Нови борбени железнички ракетни систем "баргузин" (баргузи́н — јак источни ветар који дува у средњем делу Бајкала - прим. прев.) припрема се за завршну фазу тестирања. После успешног завршетка, БЖРС ће ући у руску армију и бити на борбеном дежурству. Открити воз са ракетом на широким пространствима Русије ће вероватном непријатељу бити скоро немогуће. У његовој основи је велико искуство у развоју сличних система и најновијим технолошким решењима.
Неко је пожурио да објави вест о успешном тестирању БЖРС "баргузина" (рус. Боевой Железнодорожный Ракетный Комплекс БЖРК - борбени железнички ракетни систем - БЖРС - прим. прев.). Примарни извор је био сајт Андреја Караулова "Тренутак истине", и онда, иако није било доказа, вест се раширила на многим сајтовима. Затим је "Интерфакс" својим каналима контактирао Министарство одбране, и открио да, иако су тестови планирани за ову годину, није било лансирања. Ипак, до краја године је остало два месеца.
"Неопходно је да се потврди изводљивост "минобацачког" лансирања новог производа и његовог каснијег одвајања ракете од воза, где се налазе људи и процесна опреме, а затим се стартује маршевски мотор МБР." (рус. Межконтинентальная баллистическая ракета - интерконтинентална балистичка ракета - прим. прев.)
Иако су новинари мало пожурили, развој је у пуном замаху, па можемо анализирати "баргузин" већ сада.
Неопходно је да се укратко сетимо његовог претходника - БЖРС 15П961 "моладјец" (рус. молодец момак, јуначина прим. прев):
Добар видео, али "конац дело краси":испоставило се да је систем "служио око 20 година и да је по истеку гарантног рока повучен из употребе". Да, први ракетни пук са ПТ-23УТТХ је ушао у наоружање још октобра 1987. године, али зашто нису произвели нове возове, већ чекали истек гаранције? Чак и после истека гаранције могли се урадити профилактика/модернизација, као што је урађено с ракетама.
Авај, од 12 ракетних возова, два су претворена у музејске експонате (који се налазе у Техничком музеју "АвтоВАЗ" и Музеју железничке опреме на Варшавској железничкој станици у Санкт Петербургу), а остали су уништени, не гледајући на повлачење Русије из споразума СТАРТ-2 у 2002. години .
"Моладјец" (према НАТО класификацији - "скалпел") се није допадао Вашингтону: стратешке нуклеарне ракете се возе железницом па их сад ти нађи. А и ако их нађеш – покушај да спречиш лансирање. Године 1991. је извршен експеримент: недалеко од "моладјеца" су наслагали гомилу противтенковских мина, некада довезених из Немачке, око 20 метара високу и активирали. Снага експлозије је била око мегатоне а резултат је био кратер пречника 80 метара и дубине од 10 метара - и одмах након експлозије ракета је лансирана на уобичајени начин.
Међутим, било би нетачно поједноставити разлоге и поистоветити их са жељом да се задовољи Вашингтон. Да, јесте тешко праћење БЖРС-а изазвало жељу да их се уништи "преко договора" - у САД су већ тада били познати проблеми са савременим ИКБР, и уопште са војним пројектима. На пример, аналог "моладјецу", Пентагон није био у стању да развије (пројекти « Peacekeeper Rail Garrison» и «Midgetman»), али, исто као Кинези, и данас нешто раде у потаји.
Али проблем је и у томе што су ракете 15ЗХ61 које је користио "моладјец" производили у павлоградској фабрици механике (ПО "Јужмаш"), која је после распада Совјетског Савеза остала на територији Украјине, где данас пропада. Имајући у виду Мајдан, јасно је да би било крајње наивно поуздати се у украјинског добављача.
Поред тога, "моладјец" је имао и своје мане - на пример, упадљивост, јер су, због тежине ракета, воз вукле три локомотиве а вагони са лансерима су имали додатне осовине, тако да би било тешко помешати са конвенционалним вагоном хладњачом. Застарела је наравно, и навигациона опрема.
Стога је одлучено да се не покушава с обновом пројекта "моладјец", већ одмах крене у развој савремене верзије - "баргузин":
Саопштено је да је по плану у 2016. години требало само оформити документацију, али, као што знате, ускоро ће почети тестирање система лансирања. Све је логично: специфичности су већ тестиране на "моладјецу": механизам уклањања електричних водова и минобацачки старт, скретање издувних гасова у страну на старту.
При том ће нови ракетни воз постати непрепознатљив јер користи РС-24 "јарс" ракете. Иако имају само четири бојеве главе, а 15ЗХ61 их је имао десет, "баргузин" не носи три пројектила, већ два пута више. Наравно, и даље добијамо 24 према 30.
Међутим, не смемо заборавити да је "јарс" савременија ракета, као и да има много веће могућности пробијања противракетне одбране. При том је тежина ракете готово упола мања и тежина вагона се може упоредити са конвенционалним. Према томе, споља савршена „маскировка“, а воз могу да вуку две локомотиве. Модернизован је и навигациони систем: више није потребно унапред прецизирати координате циљева, оне се могу оперативно мењати.
Током дана, овај мобилни систем може прећи до 1,000 км, возећи по било којој железничкој линији Русије, не разликујући се од обичне композиције са вагонима хладњачама, све до "нултог часа". Време "аутономије“ - месец дана.
Зашто су САД толико инсистирале на уништењу "моладјеца", а сада исказују крајње незадовољство због "баргузина"? Све је у доктрини рата: ако је руска увек одбрамбена (мада, наравно, не смемо заборавити да, у неким случајевима, одбрана може да буде превентивни нуклеарни удар), америчка војна доктрина је увек нападачка. Иако Пентагон по питању нуклеарног оружја стоји све горе и горе, и утицајне земље не одобравају његову употребу, а да не говоримо о повратном нуклеарном удару, концепт "брзог глобалног удара» (Prompt Global Strike, PGS) обезбеђује масовни глобални удар ненуклеарном силом.
Могуће је "разоружање": ненуклеарним али јаким експлозијама уништити одређене војне и цивилне циљева, тако да се резултат не разликује од оног после употребе нуклеарног оружја, осим по одсуству радиоактивности. И треба истаћи глобалну природа таквог напада - биће уништени и индустријски центри, а не само војни циљеви. Добар пример из прошлости: америчко и британско бомбардовање Дрездена - без икаквог војног значаја - с циљем застрашивања (као и коришћење атомске бомбе у Хирошими и Нагасакију, касније).
 |
| © Фото: предоставлено пресс-службой РВСН Боевой железнодорожный ракетный комплекс |
За такву нападачку стратегију "ракетни возови" су одличан "противотров", јер се не могу уништити прецизним ударом, а као одговор на агресију полетеће "јарси" и, наравно, погодити. Предвиђено је да до 2020. године у наоружање уђе пет пукова БЖРС "баргузин", односно, 120 бојевих глава.
Али треба рећи да БЖРС није неко супер-оружје, ако Вашингтон наједном полуди и испали плотун по Русији. јасно, такав плотун би био масиван и, сходно томе, као одговор, русија би лансирала ракете са нуклеарним бојевим главама - не само са возова. Настао би тотални нуклеарни рат, започет с ненуклеарним пројектилима, при чему је вероватноћа уништења непријатеља у САД гарантовано мања од њихове, па би смо морали да употребимо нуклеарно наоружање. Према томе, "брзи глобални удар" против Русије и даље "не ради", али се може применити на мању земљу. Да ли ће и такве земље научити да праве ракетни воз? Русија даје лош пример: агресору нема спаса.
 |
| Народный общественно-политический журнал Politrussia / Подписывайтесь на наш канал в Telegram |
Аутор: Андреј Борцов
Извор: Ракетные поезда России выходят с запасного пути
Превод: Мајор авијације у пензији Мирослав Младеновић, пилот / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!