Ћирилично иницијално писмо ПАЛИЛУЛА (Дарко Новаковић) |
Да ли би се наши привредно-економски и медијски стручњаци изненадили када би им неко рекао да бар пола Србије не разуме значење десетина англо-америчких термина које су они увезли у српски језик? О једном од њих, Doing business list, на пример, слушамо и читамо већ данима. Да ли би било умесно предложити медијима и националним економско-развојним (пара)државним организацијама, које су нас известиле о побољшаном положају наше државе на поменутој листи, да се овај термин преведе на српски и пише ћирилицом? Било би вероватно непримерено подсетити их да овај термин, иако је властито име, ипак може да добије свој српски пар (као што смо нпр. WHO превели са СЗО). Да ли је ико толико дрзак да дотичним медијима и организацијама (неке себе називају алијансама) каже да не би било лоше да израде и ћириличке верзије својих веб-сајтова, јер послују у земљи Србији, где народ говори српски и пише ћирилицом?
Да ли је ико толико несмотрен да им каже да се у српски преузимају само објективно потребни англицизми, те да енглески и англосрпски којим нас нештедимице засипају нису одраз статусног и струковног угледа, већ уточиште за полуобразоване људе? Да ли би неко смео да им дошапне да сем привреде, економије, политике и медија постоји још нешто исто толико битно (за многе још и битније) – а то су језик и писмо, који се не могу писати и користити по личној жељи и нахођењу – поготово у области јавне употребе, када речи из струковних терминологија постају чести гости опште лексике? Коначно, можемо ли их све најљубазније замолити да се посаветују са језичким стручњацима око нових речи које улазе у наш језик? Наравно, ако уз унапређивање српске привреде и медија нађу бар мало времена за тричарије као што су јасноћа и разумљивост у комуникацији, очување језика (струке) и ћириличког писма, те уважавање молбе Одбора за стандардизацију српског језика да се без разлога не преузимају стране речи, већ да се творе наше кад год је то могуће.
"Уколико се и даље под окриљем интернационализације не одустаје од искључивог преузимања речи из енглеског језика у српски, онда је потребно избацити српски и ћирилицу из употребе..."
Није цео проблем у томе што је поменути термин Doing business list преузет из енглеског језика (листом пренет у нашим медијима као сирови или као очигледни англицизам − Doing business list и Duing biznis lista) – он је неразумљив, непрозиран и неумесно је писати га ћирилицом. Прозирност овога термина је само привидна – обличка (ко још данас није чуо за речи doing, business и list), али не и значењска (заједно, као термин, ове три речи означавају посебну врсту листе са посебним освртом на услове пословања у посебном окружењу). Наиме, на истоименом веб-сајту стоји да је у питању листа земаља састављена на основу једноставности, односно лакоће пословања у свакој од њих. Та једноставност, односно лакоћа пословања заснована је на извештају Светске банке који говори о томе колико је једноставно пословати у одређеној земљи када се оснива предузеће, односно колико треба времена да се добије грађевинска дозвола, колико треба времена да се добије прикључак за струју, колико кошта да се изгради магацин или производни погон и слично. Дакле, ми у суштини говоримо о Листи лакоће пословања, односно Листи једноставности пословања. Поред тога што су ови преведени термини трочлани као и изворни термин, њихова предност над англицизмом јесте што су они прозирнији, разумљивији и можемо их писати ћирилицом. Такође, од њих је могуће творити и акрониме, па српској понуди неологизама можемо додати и ЛИЛАП (Листа лакоће пословања), ЛИЈЕП (Листа једноставности пословања), али и акронимско-именички облик ЛАП листа (ЛАП – лакоћа пословања), који је додатно памтљив и уверљив због своје алитеративности.
Уколико се и даље под окриљем интернационализације (читај: англизације) терминологије не одустаје од искључивог преузимања речи из енглеског језика у српски (Doing business је овде само један пример за ову појаву), онда је потребно избацити српски и ћирилицу из употребе јер представљају непожељан синонимски терминолошки терет за англицизме. Споразумевајмо се лепо на енглеском, односно на англосрпском. Немојмо, дакле, више питати какви су услови пословања у земљи, већ: „Како се дуингује бизнис?“ Још ако одговоримо „Екстра!“ (пише се, наравно „Еxtra!“), одлично ћемо се уклопити у данашње жаргонизовано англосрпско стручно општење, али и нечињење да се описано стање поправи.
Аутор: Др Александар Вулетић, доцент на Универзитету Унион – Никола Тесла
Извор: Политика
Приређено на
BunsenLabs Linux |
одо ја у сервис да вашам кару
ОдговориИзбриши(србглиш)