Ко заиста управља америчком војском?

Извор за карикатуру: Veterans Today
Док број жртава намерног бомбардовања положаја Арапске војске Сирије поред аеродрома код Дер Езора сваким даном расте и породице сахрањују своје мртве после не баш случајног напада на Курде избеглице северно од Манбиџа, опет се намеће питање: ко заиста управља америчком војском?

Познато нам је да Сједињене Америчке Државе знају како се бомбардује. Амерички авиони, на пример Ф-16, стално се унапређују и на сваки авион се троши на милионе долара - за системе управљања бомбардовањем за које САД користе само џи-пи-ес бомбе, нема више ненавођених. Стога, изговора не може бити, не постоји.

Јер ту су и пилоти, најплаћенији и најискуснији на свету, неки са петнаестогодишњим искуством у бомбардовању села, свадбених весеља и погребних поворки по целом свету, на чијем се списку трофеја налази на стотине убијених цивила. Шта хоћу да кажем, на шта циљам?

На два проблема. Први је тај што америчка војска и Пентагон рачуне полажу, по  мојој процени, екстремистима који америчку војску користе као плаћеничку силу за остваривање мрачног плана формулисаног у телавивској "академији теорије хаоса". Испостава те "академије" у САД је Институт за изучавање рата, "тинк танк" којим управљају и Пентагону прослеђују наређења - Израелци, који, почесто, за циљ имају саботирање америчке спољне политике и, сасвим сигурно, давање подршке Исламској држави, Ал Нусри и другим терористичким групама.

Такође, све је очигледније да се у тим групама што их контролишу САД и Израел налазе и војници Оружаних снага Турске, прерушени у џихадисте. Остатак углавном чине плаћеници Саудијске Арабије. Нема никакве Исламске државе, а већина других група, којих је тренутно преко 200, тесно је повезана са компанијама које имају приватну војску и користе невладине организације и друге хуманитарне установе и фондове за пребацивање џихадиста, па чак и хемијског оружја, преко Турске и Јордана.

Други проблем је врста људи што сачињавају америчку војску и све те приватне војске од 150,000 лопужа и убица које су Сједињене Америчке Државе убациле на Блиски исток и у земље Јужне Азије. После Вијетнама, на десетине хиљада америчких ратних ветерана се придружило антиратном покрету. Сам број тих дисидената говори да су значајна сила. Дисидената? Дисидената, јер је чак и садашњи државни секретар Џон Кери, и сам вијетнамски ветеран, отворено рекао да је било злочина америчке војске, зверстава зачуђујуће налик овима што се данас, један за другим, дешавају "случајно".

Али сада нема никога ко би, у војсци или из војске, рекао нешто против рата, изузев Челзи Менинг, која труне у затворској ћелији, и Пата Тилмана, који труне у гробу. За петнаест година рата само двоје? Шта нам то говори? Говорећи из личног искуства, кад год се пуковник и уредник "Ветеранс тудеј"-а Џим Ханке и ја сретнемо са неким из садашње војске бивамо запањени идиотизмом тих, често, обичних криминалаца, који отворено кажу да муче, препродају дрогу и подржавају надређене лажљиве ласкавце и сикофанте.

Ја сам се придружио антиратном покрету 1970. године и у њему био активан све до повлачења САД из Вијетнама. За неке од нас, тај рат је био двосекли мач. Вијетнам нам је постао дом, некима и једини што су га икада имали. Заиста смо мислили да ће рат трајати вечно и да ћемо увек моћи да се вратимо у Вијетнам у неком својству, радећи или за војску или ЦИА, да ћемо моћи да утекнемо из САД. Никоме од нас се никада није допадало да живимо у САД, не допада нам се ни сад.

Зато смо били тужни када се рат завршио, Вијетнам нам је био уточиште од живота у моралном и интелектуалном вакуму каквим постадоше САД. Упркос чињеници да су борбе и болест однеле животе два милиона активних војника и ветерана, рат је многима од нас био једини дом.

Међутим, многи од нас бораца се никада нисмо слагали са програмом, никада нисмо веровали у рат, одбијали смо да касапимо цивиле кад нам се то нареди - а јесте се наређивало, као и садашњим америчким пилотима, што је јасно свакоме ма и са два грама мозга у глави.

Потребна је огромна морална флексибилност за превиђање лажног тероризма типа 11.09. и непрестаних ратова у којима гине на стотине хиљада цивила а воде се зарад ђубрета и корупције.

Где стижмо до оног другог проблема.

Када је Америка 2001. ушла у Авганистан, одмах је започела да од  авганистанских нарко-картела ствара савезнике - сада познате под називом Северна алијанса - што није било нарочито тешко, јер су ови већ деценијама сарађивали са ЦИА-ом. Америка их промовише по свету, ту чобанску мањину која је у Авганистан стигла из руских степа, да брутално и корупцијом влада паштунском већином. То вам је садашња авганистанска влада, а рат за независност још траје, мада је основни разлог - дрога. Америка је одАвганистана, државе скоро потпуно очишћене од дроге, направила највећи зависнички пакао и највећег на свету произвођача високорафинисаног хероина.

Америчка војска надгледа све аспекте овог "посла", али у тесној сарадњи са америчким Конгресом, који контролише глобално хероинско тржиште. Америка годинама прича бајке о талибанској нарко-мрежи, бајке сличне онима Дејвида Рамсфелда и Тима Расерта из 2001. године, када је амерички државни секретар Доналд Рамсфелд свет убеђивао да у Авганистану има на десетине подземних градова у којима су се обучавали терористи што су извели нападе 11.септембра, подземни градови од пет спратова, са све путевима и болницама и стотинама хиљада људи, свиме што је требало да оправда америчку инвазију на Авганистан.

Сада је 2016. Сједињене Америчке Државе још не открише ни трага од Рамсвелдових авганистанских терористичкихј светова. Али у америчкој војсци нико ни да писне, што нас наводи да се питамо колико Пентагон добија од посла с дрогом и како расподељује сав тај кеш. Да је плаћен то знамо, као што знамо и где су му отворени банковни рачуни: -  на Кајманским острвима их је отворио Мит Ромнијев "Бејн капитал" (Bain Capital) - и да се тим новцем финансирају фондације које новац перу преко приватних ловишта, изнајмљених "мерцедеса", слања дечице на Харвард и безбројних развратничких путовања у светске престонице греха.

То је стварни Пентагон. онај исти чије људство редовно иде у цркву и, са прсима прекривеним ордењем, преко медија пеца похвале неуке америчке јавности.

Суоснивач "Ветеранс тудеј"-а пуковник Дејвид Хекворт, најодликованији војник у последњих стотину година, учесник Другог светског рата и Корејског и Вијетнамског рата, једини је високи официр који се окренуо против таквог Пентагона. Аутор бестселера, Хекворт је све до краја живота разоткривао корумпираност Пентагона и саучесништво војске у гангстерају. Али Хекворт је био једини, нико други из војске још није прозборио, ни о дроги, ни о три билиона долара пореских обвезника које су покрале плаћеничке компаније, ни о мучењима, а  понајмање да војска за своје операције по свету одговара банкарима и дилерима дроге, који су је, још пре много година, купили као стоку, на кило.

Али овако можемо до у бескрај. Слабашно политичко вођство и добро финансиране групе које контролишу Вашингтон, уз банкстере, организовани криминал, посебне интересе и турско-израелсо-саудијску терористичку осовину, бацили су Америку на колена, спремном за потчињавање. С тим да је америчка војска чак податнија од Конгреса, њене напарфимисане принцезе одавно опслужују непријатеље Сједињених Америчких Држава.

А и чему даље говорити, где би нас реална анализа одвела. Истину нико не тражи. Истина, ако тако нешто уопште постоји, тако је мрачна, тако злокобна, да је, у поређењу с њом, блед чак и развратан живот светских "лидера".


New Eastern Outlook


Повезано: Military Times: Амерички војни команданти бесни због "унакажавања мисије" у Сирији


Аутор: Гордон Даф
Извор: Who Runs America’s Military, Surely Not Obama | New Eastern Outlook
Превод: Ћирилизовано

2 коментара:

  1. Хвала вам на овом а и другим вредним текстовима,свако добро Вам желим!!!

    ОдговориИзбриши

Пишите српски, ћирилицом!