледају мучења и убијања других робова јужнокорејских радних логора.

Јужнокорејски радни логори за децу и бескућнике су својим оснивачима и руководиоцима донели огроман профит. Производи јужнокорејских робова су продавани широм света, у Европи, Јапану итд., а породица којој је припадао Дом "Браћа" је водила социјалне установе и школе све до пре две године.


Аутори: Џејсон Унруе и Хоакин Флорес
Извор: Fort Russ
Превео, мислећи на јужнокорејско робље у земљи Србији: Александар Јовановић / Ћирилизовано