Владимир Сучан: О губитку Ту-154 код Сочија и реакцији Кремља

Вероватноћа да је руски Ту-154 оборила експлозија изазвана људском руком, тј. терористички акт, прилично је висока - авион је пао после слетања у Сочи и само 1,3 километар од обале. Ако је заиста у питању терористички чин, онда су у њега умешани терористи или специјалци који су тачно знали какав авион и кога су узели на нишан. Другим речима, ако је у питању терористички напад, то подразумева и захтева професионалну обавештајну операцију и приступ информацијама из Министарства одбране Руске Федерације. Терористи - још једном, ако је Ту-154 заиста оборен у терористичком нападу - су морали да имају и план и информације у реалном времену о лету авиона, распореду лета, рути и слетањима. Сигурност лета је највероватније налагала посебне заштитне мере, али су оне пробијене. У овом случају, нападом који је захтевао обавештајне податке, неколико тимова и веома ефикасну комуникацију.

Досадашње "хендловање" трагедије с падом Ту-154 код Сочија се одвија по сценарију виђеном код пада руског туристичког чартер-авиона изнад Синаја. Кривица је одмах бачена на пилота (што није било фер ни према пилоту, нит је тако исказано поштовања према изгинулој посади), затим на слабо одржавање авиона - а што је бесмислица и у овом случају, јер још нису пронађени сви делови авиона, да не говоримо да још нема "црне кутије" и да технички аспект истраге још није ни почео. С друге стране, постоји бар један видео снимак нечега налик експлозији на истом месту где је дошло до пада Ту-154. Стога је терористички напад, као и код руског туристичког авиона изнад Синаја, највероватнија могућност. Међутим, Москва покушава да је минимизује - што подсећа на смрт Ислама Каримова, који јесте био умро, али су узбекистанске власти његову смрт "хендловале" као државну тајну све док нису докучиле шта ће и како ће. И у случају обарања руског авиона изнад Синаја, Москва је последња то назвала терористичким нападом.

Зашто се тако ради? Један од могућих разлога је уверење Кремља да је почетно минимизовање или чак негирање могућности да је у питању терористички напад корисније у управљању јавним мнењем, перцепцијом јавности. Москва веома пази на реакције јавности и критике својих потеза у Сирији. Из истог је разлога, због јавности, одсецање главе малој девојчици, што је починила "дадиља" - фанатични присталица Исламске државе, проглашено психичким сломом поремећеног лица, а не тероризмом.

Други, али очигледан, разлог је то што Кремљ не зна како да реагује. Кремљ није дао ефикасан одговор ни када је Ратно ваздухопловство Турске оборило Су-25: ефикасним одговором се не може сматрати привремена забрана турског поврћа, још мање недавне Путинова сугестија да иза тога стоји Исламска држава и да напад није наредила турска влада. Слично се десило и са обарањем авиона изнад Синаја - туристичке посете Египту су привремено ограничене, али су терористичке организације за које се верује да су одговорне за тај терористички напад а имају везе са Катаром некако измакле радару Кремља, баш као што се десило и са организаторима масакра проруских демонстраната у Одеси 2. маја 2014.године. Мада се та два случаја у нечему и разликују: годину дана пошто су катарски штићеници оборили руски туристички авион, Кремљ одабра Катар као актера у "приватизацији" 20% "Росњефта", приватизацији у којој је нови сувласник у ствари сам Кремљ (погледати Vladimir Suchan: Logos politikos: Putin's yet another "brilliant" and "strategic success"--selling Rosneft to a sponsor of terrorism in the MENA and back to the privatized KGB- прим. прев.).

Руска компрадорска олигархија очигледно има сопствени сет приоритета и протокола којим штити оно што највише цени - сопствену власт и њен имиџ, онакав каквим га олигархијски систем разуме. Заштити остало је "под остало" и на сопствене, врло специфичне начине.

Кад боље размислим, рекао бих да се да уочити и један чудноват, боље рећи перверзан, политички и психолошки образац:

- веома брзо, само неколико недеља после масакра у Одеси, Путин и Кремљ званично признадоше и одобрише Порошенков режим, почеше да га називају "партнери", "драги партнери", "уважени парнери" и "најбољи избор и шанса за украјински народ";

- није прошла ни година дана од обарања руског Су-25 а Кремљ и његови медији почеше да Ердогана називају пријатељем, безмало и савезником, а сам Путин крену да са Ердоганом размењује изразе и гестове уважавања и симпатија (за које потребе Дугин сместа конструиса теорију);

- нити је Москва губила време дајући све од себе да привуче Катар, нудећи му оружје и послове - исто онако великодушно као Турској, са новим пословима с гасом и нуклеаркама;

- а ту је и "стратегија", када Кремљ хоће да подучи Русе да треба волети оне који их "кажњавају" и забијају им нож у леђа, политичко-психолошка мудролија постављања спомен-плоче фашистичком маршалу, нападачу и окупатору Манерхајму, и то на зиду војне школе у некадашњем Лењинграду, којег је Манерхајм настојао да потпуно разори и уништи - а све јер је Манерхајм био, како рече Медински, "херој" и "узор руског официра".

Речју, сам Кремљ ребрендује и руском народу представља као пријатеље и савезнике Кремља некадашње и садашње убице Руса, иако се ови не променише ни за длачицу.


Напомена преводиоца: Вашој пажњи бих препоручио још два чланка. У првом, The disaster of the Russian military Tu-154 – a few short first thoughts, Степска сврака (добро, Степски соко, The Saker) каже да, ако је пад Ту-154 резултат терористичког напада, онда су кривци највероватније Украјинци. И "Дебкафајл" у Plane crash ups Syria-tied Russian deaths to 310 указује ко би могао бити организатор и извођач можебитног терористичког напада, али већ у наслову истиче да су Руси због Сирије већ изгубили 310 људи, што ме - када се има у виду да је примарни циљ сваког терористичког напада изазивање реакције јавности, и да би се Руси због толиког броја изгинулих могли окренути од подршке Сирији, чије комадање жели Израел а што спречава Русија - наводи на (радни) закључак какав из руских уста нећете чути све и да се појаве докази, да су Ту-154 оборили агенти или проксији ционистичког ентитета.


Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos: On The TU-154 Lost near Sochi
Превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на

MX Linux | MX Community

Коментари