Немачка и Турска питање Јерменског геноцида препустиле прошлости

Уз натезање, али се ипак догодило: питање геноцида над Јерменима више није на билатералној политичкој агенди Берлина и Анкаре. Подсетимо се да је "Шпигл" раније објавио да немачка влада планира да се "јавно огради" од резолуције Бундестага којом се Турска оптужује да је пре једног века починила геноцид над Јерменима. Резолуција је усвојена у тренутку изузетно напетих односа између Турске и Немачке, и у основи је требало да буде "дипломатска пљуска" Ердогановој влади.

Стога је чланак "Шпигла" права информациона бомба. Ако се Берлин на овако отворен начин ограђује од резолуције Бундестага - не би ли Анкара дозволила немачкој канцеларки да посети ваздухопловну базу Инџирлик - онда ће "дипломатски шамар" на себе преузети Берлин, што је брижљив политички потез који ће му омогућити да спаси образ и Турској удовољи у исто време.

Портпарол немачке владе Штефан Сиберт је за опширно писање немачке штампе о "геноциду" у петак изјавио да је погрешно, иако значење и садржај накнадне изјаве наводе на супротан закључак. Јер "Шпигл" је био у праву: немачка влада се заиста дистанцирала од резолуције. "Немачки парламент има право и слободу да јавно и у време које сматра пригодним говори на сваку тему, и немачка влада подржава и штити то суверено право Бундестага. Савезна влада нема право да се меша у делатност других органа власти заснованих на уставу, нити да о томе износи евалутивне судове. Бундестаг има суверено право да говори о разним питањима, као што је случај са овом резолуцијом", рекао је Сиберт на конференцији за новинаре, додавши да ова резолуција не обавезује немачку владу, стога што је политичка декларација, а не правни документ. "У ствари, за реч 'геноцид' постоји  јасна правна дефиниција, коју тумаче надлежни судови."

На овај начин, савезна влада Немачке је заштитила право Бундестага да говори о таквим питањима (што нико није ни оспоравао), али и истовремено одбила да изнесе мишљење о овој резолуцији, саопштивши да су судови  одговорни за утврђивање да ли је могуће тај чин описати као геноцид из угла правне дефиниције. Ово се зове "дистанцирање".

Немачка је успела да спаси сопствени образ а да на путу сарадње Анкаре и Берлина више не стоји ово питање. Представници јерменске дијаспоре у Немачкој, посебно чланови Централног сваета Јермена у Немачкој, не крију разочарење и огорчење због оваквог става званичног Берлина, за који кажу да је  "сраман и хаотичан". У међувремену, турска влада је изразила задовољство изјавом портпарола немачке владе. Читава ова прича још једном показује да догађаји од пре једног века данас служе  тек као инструмент притиска, мада прилично делотворан. Геноцид над Јерменима је неколиким државама већ послужио да се са Турском "договоре", а не да промовишу интересе јерменске дијаспоре и државе.


Напомена преводиоца: Подсетићу вас на ауторски чланак дипломате у пензији др Зорана Миливојевића под насловом Поуке јерменске резолуције. Објавила га је "Политика", "Ћирилизовано" пренело.

Бивши дипломата (али заступник интереса чије државе?) је већ у поднаслову похвалио Немце:"Бундестаг својим одлукама потврђује супрематију законодавне у односу на извршну власт". У истом тону му је и читав текст. Замолићу вас да прочитате коментар и на "Ћирилизовано" и коментаре на сајту "Политике". Сматрам да сам био преблаг према "дипломати". Али што се тиче најновијег немачког потеза, од срца се надам ће се лицемерна немачка законољубивост показати корисном, да ће бар неком од оних јерменских незадовољника савезом са Русијом доћи "из дупета у главу" да му Немац није пријатељ. А ми? С нашом памети је теже. Па ми имамо чак и "опозицију" која се још увек поноси својом петооктобарском колаборацијом са америчком, немачком и осталом гамади. О власти и медијима да не говоримо.

Али има дана. Само памет у главу, Доћи ће тренутак истине "уза зид" за исту сорту што су је наши стари тамо постављали из разлога народне хигијене и чистог образа.


Аутор: Орхан Сатаров
Извор: Весник Кавказа
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано

Коментари