Годишњица Саудијске интервенције у Јемену: шта даље?

Овог месеца навршава се годину дана од почетка саудијске војне операције "Олуја одлучности" у Јемену. У ноћи 25. на 26. март 2015. године авијација такозване Арапске коалиције, у којој су и монархије Персијског залива, је покренула масовно бомбардовање главног града Јемена - Сане, као и других стратешких објеката. Истовремено, САД и Француска пружају логистичку подршку коалиционим снагама. Иако је формални изговор за инвазију да се врати на власт свргнути председник  Абед Рабо Мансур Хади, главни циљ је сузбијање побуњених шиита Хута, који су заузели већи део земље.

Порука Париза, Брисела и укупне хаотизације Европе - ваш новац је безбедан једино у Сједињеним Америчким Државама

Руски блогери и аналитичари за терористичке нападе у Бриселу углавном криве имиграциону политику, мултикултуралност, белгијску полицију и обавештајну службу и наравно, САД. Али Сергеј Филатов иде даље од тога.

 

Брисел оде у небо.

Главни град Европске уније је седиште НАТО-а.

Ко? И зашто?

Без обзира шта се говорило о терористима - ко су и одакле долазе, укупна слика је суморна.

Од 2011. године, када се започело са систематском хаотизацијом Блиског истока, појас од Либије преко Египта, Јемена, Сирије и Ирака до Авганистана се претворио у крволиптећу рану Северне Африке и Западне Азије. А од 2014., са победом Мајдана у Кијеву, нестабилност се проширила и на Европу.

Под контролом и плаћен од међународних фондова, прилив миграната у Европу је био следећи корак у ширењу и појачању дестабилизације.

Нове речи за ново доба…на ћирилици

Како Јеца каже

~ о српском језику и образовању, на мој начин ~

 

Користимо информационо-комуникационе технологије, твитујемо, блогујемо, проводимо сате пред рачунарима, таблетима, телефонима. Енглески језик нам је често пред очима…и у ушима. Можда и пречесто. И онда се дешава то да полако усвајамо туђе речи и користимо их уместо наших. Е сад, то је једна страна (проблематичне) медаље – што кажемо „бенефит” а не „добробит” и тако даље.

Други проблем је када занемарујемо правописна правила и пишемо онако како хоћемо. Јер живимо у доба демократије, зар не?! Свако има своја права. А, таква демократија, чуј мене – анархија, не води ничему добром. “Живи и пусти друге да живе”, рекли би неки, али ја ову појаву доводим у везу са незнањем. Необразованошћу. Ако већ знам како се правилно пише, која сила ме спречава да то и примењујем? Зар нисмо већ писали по „правилима баба Смиљане”? Сећате се, био је то осамнаести и деветнаести век… Па се појавио Вук Караџић да такво стање доведе у ред.

Драган Буковички: Рѣчник Новог доба: МЕНАЏМЕНТ

Много је књига и чланака написано (и још увѣк се пише) на тему (зло)употрѣбе језика, на тему бирократизације и мућења чисте воде српског језика свакојаким талогом и муљем састављеним од страних, потпуно непотрѣбних и сувишних, разливених и неодређених појмова.

Драган Буковички

Прави суноврат српског језика почиње са доласком комуниста на власт. С њима међу политичаре улазе у моду „дискусије“ и нагваждања без краја и конца, којима главна сврха бѣше да и код најзаинтересованијих, најпажљивијих слушалаца убију сваку вољу и жељу за размишљањем. Најбољим „дискутантима“ и „говорницима“ сматрани су они који ни сами нѣсу имали појма о чему говоре. Убијана је свака могућносст јавне расправе о питањима значајним за друштво. А када расправа изостаје – махери могу несметано да се баве својом работом.

Супротно свѣм очекивањима, са доласком вишепартијског система процес обесмишљавања и разградње српског језика, уместо да буде сузбијен, добија епске размѣре и коначно захвата све поре друштва и јавног мишљења – од јавних гласила, естраде, па до науке, књижевности и умѣтности уопште. Упоредо с постепеним окупирањем српских земаља тече и процес потпуног расрбљивања, растурања и отимачине српског језика.