"Заборавите на оклопна возила, беспилотни „предатор“, па чак и М-16. Најефикасније оружје савременог ратовања је бетон." - The Most Effective Weapon on the Modern Battlefield is Concrete - Modern War Institute
До овог закључка је дошао бивши инструктор америчке војске мајор Џон Спенсер, сада ангажован на теоријском истраживању у Војној академији САД, познатијој као Вест Поинт.
У есеју "Најефикасније оружје данашњег ратишта је бетон" - The Most Effective Weapon on the Modern Battlefield is Concrete - Modern War Institute, објављеном на сајту Вест Поинтовог Института за савремено ратовање, Спенсер тврди да су бетонске баријере које се користе данас у Ираку и Авганистану за безбедност америчких војника који су учествовали и учествују у тим сукобима учиниле више него било која друга техника, па и најсложенија.
"Многи војници стационирани у Ираку су постали стручњаци за бетонске ограде током своје тамошње прекоманде. Ниједно друго оружје или техника нису толико допринели остварењу стратешких циљева - обезбеђења сигурности, заштите цивила, успостављања стабилности и елиминације терористичких претњи. "
Џон Спенсер каже да никако није очекивао, када је служио у Ираку 2008. године, да ће постати стручњак за бетон. Ипак, на крају службе, био је у стању да тачно каже колика је тежина сваке баријере, колико кошта и какав кран је потребан за њено постављање.
Минијатурних баријера које се примењују при контроли саобраћаја и оних огромних које омогућавају заклон од ракета и граната у Багдаду је постављено на хиљаде. Сваки тип је назван по некој држави: двотонска препрека висине једног метра је названа "Џерси", зид висине два метра тежине три и по тоне - "Колорадо", а зид готово исте висине, али дупло дебљих зидова има назив "Тексас".
Постављање бетонских ограда је био једини адекватан одговор који је америчка армија била у стању да смисли за масовну употребу експлозивних направа кућне израде од стране терориста. На пример, све основне магистрале покојима се кретала америчка техника су са обе стране ограђене чврстом оградом од трометарских бетонских плоча.
Међутим, таква интезивна употреба бетонских баријера је скупа. Цена типичне баријере је око 600 долара, па су само у два америчка рата, у Ираку и Авганистану, на њих потрошене милијарде.
Џон Спенсер зато препоручује да америчка војска у планирању борбених дејстава у урбаним срединама одмах укључује издатке за бетонске баријере. Поред тога, треба повести рачуна да на располагању буде довољан број грађевинских машина и да о одговарајућим упутствима за војнике.
Дакле, сва "најбоља на свету" америчка војна техника, па и тенкови "абрамс" најновијих верзија, извиђачке беспилотне летелице и радарски слабо уочљиви ловци, мање значе од баналних бетонских ограда, сличних онима које су користили Британци још у Бурским ратовима на размеђи 19. и 20. века.
Аутор: Грегориј Романович Аждањин
Извор: К черту Abrams и Stels. Бетон становится главным оружием США
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Приређено на
 |
| Image credit: Sgt. Aaron Leblanc, US Army |
До овог закључка је дошао бивши инструктор америчке војске мајор Џон Спенсер, сада ангажован на теоријском истраживању у Војној академији САД, познатијој као Вест Поинт.
У есеју "Најефикасније оружје данашњег ратишта је бетон" - The Most Effective Weapon on the Modern Battlefield is Concrete - Modern War Institute, објављеном на сајту Вест Поинтовог Института за савремено ратовање, Спенсер тврди да су бетонске баријере које се користе данас у Ираку и Авганистану за безбедност америчких војника који су учествовали и учествују у тим сукобима учиниле више него било која друга техника, па и најсложенија.
"Многи војници стационирани у Ираку су постали стручњаци за бетонске ограде током своје тамошње прекоманде. Ниједно друго оружје или техника нису толико допринели остварењу стратешких циљева - обезбеђења сигурности, заштите цивила, успостављања стабилности и елиминације терористичких претњи. "
Џон Спенсер каже да никако није очекивао, када је служио у Ираку 2008. године, да ће постати стручњак за бетон. Ипак, на крају службе, био је у стању да тачно каже колика је тежина сваке баријере, колико кошта и какав кран је потребан за њено постављање.
Минијатурних баријера које се примењују при контроли саобраћаја и оних огромних које омогућавају заклон од ракета и граната у Багдаду је постављено на хиљаде. Сваки тип је назван по некој држави: двотонска препрека висине једног метра је названа "Џерси", зид висине два метра тежине три и по тоне - "Колорадо", а зид готово исте висине, али дупло дебљих зидова има назив "Тексас".
Постављање бетонских ограда је био једини адекватан одговор који је америчка армија била у стању да смисли за масовну употребу експлозивних направа кућне израде од стране терориста. На пример, све основне магистрале покојима се кретала америчка техника су са обе стране ограђене чврстом оградом од трометарских бетонских плоча.
 |
| Image credit: Spc. Kiyoshi Freeman, US Army |
Међутим, таква интезивна употреба бетонских баријера је скупа. Цена типичне баријере је око 600 долара, па су само у два америчка рата, у Ираку и Авганистану, на њих потрошене милијарде.
Џон Спенсер зато препоручује да америчка војска у планирању борбених дејстава у урбаним срединама одмах укључује издатке за бетонске баријере. Поред тога, треба повести рачуна да на располагању буде довољан број грађевинских машина и да о одговарајућим упутствима за војнике.
 |
| Image credit: Spc. Kiyoshi Freeman, US Army |
Дакле, сва "најбоља на свету" америчка војна техника, па и тенкови "абрамс" најновијих верзија, извиђачке беспилотне летелице и радарски слабо уочљиви ловци, мање значе од баналних бетонских ограда, сличних онима које су користили Британци још у Бурским ратовима на размеђи 19. и 20. века.
Аутор: Грегориј Романович Аждањин
Извор: К черту Abrams и Stels. Бетон становится главным оружием США
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Приређено на
 |
| MX Linux | MX Community |
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!