Едуард Лимонов: Liuba ... и Путин

Еј, страни новинар није курта-мурта, већ неко!

Страни новинар обично у Москву долази на неколико дана, са задатком да напише збирни извештај на потпуно бесмислену тему, до какве ми Руси никада не би могли да добацимо. Али зато знамо да ће у оквиру чудне теме обавезно бити обрађен Путин. Биће тамо "Путин и колхози", "Путин и купус", "Путин и Навални" или, у најбољем случају, "Путин и Дугин".

Фигаро овде, Фигаро тамо, браво-брависимо, једном речју, ко о чему, страни новинар о Путину.

Пут новинару плаћа богати часопис за интелектуалце, на чијем челу је неколико истрошених људи, старина које су познавале и самог Сартра, или радиле са Кисинџером, или "бивши" из Регановоог тима...

Пошто је часопис богат, новинар одседа у "Метрополу" или "Националу", има преводиоца и аутомобил са возачем.

Приде, Љубу. Liuba! Сваки страни новинар код куће има добру пријатељицу, сарадницу, читачицу руских рукописа издавачима, по правилу - стручњака за Русију и руске послове. Њу нико не именује, именује се Liuba сама. Обично је то плавуша четрдесетих година, давно отишла и удаtа за странца, али се после развела од мужа, држављанина земље из које је новинар дошао у Москву.

Страни новинар у Москву стиже са двадесетак телефонских бројева Liubinih познаника, обично интелектуалаца, либерала, и још понеког, пошто сви они говоре стране језике, а и како би могло другачије.

Рус се према страном новинару углавном односи к'о према стерилисаној мачки.

У стара добра времена, страни новинар је имао зубе жуте од никотина и перут на јакни. Али сада вас, у време борбе против пушења и Head and shoulders-а, из његових уста гледају равни имплантати или, са лица млађих, претенциозна веласкез-брада.

Препоручујем да пре посете страног новинара са зидова и столова уклоните све фотографије, за сваки случај, јер ће их страно новинарско тело обавезно забележити професионалним фотоапаратом са механизмом за увлачење објектива, и усликано послати часопису, све са громким натписом типа "руски националистички писац, окружен пријатељима-нацистима", макар то била невина фотографија са пријатељима из кулинарске школе.

Гарантујем вам да ћете за два сата интервјуа у сваком питању чути "Путин", али ћете се изнервирати тек када е-поштом добијете чланак, у коме о вама има само два редка и име испод фотографије са пријатељима кулинарима.

Осталих шест страница текста је посвећено паметницама - Liubinim контактима и њиховом мишљењу о Путину, и жени преводиоцу Страног новинара у Москви: "На-та-ли! На-та-ли!"

Али последњих пар година нешто се променило.

Из Велике Британије све чешће долазе новинари са вехабијским брадама и блискоисточно/пакистанским именима.

Из Немачке, по изгледу би се рекло, Туркиње. Жене широких бокова и зифт црне косе.

Из Француске ми дође новинар - црнац.

Једну безобразну немачку новинарку отерах.

И америчко шпијунче.


Аутор: Едуард Лимонов
Извор: Liuba... и Путин - Эдуард Лимонов
Превод: Мирослав Младеновић / Ћирилизовано
Приређено на
BunsenLabs Linux


Коментари