недеља, 05. јун 2016.

Кашуби: Едвард Бреза (Edward Breza, р. 1932)

Лингвиста, проучавалац пољског и кашупског језика у Кашупској Земљи, који се посебно бавио локалним именима и презименима.

Родио се 24. септембра 1932. године у Калишу (Kalisz) код Кошћежине (Kościerzyna). Матуру је положио у Познању (Poznań), 1953. године, а затим је завршио теологију и предавао у кошћежињској гимназији религију, језик пољски, руски и немачки. У периоду 1964-1970. је био управник Среског центра за методику и инструктор пољског језику у Кошћежини. У гдањској Вишој педагошкој школи је ванредно студирао пољску филологију (дипломирао 1964), а магистрирао (1972) и докторирао (1978) на Гдањском универзитету. Ванредни професор је постао 1988, а редован 1993.

Љубав Пољске и Европске уније ближи се крају

© AP Photo/ Alik Keplicz

Пољска, „омиљена земља Нове Европе“, претвара се у државу која уноси немир у европске редове. Много тога указује на то да су „нежни односи“ Варшаве и Брисела при крају, пише британски аналитичар Нил Кларк.

„Пољска је била земља која у очима европских елита није могла да ради нешто погрешно. Њене економске реформе у стварању ’слободног тржишта‘ биле су уздизане у небеса. Њено непријатељство према Русији и Белорусији поздрављано је аплаузима. Пољска је била прича о великом успеху на који сви треба да се угледају“, пише Кларк.

Склад у различитости

Марина Д. Рихтер

Специјално за Политику  

„Од Шагала до Маљевича” изложба посвећена руској авангарди у бечкој Албертини

Наталија Гончарова, Плава крава, 1911 (Фото: Albertina, Vienna – The Batliner Collection)

Беч – Руска авангарда представља једно од најсвестранијих и најрадикалнијих поглавља уметности 20. века. Иако различити по стиловима и идејама, руски авангардисти су истовремено у потрази за новом и универзалном уметношћу. С једне стране, црпели су инспирацију из западноевропске, превасходно париске уметничке сцене и нових облика изражавања попут фовизма и кубизма, а са друге, из визуелне традиције руске народне уметности и токова совјетске револуције. Без обзира на то да ли се позивају на апстракцију супрематизма и конструктивизма или на привидно традиционалније облике репрезентативне уметности, заједнички циљ им је раскид са прошлошћу и тежња ка синтези источноевропске популарне културе и западноевропског модернизма. Свака група је програм, сваки програм изазов.

Руска пропаганда изговор за све што се дешава у Европи

© Sputnik/ Владимир Федоренко

Захтеви да се повећају трошкови за одбрану против такозване руске агресије изазвали су експлозију русофобије у Европи. Претња коју наводно представља Русија је преувеличана, а термин „хибридни рат“ којим карактеришу „информационе кампање Кремља“ не може да опише односе Москве и европских држава, сматра шведски аналитичар Торстен Чевлемарк.

„Треба навести да је у нашем региону (Скандинавија и Балтик) пребацивање кривице на Кремљ уобичајена појава“, пише Чевлемарк у тексту за „Афтонбладет“.

Фејсбук цензура

Видео: Европа се арабизује - медији, образовни програм и апликације за избеглице по читавој Европи

 Europe goes Arabic: Media, classes & apps for refugees across EU - YouTube


Европској унији и западноевропским земљама по заслугама, и историјским и савременим. Стиже освета за сва оне силна освајања, геноциде и пљачке по читавом свету, посебно арапском, и што сада ропски трпе англоционистичку власт, старешинство злочинаца већих и од, рецимо, нациста.


Јелена Милић је руски тајни агент!


Проамерички руски опозициони лидер Aлексеј Навални, говорио је о гафовима руске спољне политике на локалној петровградској телевизији. Критикујући руску спољну политику, Навални је у емисији помињао кога све финансира Русија.

– Руски грађани дају паре, наши порески обвезници дају грдне паре за глупаве НВО, неке националисте и НAТО лобисте по Источној Европи.- рекао је Aлексеј у емисји.

На питање водитељке ко су ти људи на које Русија троши силне паре, Навални је између осталих поменуо и Јелену Милић. Она је, по речима овог руског опозиционог лидера, заједнички пројекат српски и руских служби државне безбедности.