Беспилотне летелице "камиказе" све популарније у свету

Основне тенденције развоја патролних бомби


Једна од нових конструкција израелских стручњака – систем Harpy NG. Фотографија преузета са веб-сајта www.iai.co.il

Патролне бомбе – беспилотне летелице (БПЛ) које зову и "камиказе", полећу са земаљских, пловних или ваздушних носача и опремљене су уређајима за извиђање, надзор и бојевом главом која је интегрисана са трупом летелице и све су популарније у многим државама света.

За развијање патролних бомби има више разлога.

Брзоразвијајућа борбена дејства у данашњим сукобима значајно повећавају улогу система који би могли да доведу до смањења циклуса "откривање - уништење". Са патролним бомбама, овај проблем се решава комбинацијом функција извиђања, надзора и уништења. Осим тога, захваљујући наведеним особинама, оне су прецизније и селективније оружје од, на пример, артиљеријских система, што доводи до смањења случајних губитака код цивила.

Беспилотне летелице  "камиказе" су и по прецизности супериорније у односу на невођене бомбе. Такође, задатак остварују без ризика за посаду авиона - носиоца класичног бомбардерског наоружања.

Уопштено се може рећи да су патролне бомбе у извесној мери алтернатива за беспилотне летелице опремљене оружјем, јер представљају много једноставнији и јефтинији систем.

Као резултат тога, општепозната идеја патролних бомби у периоду после успешног развоја технологије микроелектронике, радио и опто-електронике је направила нови скок у развоју, развијајући се у различитим технолошки развијеним земљама света у велики број нових система са различитим техничким карактеристикама.

Израел

Вероватно један од првих система патролних бомби који се појавио на тржишту је израелски систем "харпи" (Harpy) концерна "Израел авиејшн индастриз (Israel Aviation Industries, а сада "Израел ерспејс индастриз, Israel Aerospace Industries - IAI), намењен за уништење непријатељске ПВО. Први лет је извршен 1989. године.

"Харпи" летелица има делта крило распона два метра и тежину на полетању од 125 кг. За погон је првобитно коришћен ротациони ванкел мотор УЕЛ АР731, а у носном делу летелице је смештена парчадно-фугасна бојева глава. Полетање - контејнерски лансер, уз помоћ механичког акцелератора. Максимално трајање лета - 3 часа.

ВВС Индије су у септембру 2009. године за 100 милиона долара купиле 10 модификованих система, које су назвали "хароп" (о њему у наставку). Тај систем се испоручује и Израелским одбрамбеним снагама, војскама Кине, Турске, Чилеа и Јужне Кореје. Модификована верзија система "харпи" је понуђена Великој Британији у оквиру програма ИФПА.

Током развоја пројекта "харпи" од 2001 до 2005, компанија ИАИ је произвела и БПЛ "хароп" (Harop). Прво јавно показивање"харопа" је било 2009. године на авио-изложби "Ер Индија" (Aero India). Концептуално, уређај је сличан свом претходнику, али је изграђен по шеми "патка", има другачији облик трупа и сложенији облик крила распона од 3 м. Поред радарске главе за самонавођење, опремљен је и електро-оптичким системом за надзор  у ротирајућој куполи произведње ИАИ "Тамам". Полетање ове БПЛ је из лансирног контејнера који се поставља на различите носаче.

Распон крила летелице је око 3 м, а полетна тежина - 135 кг. БПЛ је опремљена ротационим мотором којег покреће потисни пропелер. Саопштено је да летелица може да обавља задатке у трајању до шест часова у опсегу до 1.000 км. Поред Израела, систем је такође испоручен у Индију и Азербејџан. Прва борбена употреба ове БПЛ је била у оружаним сукобима 1-4. априла 2016. године у Нагорно-Карабаху.

Познато је да компанија ИАИ развија и лакшу верзију "харопа". Саопштили су да ће њене димензије бити пет пута мање. Много лакша бојева глава биће тежине око 3-4 кг. Трајање лета ће бити 2-3 сата. Могуће је да она постане родоначелник нове фамилије малих патролирајућих бомби.
Још једна израелска копанија - "Јувижн" (UVision) се специјализује за производњу БПЛ „камиказа“. Њихова линија производа нуди тренутно шест модела патролирајућих бомби типа "хиро" (Hero).

Три лакша система "хиро 30", "хиро 70" и "хиро 120" су системи блиског и малог радијуса. Направљени су са крстастим крилом и крстастим репом. Као погон, на свакој БПЛ се користи електромотор. Све верзије имају ниске акустичне и термалне демаскирајуће одразе.

Преносни тактички систем "хиро 30" има масу од 3 кг и бојеву главу тежине 0,5 кг. Максимално трајање лета - 30 минута на даљинама од 5 до 40 км. Сматра се да је њена основна намена дејство против непријатељске живе силе. Конструктори планирају да у будућности направе специјалну верзију система за америчке купце. "Хиро 70" са тежином на полетању од 7 кг и бојевом главом тежине 1,2 кг може дејстовати на даљинама до 40 км, патролирајући 45 минута. Може се користити против транспортних возила непријатеља. Трећи модел - "хиро 120" је тежине 12,5 кг и носи 3,5 килограма тешку бојеву главу која омогућава употребу ове БПЛ против различитих објеката и лако оклопљених возила. Домет јој је исти као и код  претходног модела, а трајање лета може је до 60 минута.

Још три од шест поменутих система компаније "Јувижн" имају повећане тактичко-техничке карактеристике и могу се класификовати као системи средње класе. За разлику од три млађа система исте линије, ови су "висококрилци". Реп је у облику крста. У свима њима се користе мотори са унутрашњим сагоревањем који раде на бензин.

Двадесет пет килограма тешка "хиро 250" може обављати летове у трајању до 3 часа, носећи у трупу борбени терет од 5 кг. Домет је 150 км. Тежи апарат "хиро 400" са тежином на полетању од 40 кг има дуже време лета у трајању од најмање 4 сата са истим дометом. Интегрисана бојева глава тежине 8 кг дозвољава употребу овог система против широког низа оперативних циљева, између осталог јединица, а посебно тенкова и других оклопних возила. На крају, да завршимо са другом тројком БПЛ из производње компаније "Јувижн" - летелицом "хиро 900". У овом тренутку, то је најтежа патролирајућа бомба у линији компаније. Њена полетна тежина је 97 кг, заједно са бојевом главом од 20 килограма. По подацима произвођача, БПЛ има трајање лета од 7 часова и оперативни домет до 250 километара, међутим, изгледа да су ти подаци мало оптимистични.

Још једна израелска компанија, "Аеронаутикс дифенс системс" (Aeronautics Defense Systems), позната по развоју БПЛ система, допунила је линију својих БПЛ патролном бомбом "орбитер 1К". Апарат је намењен за уништење различитих циљева у тактичкој дубини - живе силе, мобилних и стационарних циљева, међу њима и лако оклопљених.

Развој је заснован на БПЛ "орбитер 2", с којим има висок степен унификације. Летелица је направљен по шеми "летеће крило". Мотор покреће потисни пропелер. Домет је од 50 до 100 км. Корисни терет тежине 2,5 кг укључује опто-електронску / инфрацрвену камеру серије "контроп СТАМП" (Controp STAMP) и парчадно-фугасну бојеву главу, која "избацује специјалне куглице од волфрама". Систем има режим за прекидање задатка и повратак на почетно место.

САД

У САД постоји неколико пројеката патролних бомби, углавном мале класе. Тако, познати призвођач беспилотних система фирма "Ер вајронмент" (AeroVironment) нуди БПЛ-камиказу под називом "свичблејд" (Switchblade). Уређај је направљен са склапајућим тандем-крилом. Лансирање се врши из лансирне цеви. Укупна маса система је само 2,5 кг. Уређај може да лети до 10 минута на удаљености од 10 км од оператера. Овај систем је већ у арсеналу војске САД. Такође је било експеримената за процену могућности коришћења различитих носача за БПЛ, међу њима и авијационих и морских.

Патролним бомбама се бави и компанија "Локид Мартин" (Lockheed Martin). Тако је одсек за ракете компаније развио систем "терминатор" (Terminator). Првобитно је планирано да се апарат конструише у виду двоелисног средњеплана са равним крилима. Међутим,  компанија је 2015. године показала потпуно прерађен пројекат те БПЛ. Сада је то једномоторна летелица нискокрилац са репом у облику обрнутог латиничног слова V. Саопштено је да се у њеној производњи користи технологија 3Д штампе засноване на најлону. Полетање се врши из транспортног контејнера (концепција "терминатор-ин-тјуб" – ТИТ;  Terminator-in-Tube – TNT). У носном делу летелице је уграђен двоканални систем праћења. Саопштено је да систем може да користи различите бојеве главе, термобаричке и парчадне.

Компанија "Текстрон" (Textron), која такође ради на системима БПЛ, развила је патролну бомбу "бетл хок" (BattleHawk) са параболичним крилом распона од око 0,7 метара. То је лакопреносиви систем чија је укупна тежина заједно са стартним уређајем мања од 4,5 кг, што је решење које комбинује 40 мм парчадно-фугасну гранату компаније "Текстрон" и мини-БПЛ "маверик" (Maveric) компаније "Прајорија роботикс" (Prioria Robotics). Први пут је показана 2011. године. На трупу је инсталиран систем за надзор високе резолуције који дозвољава праћење покретних циљева и навођење. Полетање се врши помоћу лансирне цеви. Време лета је око 30 минута, а удаљеност - 5 км.

Европа

Међу земљама Западне Европе, можда је најбољи пример компаније МБДА (MBDA) , која је заједничко предузеће "БАЕ системс" (BAE Systems), "Ербас групе" (Airbus Group) и "Финмеканике" (Finmeccanica). Ту је, од касних 1990-их и за потребе Министарства одбране Велике Британије, развијана патролна бомба "фајер шедоу" (Fire Shadow). БПЛ тежине при полетању од око 200 кг полеће са земаљске платформе са катапултом или из лансирног контејнера. Крила су склапајућа и расклапају се у положај за летење приликом полетања. Према подацима компаније, уређај може да у задатој области патролира до 6 часова.

Први лет "фајер шедоу" апарата извршен у пролеће 2008. године потврдио је од његових конструктора тражене карактеристика. Као резултат, Министарство одбране Велике Британије је у јуну исте године потписало уговор са МБДА за даљи развој система. У 2012. години, група МБДА је најавила покретање масовне производње "фајер шедоу". Исте године је испоручена прва серија од 25 система, међутим, до борбене употребе, која је требало да се оствари у Авганистану, према извештајима, није дошло.

Поред овог пројекта, са прилично тешким БПЛ, МБДА такође нуди патролне бомбе засноване на мини-БПЛ са крилима на надувавање и електромотором. Апарат "тајГЕР" (Tactical Grenade Extended Range) је опремљен са две 40-мм гранате. Трајање лета и долет су изузетно мали - неколико минута и око 3 км.

У току је и одговарајући развој у Источној Европи. На пример, пољска компанија "ВБ електроникс" (WB Electronics) нуди патролну бомбу са модуларним корисним теретом под називом "вормејт" (Warmate). Она је први пут приказана јавности 2014. године. Мали апарат тежине на полетању од 4 кг са преклопним крилом полеће из специјалног контејнера. "Вормејт" може да се користи и против непријатељске живе силе, али и против лако оклопљених возила. На апарату се осим опто-електронског система осматрања пољске производње могу користити и кумулативне и парчадно-фугасне бојеве главе. Домет је 10 км, а максимално трајање лета, који се може обавити у аутоматском, полу-аутоматском или ручном режиму је 30 минута. Колико је познато, компанија је, осим пољским оружаним снагама, овај систем већ дала и Украјини. Према извештајима, "вормејт" је коришћен у борбама у Донбасу. Постоје планови за промоцију овог система на целом постсовјетском простору.

Занимљив је и развој у области патролних бомби у суседној Белорусији. На изложби "Армија 2016" је показан прототип овог апарата производње НПЦ "Беспилотни авиациони системи и технологије" (НПЦ «Беспилотные авиационные комплексы и технологии» ), који би требало да се користи на БПЛ "буревјесњик" (Буревестник), по један на сваком крилу. Ова патролна бомба је тешка 26 кг заједно са бојевом главом тежине 10 килограма. Као што је саопштено, при старту са носача на висини од 3,5 км даљина, опсег дејства ће бити не мањи од 36 км.

Потражња у свету

Патролне бомбе су тренутно један од најперспективнијих праваца у развоју беспилотних авиационих система. Оне су изузетно погодне за задатке који захтевају брзу акцију у променљивим борбеним условима. Очекује се даљи напредак у развоју патролних бомби компанија из великог броја технолошки развијених земаља у свету које развијају сличне системе. Негде се ради уз финансијску подршку војног руководстава државе, а негде - на сопствену иницијативу и сопственим средствима. Ипак, до сада остварени развој технологије БПЛ нам даје за право да претпоставимо да тај тренд има добре перспективе и да ће показати даљи раст.
Независимая газета

Аутор: Денис Федутинов, стручњак за беспилотне авиационе системе
Извор: "Дроны-камикадзе" приобретают популярность в мире / Вооружения / Независимая газета
Превод: Мајор авијације у пензији Мирослав Младеновић, пилот / Ћирилизовано
Приређено на
MX Linux | MX Community

Коментари

  1. ја некако на то гледам са оне друге стране:
    - .. хоће ли се скоро одселити роде?

    ОдговориИзбриши

Постави коментар