субота, 05. март 2016.

Немачка памет предлаже стварање муслиманских градова по Европи

Др Урлике Гверо (Dr. Ulrike Guéro)
Због растуће мигрантске кризе и тешкоћа у прилагођавању хиљада и хиљада избеглица, Европска лабораторија демократије (ЕЛД) предлаже да се избеглицама додељују земљишта по Европи како би могли да створе своје нове домовине, преноси немачки недељник Фокус.

Идеју су изнеле главешине ЕЛД, Улрике Гверо и аустријски писац Роберт Менасе у есеју објављеном у немачком издању  "Монд дипломатик" .Према ауторима, уместо финансирања интеграције и курсева језика, заштите граница и зидова, и унапређивања безбедносних мера, Европа би требало да мигрантима  помогне доделом одређеног износа капитала и земљишта за становање и изградњу. Онда би мигранти могли да се сами побрину о себи и започну са подизањем градова.

Кашуби: Антологије кашупске поезије и прозе (избор)

Постоји велики број антологија које презентују књижевно стваралаштво Кашуба, у пресеку и тематски, а које дају мање или више јасну слику књижевног живота Кашуба и њихових осећања према родном крају.

Кашубима се пребацивало да окрећу леђа мору, да „нема” довољно мора у њиховом стваралаштву. Нешто сасвим супротно показује Леон Ропел (Leon Roppel) у антологији кашупске поезије и прозе Ми смо са мора (Ma jesma od morza, 1961). Тај исти аутор 1967. године издаје скромни Избор савремене кашупске поезије (Wybór współczesnej poezji kaszubskiej), намењен пре свега школама. Поезију и фрагменте прозе о највећем стратишту кашупског народа из 2. светског рата, сабрао је Војћех Кедровски (Wojciech Kiedrowski) у књизи Пјашњица (Piaśnica, 1971). Репрезентативан том кашупске поезије је приредила група аутора, под редакцијом В. Кедровског, а који се у издању Морске издавачке куће, појавио под насловом Модра струна (1973). Едмунд Камињски приређује библиофилски том поезије Усред магле (Westrzód dôczi, 1977), као и Drëszny spiewë (1977) – Песме пријатеља.

Nikola Tesla: hrvatski izumitelj

Извор: Nikola Tesla - Wikipedija

Музеј жртава геноцида из Београда у овој публикацији објављује податке о жртвама рата 1941–1945. године. Подаци су добијени на основу пописа жртава рата који је спроведен новембра 1964. године, као и делимично извршене ревизије пописа коју је спровео Савезни завод за статистику у периоду 1995–1999. године, као и Музеј жртава геноцида у периоду 2002–2008. године.

Попис је припремила Савезна комисија за попис жртава рата 1941–1945. (коју је 17. јуна 1964. године формирало Савезно извршно веће СФРЈ) у циљу стварања документације за покретање одштетног захтева према Немачкој, а спровео га је Савезни завод за статистику. Већ 1966. године, у публикацији под насловом “Жртве рата 1941–1945. (Резултати пописа)”, са извештајем Савезне комисије као посебним делом овог издања, Савезни завод за статистику објавио је податке тог пописа који је обухватио 597.323 страдале особе. Међутим, Савезна комисија је оценила да је попис непотпун, да је њиме обухваћено само 56–59% од процењеног броја страдалих (1.016.000 до 1.066.000), уз напомену да њиме није обухваћено најмање 50.000 страдалих „квислинга“ (који нису ни били предвиђени за пописивање) и да нема потребан ниво квалитета, тако да је стављена забрана на коришћење пописа. Целокупни материјал предат је Архиву Југославије, где се и сада чува. О разлозима ове одлуке подробно говори Извештај Савезне комисије о извршеном попису, који је у целини наведен у поменутој публикацији.