"Брат" ракетних крстарица из "пројекта 1164" - "Москве" и "Варјага" - брод првог ранга "Маршал Устинов" враћа се после дугог ремонта на борбену службу у Северној флоти. Године на везу бродоградилишта "Звездочка" у Северодвинску нису биле узалудне – пред нама се појавио потпуно нови брод, опремљен моћном радио-електронском опремом.
"Маршал Устинов" је од 2011. године био пет дугих година на планском ремонту и помало су га заборавили - име крстарице се у штампи помињало ретко, само штуре вести о радовима. Изгледало је као да је брод за флоту изгубљен, да се чека да пропадне па да га исеку за отпад. Али не, преживео је! Још како је жив – испловио је на фабричко тестирање као нов, из "прошлог живота" можда је понео једино труп - и старо име.
И Дмитрија Устинова, чије име ракетна крстарица носи од 1986. године, многи су сигурно заборавили. За флоту, маршал је био "само" министар одбране, од 1976. до 1984. године. Његова страст су били тенкови и ракетне снаге, фаворизоване у припремама за могући рат са НАТО-ом.
Али ни морнарицу Устинов није заборавио - у том периоду у експлоатацију је улазило на десетине бродова. И крстарица "пројекта 1164", која је првобитно носила назив " Адмирал флоте Лобов", је изграђена када је Дмитриј био министар одбране. Тако да је крстарица с разлогом добила име по команданту "пешадинцу", а сами чланови посаде себе поносно зову "устиновцима".
У то време је почета изградња још три ракетне крстарице истог пројекта: "Варјаг", "Москва" и "Украјина". Прве две су понос руске Пацифичке и Црноморске флоте и достојно врше борбено дежурство у различитим областима. Несрећна је судбина "најмлађе" - "Украјине", која је припала „Неовисној“ при подели флоте.
Овај брод никада није запловио морем због недостатка средстава и сада у тишини рђа у доковима бродоградилишта Николајевск, постао је ... музеј, није јасно чега. Преговоре о руској куповини овог брода су почињали више пута, али увек - без успеха. У Кијеву тврдоглаво инсистирају на "само не москаљима", мада нема других купаца који би могли да крстарицу врате у живот.
"Маршал Устинов" је од првих дана ступања у северну флоту постао брод за пример у сваком погледу. Његов први командант, капетан 2. класе Владимиру Веригину, успео је да успостави ту добру поморску традицију коју настављају и садашњи "устиновци" – борбена моћ, увећање вештине и дисциплина посаде.
Теба ли рећи да је крстарица, која није "излазила" из дугих пловидби угланцана од крме до прамца, а на бакреним праговима се можеш огледати као у огледалу. Није случајно 1989. године, баш "Маршал Устинов" под пламенцем (пламенац је дугачка троугласта заставица која се веша на јарбол само кад је командант брода на њему - прим. прев.) тадашњег првог заменика команданта Северне флоте вицеадмирала Игора Касатонова био у посети Норфолку, поморској бази САД.
Узгред, адмирал Касатонов је био склон крстарицама "пројекта 1164" - "Атлант", а ценио их је због океанских пловних квалитета и ударне моћи оружја, које може ефикасно да се одупре површинском, подводном и ваздушном непријатељу. Није случајно Игор Владимирович, када је био командант Црноморске флоте, пламенац најрадије подизао на "Москви" - "брату близанцу" "Маршала Устинова".
Ракетна крстарица "Маршал Устинов", у годинама док је служила, није ишла само у пријатељске посете. Овај брод је испунио више од 370 борбених задатака са коришћењем ракетних, артиљеријских и противподморничких система. У походима је прешао скоро 150 хиљада наутичких миља (6 пута око Земље по екватору!), провео на отвореном мору 1089 дана.
У 1987-88 и 1989., крстарица је била на дужности у Медитеранском мору, као део совјетске поморске групе. Након планског ремонта 1997. године,"Маршал Устинов" је испловио у Атлантик, а затим дуже време био укључен у патролирање у Северном леденом океану око острва Шпицберген, обезбеђујући сигурност руских рибарских бродова у региону. Похода је било много.
Ако говоримо о модернизацији, која је урађена на броду током ремонта у "Звездици" ,треба да се осврнемо на његово наоружање. Основно је оно које се види из назива, ракетно. То су 16 лансирних рампи ПБРС (противбродски ракетни систем - прим. прев.) за ракете "базалт".
Ова ракета тежине 6 тона и брзине лета од 3077 км/ч, са делимичним оклопом, опремљена са моћном (500 кг) обично фугасно-кумулативном или нуклеарном (350 кг) бојевом главом је способна да уништи циљеве на даљини до 1,000 километара. Лет те противбродске ракете врши се сложеном путањом, а опремљена је са даљинским системом управљања и радио-електронским системом за противдејства средствима противавионске одбране нападнутог брода.
Крстарица носи на палуби 96 реактивних дубинских бомби (РБУ-6000) које уништавају торпеда и подморнице непријатеља на удаљености од 6 километара на дубинама до 500 метара (америчка подморница класе "Вирџинија" је у стању да зарони до 488 метара). 10 торпеда калибра 533 мм могу да униште циљеве на удаљености од 22 километара, идући ка њима под водом брзином од 100 км/ч.
ПВО-наоружање представља С-300Ф "форт" ("риф" је експортни назив - прим.прев.), који може да уништи ваздушне циљеве на хоризонталном растојању од 90 и вертикалном од 25 километара. Плус 6 противавионских топова 30 мм АК-630 са брзином паљбе од 6,000 граната у минути. Ваздушне циљеве могу уништавати и двоцевни топови 130 мм АК-130 са брзином од 90 граната у минути и даљином гађања од 24 километра. Успешно гађају и површинске циљеве. У наоружање крстарице је и хеликоптер Ка-27 (или његова модификација) за који је брод опремљен платформом на крми.
Током модернизације, на "Маршалу Устинову" су инсталирани нови радари. Крстарица је добила трокоординатни (3D) радар за рано упозорење "подберезовик" (вргањ - прим. прев.) и радар оптимизован за детекцију нисколетећих циљева "фрегат-М2М" са фазираном решетком. Модернизација је извршена на свим главним сиситемима радио-електронског наоружања крстарице, па и средствима РЕБ (за електронско ратовање), омогућавајући да брод буде невидљив за средства навођења противника.
Бродоградитељи "Звездице" су "Маршалу Устинову" заменили и целокупну унутрашњу опрему, све од каблова до гасних турбина, које крстарици омогућавају да достигне брзину од 32 чвора. Крстарица са посадом од око 500 људи има аутономију пловидбе 30 дана и може за то време да преплови више од 7,500 наутичких миља.
"Ово је потпуно нови брод", каже адмирал Владимира Комоједов. "Његово увођење у флоту после детаљне модернизације је дошло у право време. Ако узмемо у обзир да је са севера на задатак у Средоземно море отишла ударна група на челу са носачем "Адмиралом Кузњецовим" и тешком атомском ракетном крстарицом "Петар Велики", ракетна крстарица "Маршал Устинов" ће бити велико појачање осталим поморским снагама у том региону.
Мислим да је дошло време за такву модернизацију и ракетне крстарице "Москва", пре свега ПВО-ракетног система, а и гасне турбине треба заменити. Садашње искуство бродоградитеља дозвољава да се тај посао обави много брже."
"Маршал Устинов" се неће досађивати, у Северној флоти увек има посла. А како се очекује, крстарици у наредној години предстоји пловидба у Средоземно море - у оквиру ротације руске медитеранске поморске групе бродова. То је уобичајена пракса, да су бродови наше морнарице у борбеном дежурству у различитим деловима светског океана - где постоји државна потреба.
Аутор: Виктор Сокирко
Извор: Возвращение из небытия: зачем из «Маршала Устинова» сделали совершенно новый крейсер - Телеканал «Звезда»
Превод: мајор авијације у пензији Мирослав Младеновић, пилот / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!