Група "Пуси рајот" је прошле недеље избацила нови музички видео, у којем руског врховног државног тужиоца Јурија Чавку напада због корупције. Ово ме је навело на размишљање о корелативности квалитета музике и политичког успеха.
Недавно сам на другом месту изнео мемоарску цртицу Н.Е. Андрејева, руског емигранта у Чехословачкој између два светска рата, да су се ветерани Белих које је сретао по Прагу жалили што Црвени имају боље песме. "Није ни чудо што смо поражени", вајкао се један. Оно што се ја питам је да ли је такво искуство општеважеће. Да ли победници обавезно имају боље песме од поражених?
Пошто сам формулисао питање, сада ћу, као сваки добар научник-политиколог, изнети хипотезу:
Страна са бољим песмама побеђује у сваком политичком сукобу.