Нова теорија вероватноће: Путин је крив за све. Вероватно

Другачије речено...

Британски судија сер Роберт Овен је у четвртак у Лондону представио свој извештај о јавној истрази о смрти бившег официра ФСБ-а Александра Литвињенка, који је из Русије у Велику Британију побегао 2000. године, а умро новембра 2006., отрован високо радиоактивним полонијумом 210. Овен је као извршиоце убиства означио два Руса, пословног човека и садашњег посланика Државне думе Андреја Луговоја, и предузетника Дмитрија Ковтуна. Судија је такође изразио мишљење да су ликвидацију Литвињенка одобрили руска влада и председник Владимир Путин лично.

Такав Овенов закључак вероватно је резултат директиве коју му је вероватно издала министар унутрашњих послова Терезе Меј, вероватно по директиви премијера Дејвида Камерона, који је, пак, вероватно поступио у складу са препорукама које му је вероватно дао Барак Обама. Није јасно шта је мотивисало америчког председника (Божја воља, откровење или нешто треће), али је основано претпоставити да је један од разлога затегнут однос између њега и Путина.

Ружица и Сава Росић о Вукодаву, чуду језика и још понешто

Ружица Росић (1955-2016)

Наше читалаштво је својевремено врло топло примило четири романа епске фантастике "Вукодав" Марије Семјонове у преводу Ружице Росић (1955-2016).

Надам се да је и вас подстакао на размишљање Одговор цара Ивана Грозног Јану Рокити- и о Србији данас - , такође у Ружицином преводу.

А Рајдан и још две-три Ружицине приче које ћемо у наредним данима објавити на овом месту, док се не среди оставштина и друга њена дела (поново) буду доступна јавности,  траже да се каже нешто и о аутору.

Прерано је од Саве Росић тражити да говори о својој преминулој сестри. Ја је нисам познавао. Али мислим да овај интервју, објављен на сајту Крчма "Пони који се пропиње" пре десет година, добро објашњава откуд сва та мисаона поетичност Ружициних радова.

А. Јовановић

 

Ружица и Сава Росић о Вукодаву, чуду језика и још понешто...

Можете ли нам рећи нешто о себи?

Ружица Росић: Рођена сам 1955.године и по струци сам историчар уметности (дипломирала из области националног средњег века – Страшни суд у моравском сликарству). Током школовања учила сам енглески, а на факултету као други језик полагала италијански. Затим као незапослени историчар уметности десетак година «трбухом за крухом» путовала по Европи, где сам углавном усавршавала енглески (Холандија, Грчка...) и италијански (радила годину дана као конзерватор у Националној галерији Сицилије у Палерму).