Страх и трепет у еврококошињцу

Извор: Cartoon Movement
Русофобска хистерија у државама Европе је достигла неслућени ниво. Мордор долази. Руски партизани на борбеним медведима са панцирима се припремају да заузму Талин за три дана. Подморница у надводној пловидби и још закачена за тегљач ставља Шведску и Данску у стање приправности. Жестоки натовски момци дрхте чим виде медведа на војним маневрима. Толкинови вилењаци, хобити и орци нервозно пуше марихуану поред холандских путева.
Укратко, кокошињац "Европа" зором се пробудио, пронашао два разбијена јајета, раскокодакао се. Никоме није ни на крај памети да Естонија Русији треба таман колико псу пета шапа или зецу звонце. А ограда у Летонији руском тенку није ни до гусенице. Али кокице дршћу, а политички петлови запели па кукуричу из свег гласа ...
Чак и у совјетско доба, ни Финска ни Шведска нису толико страховале, мада су могућности тадашње "Империје зла" биле веће и совјетске оружане снаге у сталној борбеној готовости. Закључак се сам намеће. Страх од руске претње не постоји. Јасно је да је у питању неки други фактор.

Шта су нама Србима Јермени? (ВИДЕО)

Када су у априлу ове године медији као главну вијест објавиле да се обновио стари сукоб у Нагорно-Карабаху, између Азербејџана и ове јерменске покрајине која тражи независност, многи у Србији су сматрали да их се тај рат на Кавказу не дотиче и да се бар ту не требамо политички опредјељивати.

Арарат (Извор за фотографију: Gyumri - CIS Cultural Capital)

Питао сам многе младе Србе, ко су ти Јермени?! Нису ми углавном ништа знали одговорити…тај Нагорно-Карабах им је звучао као најгорња-кара-недођија, посљедње око чега треба и да се почешу, а камоли и замисле.

Но заиста ко су ти Јермени?

Јермени кажу да када се гледа из даљине планина Арарат, баш она на којој је Ноје ступио на тло послије Великог потопа, личи на трудну жену, која лежи и очекује пород. То је жена која у земаљским боловима рађа свога сина Хај-а ( Јерменин на јерменском језику, митски Нојев праунук од кога су настали Јермени). И заиста та библијска планина, мајка је и утјеха овог древног народа који је поред ње дочекао и дане славе и своју чемерну пропаст. Но опстао је! Ту је и данас загледан у сњежне врхове Арарата, док сања и моли се да дочека дан у загрљају Мајке-планине, од које га одвојише. Јер Арарат је данас изван граница Јерменије, у Турској је силом, у Јерменији срцем. Док ово пишем сјећам се сњежних врхова Проклетија и Шар-планине које гледах из зелене Метохије. И ја сам Јерменин.


Линукс на српском: Кориснички програми подразумевано инсталирани са Линукс Минтом - Фајерфокс

Александар Јовановић / Ћирилизовано: Већ смо представили вероватно најкориснији домаћи блог за пингвинисте - почетнике, Линукс на српском Милана Танића. Овај пут преносимо први текст новог серијала посвећеног једној од "пријатељских" ГНУ/Линукс  дистрибуција, Линукс Минту.

(И још једна ствар, а да се не јављам поново:  корисницима Линукс Минта који би да уштеде нешто вертикалног простора или им просто смета насловна трака на располагању стоји Фајефоксов додатак Hide Caption Titlebar Plus.)

Веб прегледач Фајерфокс (Firefox)


Почињемо од овог текста да описујемо корисничке програме (апликације) које долазе подразумевано инсталиране са оперативним системом Линукс Минт. Оперативни систем Линукс Минт долази са великим бројем корисничких програма и алата за свакодневну употребу тако да је просечном кориснику углавном непотребно да додаје - инсталира нове програме. Пре него што кренемо са описивањем корисничких програма корисно би било да стекнемо општи увид у то какав све софтвер имамо на свом рачунару и каква је његова намена.

Према намени софтвер на рачунару можемо поделити на:

  • оперативни систем са системским алатима чији је задатак да управља радом хардвера и представља везу између рачунара и корисника и
  • апликативни софтвер који чине програми намењени обављању конкретних послова које корисник очекује од рачунарског система, нпр: писање текста, прављење табела, цртање, гледање видеа, слушање музике, интернет ...