петак, 15. април 2016.

Кашуби: Преводи Библије на кашупски језик

Кашупски ствараоци су често писали религијске текстове и компоновали музику за религијске песме. Дубоку традицију имају коледе, посебно оне најстарије, непознатих аутора. Ипак, прве фрагменте Светог Писма је превео пастор Шимон Крофеј (Szymon Krofey, XVI w), 1586. године, на тадашњи пољски језик са елементима кашупског и издао под насловом „Духовне пјесне Мартина Лутера и других побожних људи, са немачког на словенски језик изложене”. Касније је фрагменте псалама, у оквиру „Малог катихизиса”, објавио 1643. Михаел Бригеман-Мостњик-Понтанус (Michael Brüggeman, Mostnik, Pontanus, 1583-1654), у сличном, пољско-кашупском облику. Та дела су била намењена Кашубима протестантске вероисповести, слично као и „Смолђински перикопи” („Perykopy smołdzińskie”, 1699-1701) непознатих аутора.

"Политика": Медијски вештак подржава „копи-пејст” новинарство


„Политика” је на челу листе медија чији текстови без дозволе и потписа аутора заврше у садржају других редакција

 

Фоторепортер који, на пример, овековечи кифлу у пекари радећи за неку редакцију, од те фотографије касније може да заради новац довољан да покрије трошкове ексклузивног летовања. Потребно му је само пет година стрпљења. Толико по закону редакција задржава власничка права над фотографијом. Након тог периода, фоторепортер може да потражи медије који га нису потписали или су, не дај боже, „кроповањем” нарушили фотографско-пекарско дело. Уз помоћ адвоката, већ специјализованих за овакве случајеве, обраћа се суду, чије судије, неспецијализоване за исте, само разрезују висину казне. Јер, имагинарна новинска фотографија кифле с почетка текста је по закону ауторско дело исто колико и слика Саве Шумановића, скулптура Ивана Мештровића, филм Емира Кустурице... 

 

Удружење „Ћирилица Београд“: Не знамо чије интересе заступа „Сбербанка“

Претходно:

- Бабурин: Чију политику проводи "Сбербанка" у Србији, српски закон обавезује писање на ћирилици?

- Восток: Зашто Сбербанка игнорише ћирилицу?


Већ дужи низ година, па и деценија, ћирилично писмо, уставно писмо Републике Србије је маргинализовано у целој Србији. Тек покоји натпис на ћирилици се може видети када пролазите кроз српске градове. Пословна комуникација је махом на латиници. Да ли због утицаја Запада или нових технологија, питање је за социологе.

Погинула четири борца Луганске Народне Републике. Украјинска војска заузела Широкино

Војна ситуација у Донбасу

Јуче су од ватре кијевских снага погинула четири борца Луганске Народне Републике, осам их је рањено. Кијевска страна је користила противтенковске навођене ракете и аутоматске лансере граната.