среда, 17. фебруар 2016.

Правда.Ру: Кад грчко јагњешце утихне

        

Ратно ваздухопловство Турске је грчки ваздушни простор нарушило више од двадесет пута, два у "виртуелним ваздушним борбама" - све у току само једног дана, у понедељак 15. фебруара. Грчка није учинила ништа да прекине вековну традицију да Турска пролази некажњенио. И? Грчка је изгубила суверенитет. Треба ли Русија да јој помогне?

Руска замка - увлачење сунита у рат у Сирији

Бејаше: Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган (тада премијер) у Истанбулу 3. Децембра 2012. (Извор: Kremlin.ru)

* Вашингтон би требало добро да поразмисли  пре него што својим сунитским савезницима Турској и Саудијској Арабији одобри поход на њихове непријатеље шиите у Сирији. Одобрење сунитским расистима да још дубље утону у секташки рат није рациналан начин блокирања руске експанзије по источном Средоземљу. И сигурно неће послужити остваривању америчких интереса.

* Турска и Саудијска Арабија су преслабе да војно науде интересима Русије. То је руска замка - управо оно што се Русија нада да ће њени непријатељи покушати.

Руско све снажније војно ангажовање у ратом разореној Сирији у корист председника Башара Ал Асада и шиитског блока је регионалне суперсиле - Турску и њеног савезника Саудијску Арабију - начинило нервозним и немоћним да у сиријском грађанском рату учествују на начин који би дао значајну предност многобројним исламистичким групама које се боре против Асадових снага.

"Очев завет" - песма посвећена хероју Русије, пилоту Олегу Пешкову (8.01.1963. – 24.11.2015., Сирија)

 

Очев завет



Извршујући наређење

Он полете у неба плавет,

Кô увек стамен попут стене,

Све чувајући очев завет.

Преостала још молитва је,

Па натраг својим заокрећи.

Ваљано обављено све је,

Зар може шта да се испречи?

Не назваше га залуд Олег,

Кô имењак сналажљив беше.

Далеко сад од краја својег

Горан Давидовић: Полуписменост је гора од неписмености, а Фејсбук је јама духовног геноцида


У време када је живео најстарији познати српски књижевник Димитрије Синаит (11.век) 90% Срба је било неписмено. Али били су то људи који су знали за шта живе и за шта умиру. И оно што су знали – то су знали одлично. Њима живот није пролазио у будалаштинама и нико их није могао завести да скрену са пута којим треба да иду.

Верујем да су ти „неписмени“ били паметнији, мудрији и духовнији људи од огромне већине данашњих професора и псеудо-образованих Срба.
Срби су до христијанизације писали „цртама и резама“, древним писмом, српским рунама.