Дописник "Политике" из Сарајева: Да ли ће и Арапи постати конститутиван народ у БиХ?

Наводно је о питању конститутивности арапске националне групе разговарано на округлом столу у Сарајеву, коме су присуствовали и представници Арапске заједнице у БиХ Сарајевска Илиџа посебно је атрактивна за досељенике из арапских земаља


Сарајево – Све већи прилив држављана арапских земаља у БиХ, посебно Кувајћана, изазива многе контроверзе. Док једни тврде да је то добро за туризам и свеукупни развој земље, други пак изражавају забринутост – пре свега због њихове претеране заинтересованости за куповину некретнина и земљишта на коме граде елитна насеља за своје сународнике.

Седам таквих насеља, у којима ће повремено или трајно живети грађани из Омана, тренутно се граде само у Сарајеву и ближој околини (Вогошћа, Блажуј, Врело Босне, Илијаш, Високо...).

Иако део владајућих структура у БиХ тврди да су Арапи добродошли у БиХ и да ће новац који инвестирају „знатно” допринети развоју земље, грађани и неки познати сарајевски интелектуалци, попут академика Есада Дураковића, не мисле тако.

Дураковић је недавно јавно упозорио како он на цео случај гледа као на једну посебну стратегију чији ће се крајњи ефекат „видети када буде прекасно”.

„Нису овде у питању инвестиције у привреду и није реч о туризму, него се странцима распродају наши најбољи ресурси, трајно им се продаје босански грунт. Краткорочне користи од посете ове врсте странаца краткорочне су, готово тренутне. Оне могу преварити у погледу крајњих циљева јер, понављам, није реч о туристима који дођу и оду, него о онима који ће трајно остати на својој земљи у БиХ, а то мења ситуацију”, навео је Дураковић.

У ауторском тексту он упозорава да би се у будућности, када се у БиХ насели много Арапа, то јест муслимана, могло догодити да два друга народа (Срби и Хрвати) „не буду хтела да живе у ’муслиманији’ – земљи чији је један ентитет пренапучен селефијама, параџематима, ахмедијама, шиитима, и у којем су, уз све то, Арапи покуповали читаве области”.

Дураковићеве процене о Арапима као све бројнијим становницима БиХ и његово уверење да се ради о „некој врсти пројекта” потврђује и информација коју је објавио један локални портал, а у којој наводи како су Арапи покренули питање свог положаја у БиХ, са крајњом жељом да у Уставу БиХ добију статус једног од конститутивних народа.

У тексту који потписује Златко Софовић напомиње се да је о питању конститутивности ове националне групе разговарано на округлом столу у Сарајеву, коме су присуствовали и представници Арапске заједнице у БиХ и преноси став председника те заједнице Хамадија ел Заида.

„Будући да се повећава број арапских породица у босанскохерцеговачком друштву, одлучили смо да покренемо решавање арапског питања у БиХ. Руководећи се чињеницом да се број Арапа изједначава са бројем једног од конститутивних народа у држави, основали смо заједницу арапских народа у БиХ и одлучили да се боримо за већа права Арапа. Наш народ треба сигурност, те овим путем захтевамо измене Устава БиХ, где ће изменом и допуном преамбуле Устава Арапи постати конститутиван народ у БиХ”, изјавио је Заид на конференцији за новинаре.

У надлежним институцијама БиХ нисмо успели добити било какве информације о намерама Арапске заједнице, јер о томе нико не жели да говори, али незванично сазнајемо да се о томе увелико шушка у одређеним политичким и страначким круговима у Сарајеву којима припадају и неки представници локалних власти, који се, како извештавају поједини медији, „додворавају Арапима на штету локалне заједнице”.

Масовну заинтересованост Арапа за БиХ прати и све учесталија појава склапања бракова између Бошњакиња и бизнисмена из арапских земаља који су већ ожењени. Балканска истраживачка регионална мрежа (БИРН) у недавно објављеном тексту наводи да „Босанке, уз пристанак оца или брата, постају друге, па чак и треће жене страним држављанима, али остају да живе у БиХ”.

Једна од саговорница БИРН-а, иначе Сарајка, изјавила је да је „свесно пристала на такву врсту брака” и да су се „венчали пред Алахом”. Она је „потенцијалним удавачама” саветовала да „морају прихватити да им мужеви неће бити ту константно, јер су већ ожењени, имају децу и посао у другим државама”. Њен став је да жена која је „пристала да дели мужа с другом женом мора прихватити услове које носи такав брак”.

У Исламској заједници БиХ навели су да немају никаквих тачних података када је реч о узимању Босанки за друге или треће жене. Међутим, Сарајка која је то већ урадила тврди да „познаје двадесетак жена које су се удале за Арапе”, који се жене „искључиво верницама”.


Душанка СтанишићПолитика

Коментари