Кога промовише Центар за промоцију науке?

У свом претходном сазиву Министарство, које је овај центар протежирало као своје омиљено чедо, истовремено је према научним институцијама гајило маћехински однос
Фото ЦПН


Ни ове као ни прошлих година српски научноистраживачки институти не учествују на Сајму књига у Београду. Њихова издања моћи ће да се виде (али не и да се купе) на великом штанду Центра за промоцију науке (ЦПН). Центар, коме је Законом о научноистраживачкој делатности донетим крајем 2015. године, припало ексклузивно право да буде својеврсна кровна институција научног издаваштва, основан је пре шест година с циљем ,,промоције и популаризације науке и технике, односно научно-технолошких резултата и достигнућа у земљи и свету”. Од настанка он је био присутан у јавности не само због свог рада, већ и због пратећих финансијских скандала, попут пројекта нове зграде Центра, чија је цена, с почетних 20 милиона, нарасла на 65 милиона евра. Иако здушно заговарана од бившег министра Вербића, од ове „инвестиције” се одустало.

У Центру је стално запослено 45 сарадника. Он се у мањој мери финансира из пројеката и сопствених прихода, а највише из скромног буџета за науку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, одакле за годину дана добија 90 милиона динара. Према подацима наведеним у финансијском плану ЦПН за 2016, овим средствима се покривају плате и хонорари (око 55 милиона динара), накнаде за управни одбор (око милион динара), комунални и режијски трошкови Центра (око 12 милиона динара), његових „научних клубова” у Београду (око девет милиона динара) и унутрашњости (око два милиона), као и конкурс за промоцију и популаризацију науке (седам милиона динара). За један државни научни институт са истим бројем запослених, од ресорног министарства се издваја отприлике упола мања сума. Док у научним институтима људске ресурсе већином чине доктори наука у научним звањима, с мањим бројем младих истраживача, према подацима са сајта ЦПН, међу запосленима у овој институцији доктора наука или магистара нема. Директор Центра и саветник бившег министра је, сагласно званичној биографији, „по професији популаризатор науке”, дипломирани сликар и бивши студент математике. Центар је тако једина институција издржавана из буџета за науку чији руководећи кадар нема никакве научне квалификације. Прописаним условима за стручно запослење у Центру то није ни потребно. Све што се тражи су: средња или висока стручна спрема, познавање рада на рачунару и познавање „једног светског језика”.

Институције основане ради популаризације и промоције науке постоје и у другим земљама. Оне немају статус центара, већ удружења или задужбина, а њихове активности усмерене су на ојачавање веза науке и привреде, умрежавање научних и образовних институција, подршку младим истраживачима, организацију научних скупова и дијалога од ширег друштвеног значаја. ЦПН, који се представља као ,,део стратешког програма развоја Србије као економије знања”, ове циљеве не остварује. Програмске активности ЦПН чине трибине, курсеви за „научне новинаре”, путовања „научног камиона” и програм „на кафи са научником”. Комерцијална делатност ЦПН састоји се од продаје слагалица, беџева, магнета и мајица са логоом Центра и натписом „наука је супер”. ЦПН издаје и продаје часопис „Елементи”, за који пишу запослени, а понекад и спољни сарадници који немају одређено поље интересовања. Уредник часописа тако пише о астрономији, генетици, атомској енергији, веронауци.

Иако у свом раду ЦПН упадљиво прескаче научне институте (и факултете), Сајам књига је можда и једино место где он то не може да избегне. Ипак, и овај догађај Центар је превасходно искористио за самопромоцију. У ЦПН-овом саопштењу медијима поводом Сајма, раду српских научних институција са више од 860 објављених наслова у овој години, посвећене су две реченице, док је целокупни преостали садржај дописа био хвалоспев годишњој књижној продукцији Центра, која не садржи оригиналне научне наслове, већ три преведена страна издања. Резултати домаћег научног издаваштва су тако гурнути на маргину, послуживши једино афирмацији ЦПН. ,,Кићење туђим перјем”, али сасвим у складу са Законом.

У свом претходном сазиву Министарство, које је овај центар протежирало као своје омиљено чедо, истовремено је према научним институцијама гајило маћехински однос, праћен лошим законским решењима, расписивањем незаконитог конкурса који је поништен, али и доношењем Правилника о звањима (без јавне расправе и мимо законске процедуре!), због чега је и покренута иницијатива за оцену његове уставности пред Уставним судом. Да постојећи Закон треба променити и систем уредити што пре, недвосмислени је став већине релевантних чинилаца (Заједнице института Србије, Синдиката научних радника и неформалног покрета научника). Иако није на врху листе приоритета, једно од питања које при томе треба поставити јесте и оно које се већ дуго може чути у научним круговима: ,,Коме и чему овакав Центар за промоцију науке служи?” Научној заједници, због које је између осталог и основан, свакако не.


Аутор: Александар Узелац, научни сарадник Историјског института
Извор: Политика онлајн


Александар Јовановић / Ћирилизовано: Млади историчар, који очигледно још живи у уверењу да је могуће бавити се историјом као науком, и наша (упркос свему) најугледнија новина су овиме објавили поштен и потребан чланак, праву слику петооктобарске слушчади Запада и њиховог односа према науци.

И све то зачинили визуелном илустрацијом "наука је СУПЕР"  - не сопствене производње, већ самог ЦПН-а, чиме је још више истакнут простаклук намесничке власти!

Стога се није чудити што директор ЦПН-а нема никаквих научних квалификација. А пропаганда, права пропаганда, захтева научни приступ. Да научног приступа пропаганди науке нема чак ни у огледалу ЦПН-а, веб-сајту "Елементаријум", (а не "Елементи", како га прекрсти Узелац), говори и то што је затрован прописаном "политичком коректношћу" - погледајте само чланке о клими - која не иде уз најстрожије могуће придржавање чињеница, какво захтева наука.

С друге стране, управо такав ЦПН и његово гласило испуњавају очекивања окупатора од окупираног и његове "одрживе" науке... Све по плану и у складу с "Агендом 21".


UN Agenda 21 Exposed in 5 Minutes


Коментари