Обе су биле задрте фашистичке државе 1941 - 1945 године. Независна држава Хрватска на челу са Антом Павелићем је успела да својим зверствима запрепасти чак и Немце. Прича о логору Јасеновац изазива чист ужас, тамо је убијено 1,2 милиона Срба, Јевреја, Рома и других нехрвата. На територији хрватске усташке државе био је логор смрти за децу, једини такве врсте на свету. Само је интервенција Католичке цркве сачувала хрватске ратне злоцинце (јер је међу командантима логора смрти било и десетак хрватских католичких свештеника). На насловној страни француског издања књиге Егона Бергера "Јасеновац" хрватски војници дворучном тестером секу главу српског мученика. О, не, то није прича из далеке историје, већ из 1992 - 1993 године, када су Хрвати током "побуне" против Југославије поново чинили зверства над Србима. Био сам тамо тих година, знам.
Војници Црвене армије и народ на окупираним деловима СССР-а су мађарске дивизије, пристигле у Совјетски Савез заједно са нацистима, сматрали живодерима. Народ је више волео Немце, јер је мађарска окупација била гора. Најтежа битка у историји Другог светског рата није била битка за Берлин, већ битка за Будимпешту. У чувеној песми која је постала народна су стихови: "И на грудима његовим је сијао / Орден за Будимпешту", Не без разлога. Орден за Будимпешту није било баш лако добити. Мађари, потомци Хуна, борили су се жестоко. Тринаест година касније, 1956. године, током устанка у Будимпешти, брутално су вешали наше војнике и официре на уличне лампе, и чинили неописиве окрутности, данас достојне још само Исламске државе.
И такве државе да буду у у Савету за људска права!?
Уједињене нације треба сравнити са земљом, да не смрде и да нас такве земље не уче људским правима.
Аутор: Едуард Лимонов
Извор: Венгрия и Хорватия в составе Совета по правам человека ООН - Эдуард Лимонов
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!