Аутор: Виктор Николајевич Литовкин ( |
Аналитичар Виктор Литовкин о "жељи Русије да окупира Литванију"
Позвали су ме с једне, међу елитом главног града, популарне радио станице:
"Викторе, Литванија је издала упутство за становништво у којем се описује шта грађани треба да раде када земљу окупира руска војска. Како коментаришете овај догађај?
"Да ли се у том упутству спомињу пелене?", запитах девојку.
"Не, ни речи."
"Онда препоручујем допуну упутства – да се становништву Литваније обезбеде пелене. Можете мислити шта би се десило када би, у свеопштој хистерији од бескрајног чекања на руску инвазију, неко од литванског руководства угледао да су се на граници изнебуха појавили 'љубазни људи'."
Сјајно, колеге, врло елегантно, чак је, рекао бих, на деликатан начин пренешен и мој сарказам.
Наравно, неки од читаоца "Известје" и радио слушалаца су ме оптужили за претерану и непримерену грубост према руководству суседне државе. па чак и за лакомисленост. Али реците ми, молићу лепо, како озбиљно коментарисати идиотизам што нам већ досади – "наратив" о спремности и жељи Русије да окупира Литванију? Много пута сам тражио од својих балтичких колега, па чак и тамошњих политичара: објасните, за Бога милога, зашто би Русија напала Литванију и окупирала је, шта смо ми то тамо превидели или загубили? Нико није могао да ми пружи јасан и смислен одговор. А познато позивање на "анексију Крима" само нервира, ништа заједничко нема ситуација у Литванији са недавном ситуацијом на Кримском полуострву, нити ће имати. У Литванији није било база руске морнарице и НАТО неће хтети да, као на Криму, на јужној мекој тачки наше земље руске морнаре замени својима.
И кад смо већ код НАТО-а. Чудно је што Јуозас Олекас, министар одбране Литваније, државе чланице Алијансе, који је јавности и медијима представио приручник од 75 страница упутстава за "преживљавања под окупацијом", ни најмање не верује у солидарну заштиту држава и армија Алијансе. Вероватно је свестан да се ни САД, ни Немачка, ни Француска и Велика Британија неће до краја завадити са ракетно-нуклеарном велесилом Русијом због неке тамо Литваније. Можда ће залелекати, и у Савету безбедности УН, можда ће увести још санкција које ионако не дају резултате и ...то је све. На рат са Москвом због Виљнуса се неће одлучити. Зна то и литвански министар одбране, јер како другачије објаснити његову препоруку грађанима своје републике да "у знак отпора окупационим властима вежу црне траке жалости на руке, ступе у генерални штрајк, не поштују полицијски час, бојкотују састанке колаборациониста са становницима"? Ни речи о интервенцији НАТО савезника у одбрани Литваније и избацивању окупатора из земље, само порука: сами ћемо се изборити – црним тракама и штрајковима.
Одакле министар извуче такве савете? Из искуства окупације Авганистана и Ирака од НАТО снага на челу са САД? Литванске јединице су, сетите се, активно учествовале у тим агресијама против суверених држава. Никада нећу заборавити како ми је командант литванских оружаних снага генерал-мајор Валдас Туткус рекао, када се као мајор у јединици совјетских падобранаца борио у Авганистану против муџахедина, да не зна зашто то чини. А данас зна - његови подређени у Авганистану штите слободу и демократију? Питао бих генерала: па, где је та слобода и демократија за Авганистан на натоовско-литвански начин?
Али не, нећу се ругати примитивној западњачкој демагогији и њеним шаблонима. Нешто ми је друго нејасно и, по свему судећи, не само мени. Зашто су на литванском тлу, па и на аеродрому Зокнај испод Шјауљаја, размештени на сталном борбеном дежурству борбени авиони F-16 и "јурофајтер тајфун" (Eurofighter Typhoon) неких земаља НАТО-а, који могу да на циљеве испоруче америчке нуклеарни бомбе стациониране у Европи? Зашто су дислоцирани у Литванију? Због, како пишу немачки медији, "застрашивања Русије", исто као механизовани пешадијски батаљон Бундесвера који има хиљаду војника са стотинама тенкова "леопард 2"? Али у Виљнусу нису сигурни да ће сва та војска са тешким тенковским бригадама, које ће се појавити у Пољској, и механизовани пешадијски батаљони у Летонији, Естонији и поново Пољској бити у стању да одбране Литванију од руске инвазије. Зар је само хорор причама налик онима из упутства о преживљавању током руске окупације могуће убедити литванског грађанина да је сигуран и заштићен од спољне агресије и да се новац пореских обвезника троши мудро и ефикасно?
И на крају, али не по значају већ по месту. Становништво Литванија је нагло опало у последњих неколико година. Са 3,000,053 у 2011. години на 2,850,000 на дан 1. јануара, 2016. Локални политичари и демографи овај процес називају депопулацијом. Литванију већином напуштају, у потрази за послом и бољим животом у страној земљи, млади узраста од 19 до 22 година. Професор Лиудас Труска са Одсека за историју Универзитета у Виљнусу каже да садашња емиграција више личи на евакуацију. По социолошким анкетама, 20% становништва намерава да се исели, а међу њима је 56% младих. Успоравању тог процеса неће помоћи ни покрет "Останите у Литванији!" на челу с председницом Даљом Грибаускајте. А онда још хорор упутство "како преживети руску окупације". Хтео не хтео, ко да не бежи из тог ужаса.
И ја нерадо, али ћу рећи да Виљнус грдно греши. Недостатак здравог разума и немогућност контроле - политичке, економске, демографске, информативно-пропагандне, а посебно војне, а не "љубазни људи" - све снажније окупирају Литванију. Русија у томе нема никакву улогу.
Известия |
Аутор: Пуковник у пензији Виктор Литовкин, војни аналитичар ТАСС-а
Извор: Кому нужен идиотизм? - Известия
Кога брига за разумна објашњења?
ОдговориИзбриши