Ни стручњаци за српски језик не могу увек са сигурношћу да тврде постоји ли нека реч у нашем језику или не постоји. Тако је данас, а тако је било и у прошлости
Чини се да већину речи у неком језику говорници без недоумица могу идентификовати као језичке јединице свог матерњег језика, али има и оних за које не могу да се определе једногласно. Као пример могу се навести одговори испитаника у једној анкети коју је спровео проф. Aлександар Милановић. Он је на научном скупу посвећеном поезији академика Милосава Тешића упитао 12 угледних српских књижевних критичара да ли је Тешићева именица бубњалица новостворена реч. Петоро испитаника је одговорило потврдно, шесторо одрично, а један листић је остао непопуњен.
Дакле, испитани говорници српског језика (који се уз то и професионално баве језиком) нису сигурни у статус именице бубњалица у лексичком систему српског језика. Неки мисле да је у питању нова реч, а неки претпостављају да та именица спада у већ постојећу лексику српског језика. Бубњалица, иначе, није забележена у речницима савременог српског језика и, вероватно, представља лексичку креацију Милосава Тешића.